“Ja sam kukavica!! Ne, ja sam lenština!!”
U inbox mi je “sletela” zanimljiva poruka. Ime i prezime pošiljaoca mi je bilo poznato – moj klijent. Naslov “Fokus” je deo poruke koji me je zbunio. Pre nego sam počela da čitam, pregledala sam svoje beleške. Ipak, proces sa ovim klijentom je prekinut pre nešto više od godinu dana. Tokom svog procesa, klijent je radio na pronalaženju sopstvene svrhe. On je svrhu opisao kao: ono u čemu zaista uživam, u čemu sam najbolji i šta želim da radim do kraja života. Sjajna tema za koučing, pod uslovom da je klijent istinski spreman da radi. A on je bio!
Život u “nepravednom, opasnom” svetu
Polako smo napredovali ka tački gde će se pojaviti unutrašnja mudrost, kako ja volim da nazovem trenutak u procesu kada je klijent spreman i otvoren da čuje i razume svoj unutrašnji glas. Nekim klijentima je dovoljan jedan susret. Većina se “opire” i po tri-četiri sesije. Klijent iz ove priče je i pored svoje velike želje i motivacije, pripadao drugoj grupi. Desila se sesija tokom koje je najpre ćutao, pa onda previše pričao. Te duge monologe sam nežno prekidala, jer su najčešće bili prepričavanje događaja koji ne doprinose procesu. Ipak, važno je i čuti ih, jer se u njima često kriju rečenice koje klijent sam sebi ponavlja u situacijama kada veruje da ga one čuvaju od “nepravednog, opasnog sveta”. Suočavanje i preispitivanje tih rečenica je često početak ozbiljnog rada i zaokret u procesu. Nakon razumevanja čemu (ne)služe te rečenice, klijent počinje da otvara nove perspektive, a samim tim povećava se izoštrenost i jasnoća pogleda ka rešenju.
Kako ućutkati racio?
Moj klijent je tokom jedne sesije, imao veliki izazov da ućutka racio i prepusti se maštanju. Šta bi bilo – kad bi bilo. Gotovo mu je bilo nemoguće da “izmašta” svoju najbolju opciju i da definiše svoju želju, a nakon toga i cilj. Kad god bi počeo da leti, da opisuje šta je to što on zaista želi za sebe u budućnosti, javljao bi se racionalni deo njega i sasekao bi krila svojim: “Da, ali to neće moći”. Pozivi da ućutka racionalnog sebe, da pozove dete u sebi, da zamisli da je sve moguće … nisu davali rezultate. Opirao se na sve moguće načine.
Potpuno sam promenila temu i pitala ga: “Šta je za vas hrabrost?”. Bio je potpuno zbunjen promenom dinamike i uvođenjem hrabrosti u sliku. No, moja hrabrost se isplatila. Dinamika je zaista promenjena, njegovi “točkići” u mozgu su se pokrenuli i on je počeo ponovo da želi da vodi svoju sesiju. Pričali smo o hrabrosti, sve dok on nije, gotovo, uskliknuo: “Ja sam kukavica!! Ne, ja sam lenština!!” Nastavila sam da ćutim.
Ušuškanost u zoni konfora
Nije moje da komentarišem, procenjujem, niti da kvarim ovaj trenutak. Desila se kratka stanka, pa nastavak: “Ja tačno znam šta želim. I znam u čemu bih bio i sjajan i uživao u tome. I svima oko mene bi bilo dobro. A to, valjda i jeste, poenta svrhe, zar ne?!” Osmehnula sam se i dalje ne progovorivši ni reč. Nastavio je. Tačno , do detalja je opisao svoj željeni scenario. Opisao je sebe, ljude oko sebe, oblast svoje nove delatnosti i način na koji bi se time bavio. A onda je ispalio kao iz topa. Opisao je budućeg sebe. rekao je “Ja sam……….” i izgovorio rečenicu koja opisuje budućeg njega veoma precizno, u nekoliko reči. Dao je sebi “titulu” . Ta “titula” je u sebi sadržala i vrednost i viziju. U tom trenutku sam se ponovo aktivno vratila u razgovor, tiho postavivši jedino pitanje koje je ostalo neodgovoreno: “A zašto ste lenština?” Bez mnogo razmišljanja mi je odgovorio: “Zato što me mrzi da se pokrenem. Zato što sam kao bubreg u loju. Lepo mi je. Udobno mi je. Sve mi je potaman. Osim što se povremeno javlja ovaj crv, koji me podseća da nisam ostvario sebe, da mogu kvalitetnije. Ne ni više ni bolje. Prosto kvalitetnije. E, zato sam lenština. Što me mrzi da se pokrenem (ovo je izgovorio malo drugačije, opisavši donji deo svojih leđa!). Uvalio sam se u ovu zonu komfora i ne mrdam. Dosta je!”
Pisanje poruke
Do kraja sesije je smislio šta bi i do kada trebalo da uradi. Svesni (oboje) da postoji velika verovatnoća da ne uradi ono što je sebi obećao na sesiji, osmislio je i sistem koji će ga podržati: u kalendaru je, u razumnim vremenskim intervalima, definisao događaje. Ti događaji nisu bili podsetnici. Nazivi tih događaja su bila pitanja, koja je sebi namenio. A, pitanja nisu bila ni malo slatka. Bila su puna osuđivanja. A sve zato da bi sebe postideo, u slučaju da “iskoči” pitanje/podsetnik iz kalendara, a akcija još uvek nije sprovedena.
Bio je prezadovoljan. Otišao je nestrpljiv da počne. Zadao je sebi prvu akciju već istog dana. Trebalo je da napiše jednu poruku osobama čije bi mu mišljenje bilo značajno.
Na samom kraju sesije predložio je, a ja prihvatila, da pauziramo proces. Da preostale ugovorene sesije ostavimo za momenat kada bude imao prve pomake i kad bude želeo da razrađuje svoje akcije ka daljem ostvarenju. Naravno, prihvatila sam. Delom, zato što sam iskreno verovala da je uvid i plan koji je napravio dovoljno snažan da ga “nosi” u narednom periodu. Delom, zato što je sve dalje što će se dešavati njegova odgovornost. Ja tu više ne bih mogla da dodam veliku vrednost.
Izazovi
I sada se vraćamo u današnji trenutak. Stiže poruka sa naslovom “Fokus”.
Sažeto je, a opet prilično detaljno opisao put koji je prošao u proteklih godinu dana. Opisao je i postignuće, kojim je veoma zadovoljan. Poruka je nazvana “Fokus” iz jednog jedinog razloga: imao je mnogo poziva da se vrati u svoju zonu komfora i nastavi onako kako je radio ranije. Opušteno, u ritmu koji njemu odgovara, bez mnogo rizika i napora. Ti izazovi su obično bili uspesi ljudi oko njega, koji su bili veoma slični njemu pre godinu, dve. Kako je rekao: svaki put kad bi pročitao ili čuo da je neko iz okruženja napravio uspeh kakav je i on sam ranije pravio, bivao bi izazvan da se vrati na stari put i povuče potez kako bi i on (lako!) ostvario sličan uspeh. U tim trenucima jedino što mu je bilo potrebno je fokus na onu kratku rečenicu kojom je opisao budućeg sebe. Kako u poruci piše, energija te rečenice ga je momentalno vraćala na put kojim je odabrao da se hoda. I nastavio bi da se kreće još odlučnije i snažnije. Na kraju poruke me je pozvao da nastavimo sa našim (njegovim) procesom kako bi dobio priliku da napravi plan za finalnu etapu na putu do željenog stanja.
Odgovorila sam mu, naravno. Zahvalila sam mu se na povratnoj informaciji i sa velikom radošću predložila termin nove sesije. Valja nam ozbiljno raditi!!
Mirjana Gomilanović
Foto: Nebojša Babić
Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com
Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.
Intervju sa Mirjanom Gomilanović:
Saveti Mirjane Gomilanović:
Zamagljen pogled u budućnost
Emocionalna inteligencija u biznisu
Na koučingu sa direktorom koji radi na sebi
Ipak ste doneli posao u kuću? Ovo je prilika da promenite i popravite mnogo toga
Za velike promene potrebni su hrabrost, vreme i strpljenje
Život u stanju pripravnosti
Kako se postaje lider?
Pobedite uverenja, stavove i tuđa očekivanja
I lideri imaju pravo na emocije
Da li ućutkujete svoje emocije?
U potrazi za ličnim mirom
Poslovna žena željna ljubavi
Težak, bolan, ali moćan rad na sebi
Direktor na poslu, običan čovek kod kuće
Život u začaranom krugu tuđih očekivanja
Želela je da je vole oni koje ne voli
Da li ste strogi prema sebi i drugima?
Online koučing bez kamera
Zašto otići na koučing?
Laži u poslovnom okruženju
Zašto niste sebi na prvom mestu?
Put ličnog razvoja
Roditeljstvo po svaku cenu
Naučite kako da se izborite za sebe
Budite sebi najvažniji klijent
Moramo li ostati stranci u braku?
Zbog čega nas ne razumeju?
Strategija za uspešno ostvarivanje cilja
Da li je odlazak kod kouča kupovina magle?
Kako odabrati kouča?
Velike i male borbe na putu ličnog razvoja
Pogled u sebe i sopstvene potrebe
Kako da idete na posao koji ne volite?
Kako da vreme radi za vas?
Kako uklopiti posao i porodicu?
Kako biti lider sopstvenog života?
Uspešni na poslu, nesigurni kod kuće
Plovidba sopstvenim životom
Um i duša pobednika su uvek u balansu
Ne plašite se svojih ambicija
Kako imati dovoljno vremena za SVE?
