BG online

ZDRAVLJE

Srce ume da vam kaže da ste preterali sa lošim navikama

Zabrinjavajuć poremećaj holesterola u krvi

„Na grub način sam shvatio da nisam Supermen već obično ljudsko biće. Taj momenat kada mi je srce reklo da je kraj, bio je ujedno i momenat kada sam morao da krenem nekim drugim putem…“ Nele Karajlić


Jubilarna, deseta po redu “Prolećna kardiološka radionica” održana je na Kopaoniku i tom prilikom je okupila više od 900 stručnjaka iz cele zemlje. Osim predavača prvenstveno iz oblasti kardiologije, ali i drugih medicinskih grana, radionicu su posebno izdvojila praktično orijentisana predavanja usmerena na razmenu znanja i iskustava među lekarima.
“Prolećna kardiološka radionica” je mesto gde kardiolozi izlažu i komentarišu najizazovnije slučajeve iz svoje prakse, aktivno uključujući i posetioce u diskusiju o načinu lečenja svojih pacijenata.

Svaki pacijent je priča za sebe

Posao lekara je izazovan jer je svaki pacijent „priča za sebe“. Upravo se takve priče dele među lekarima i predstavljaju neku vrstu saveta za dalju kliničku praksu.
Tokom četiri dana koliko je trajala Prolećna kardiološka radionica učesnici su imali mogućnost da prisustvuju i praktičnim „školama“, kao što je škola ultrazvuka srca, gde su mogli da usavršavaju svoje praktične veštine, kao i da uče od eminentnih stručnjaka. Tokom trajanja radionice bila je predstavljena i nova knjiga koja pokriva veliki broj tema vezanih za lečenje izmenjenih vrednosti u krvi, “Lečenje lipidnih poremećaja” (autori prof. dr Ivan Tasić, prof. dr Miloje Tomašević, doc. dr Jelena Rakočević i mr ph Sanela Milenković).

– Poznato je da kardiolozi leče pacijente sa oboljenjima srca i krvnih sudova kao što su bol u grudima (angina pektoris), srčani udar (infarkt miokarda), povišen krvni pritisak (hipertenzija) i druga stanja. Međutim, kardiolozi imaju važan zadatak da kod bolesnika prepoznaju promene u zdravstvenom stanju i laboratorijskim analizama koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Ovakva stanja se nazivaju faktori rizika i tu spadaju šećerna bolest, povišen holesterol, pušenje, gojaznost i druga pridružena oboljenja. Kardiolog je taj koji savetima i terapijom usmerava pacijenta kako da te faktore rizika ukloni ili drži pod kontrolom – objašnjava prof. dr Miloje Tomašević iz Klinike za kardiologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

“Loš” holesterol

Lekare posebno zabrinjavaju povišene vrednosti jedne vrste holesterola, a to je takozvani “loš” ili LDL – holesterol. Ukoliko su vrednosti LDL holesterola u krvi povišene tokom dužeg vremena, predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze i daljih komplikacija, kao što je srčani udar. Ukoliko se pacijent javi lekaru sa laboratorijskim analizama koje pokazuju povišene vrednosti LDL holesterola, prvi savet lekara će biti da promeni način ishrane. Pravilna ishrana, smanjenje telesne težine kod gojaznih i redovna fizička aktivnost mogu bitno doprineti normalizaciji vrednosti LDL holesterola. Međutim, uspeh snižavanja vrednosti holesterola u krvi može da varira ako se pacijentima savetuju samo promena ishrane i stila života.
– Kada su vrednosti holesterola previsoke ili je pacijent preležao srčani udar, na LDL holesterol se mora delovati agresivnije. Tada lekar najčešće propisuje lekove iz klase statina. U pitanju su lekovi koji deluju na jetru da manje proizvodi holesterol. Smanjenjem stvaranja holesterola se smanjuje i njegova vrednost u krvi, što dovodi i do manjeg rizika od ateroskleroze i srčanih oboljenja. Osim statina, dostupne su i druge grupe lekova koji snižavaju vrednosti LDL holesterola u krvi, a lekar ih uključuje u terapiju kada postoje indikacije ili kada prethodni lekovi ne daju željene rezultate. Za nas kao struku, ali i za pacijente je veoma važna savremena terapija koja uspešno smanjuje LDL holesterol. Takođe je i vrlo komforna za pacijente jer se daje u obliku potkožne injekcije jednom u šest meseci. Nadamo se da će ova inovativna terapija uskoro biti dostupna za pacijente u našoj zemlji o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje – ističe prof. dr Tomašević.

Druga šansa

Slobodan Bogdanović, predstavnik udruženja pacijenata koji su preživali srčani udar “Moja druga šansa” iz Beograda, jedan je od onih pacijenata kod kojeg je nastanak kardioloških problema bio povezan sa visokim LDL holesterolom.
– Još pre 25 godina sam saznao da imam familijarnu hiperholesterolemiju, koju sam nasledio od oca. Međutim, nisam se odgovorno ponašao, nisam uzimao terapiju. Simptomi su mi se povremeno javljali, a bolovi u grudima nisu bili jaki. Pre godinu i po dana dobio sam jak napad angine pektoris, ali ni tada nisam otišao odmah kod lekara, odbijajući da poverujem da mi se nešto dešava. Redovnim putem zatražio sam uzrok mog problema. Saznao sam tada da sam ipak imao napad angine pektoris. Međutim, pošto je prošlo određeno vreme, lekari su jedino mogli da mi plasiraju stentove. To je sve trajalo duže, jer sam imao komplikovaniji problem. Danas se ponašam sasvim drugačije. Promenio sam način ishrane, a terapiju uzimam redovno.– kaže Slobodan Bogdanović.

Posledice nervoze, alkohola, pušenja i neredovne ishrane

Poznati muzičar i pisac, Nele Karajlić, takođe je na teži način shvatio da život mora da menja iz korena kada su nastupili srčani problemi.
– Dr Miloje Tomašević je bio prvi koji me je 2011. primio u Urgentni centar. Tih godina imao sam oko 100 koncerata godišnje, najmanje dve kutije cigareta u džepu, izuzetno sresan život koji je odgovarao mom duhu jer volim da putujem, da radim, ali moje telo odnosno srce, nije izdržalo. Imao sam srčanih problema kada sam bio u punoj snazi i na vrhuncu karijere. Na dohvat ruke su mi bili Njujork, Čikago, London, Moskva, Tokio. Ceo svet mi je bio pod nogama i mislio sam da sam Supermen. Vrlo brzo i na grub način sam shvatio da nisam Supermen već obično ljudsko biće. Taj momenat kada mi je srce reklo da je kraj, bio je ujedno i momenat kada sam morao da krenem nekim drugim putem. Tog 22.maja 2011. godine mene je spasila intervencija dr Tomaševića i cele ekipe koja je bila zadužena za mene na klinici. Morate da znate koliko možete, koliko vam traži srce, duša, razum, a koliko vi toga objektivno možete. Taj balans između toga šta želite i koliko možete čini nešto što možemo nazvati srećom. Prva i osnovna stvar je da moramo da nađemo ravnotežu, to je ključ. Prestao sam da sviram i počeo sam da pišem. Isto je uzbuđenje i lepo mi je. Prestao sam da pušim. Samim tim što nisam toliko putovo, smanjio se taj stepen rizika odnosno konzumiranje nervoze, alkohola i posledice neredovne ishrane – zaključio je Nele Karajlić.

Foto: Udruženje „Moja druga šansa“

 

SHOP

U kuhinji sa Majom Volk

By BGonline / 09/05/2024 / 0 Comments

Život u disfunkcionalnoj porodici

By BGonline / 17/05/2024 / 0 Comments

Oslobodite se zabrinutosti

By BGonline / 01/05/2024 / 0 Comments

Život tinejdžera i depresija u adolescenciji

By BGonline / 24/04/2024 / 0 Comments

Putovanje do zgužvanih i potisnutih emocija

By BGonline / 25/04/2024 / 0 Comments

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Slatkišima nećete odoleti Maja Volk povremeno održava online radionicu sirove…

You cannot copy content of this page