Lični razvoj

Plovidba sopstvenim životom

- BGonline

Objavljeno 05/02/2018

SVI SMO ROĐENI DA BUDEMO SREĆNI

Često kad se pokrene priča na temu vizije, nađe se neko ko postavi vrlo legitimno pitanje: ”Šta je to uopšte vizija?”. Moj odgovor često bude:”To je odgovor na pitanje: ŠTA ŽELIŠ DA BUDEŠ KAD PORASTEŠ?” Jednom prilikom, jedan šaljivdžija mi je istog trenutka uzvratio pitanjem:” Šta TI želiš da budeš kada porasteš?”. Iznenadila sam ga brzinom i preciznošću odgovora. Do detalja sam mu opisala moje brdo, vetar, vodu, miris soli i sebe i moju kapljicu*. Ostao je zaleđen od toliko energije, emocija i spremnosti da sa njim podelim svoju viziju. Jedini komentar je bio:” Tebe to baš radi, a?!”

U čamcu, na sred okeana…

Mene ovakve situacije više ne iznenađuju. Ni mene i ni moje najbliže. Oni već dobro znaju da sam od onih koji veruju u vizije i energiju koju one stvaraju. Ja ih zovem svetionici. Svi mi imamo svoje svetionike. To su one velike tvorevine, tako brižno građene, farbane bojama otpornim na vetar, kišu, so. Građene da traju. Svetle i navode nas da kad se nađemo u čamcu, na sred okeana sa veslima i torbom sa nešto hrane i vode, veslamo ka kopnu, ka cilju, ka mirnoj luci i ostvarenju želja i htenja. Kad su talasi visoki, noći hladne, a morske nemani gladne svetionik će nam ukazivati kuda da krenemo, ka čemu da okrenemo svoj brod i još jače zamahnemo veslima. Dok ovo čitate može se desiti da primetite da baš vi još niste postavili svoj svetionik na mesto gde želite da bude, da ga niste izgradili, ofarbali, renovirali…

Zamor materijala

U današnjem brzom toku života, u nedostatku vremena za stvari koje samo zovemo važnim, zamor materijala i premor su stanja koja su nam poznata, a prečesto i aktuelna. Na žalost, ne tako retko su to stanja u koja sami sebe uvedemo i u njima ostanemo iz čiste navike i gotovo uvek i zbog očekivanja okoline. Utopimo se u opštu malodušnost, bezvoljnost i apatiju dok sa pola svesti sedimo na palubi turističkog brodića i dozvoljavamo kapetanu da nas vozi kroz naš sopstveni život kao posetioce, neme posmatrače, turiste. Bez ideje da bismo, možda mogli nešto i da uradimo tokom te vožnje: da promenimo stvari na bolje, da uzmemo kormilo, okrenemo brod i krenemo u pravcu i smeru svetionika. Kad malo razmislim, možda razlog leži u tome što ga još nismo izgradili ili ofarbali. Ponekad i zato što je magla koja se spustila na vodu i obavila nas i naš mali brod toliko gusta da ne primećujemo da se u daljini, ipak nazire svetlo?

Šta želite od života i sebe?

Podignite vesla, ugasite turbine broda, zastanite na sred okeana i pogledajte oko sebe. Razumite gde ste, odakle dolazite, kako ste se našli baš na mestu na kojem ste sada. A onda, kad razumete odakle ste krenuli i gde ste sada, pogledajte daleko na pučinu i potražite svetlo koje svetli samo za vas. Izgradite i oslikajte svoj svetionik. Pronađite svoju viziju. Pitajte sebe šta je to što želite od života, od sebe? Šta je to što vas zaista ispunjava i u šta vi verujete? Kako izgleda mesto na kome ćete znati da je to vaša luka? Zašto vam je važno da stignete baš tamo? Ko su ljudi koji sa vama uživaju u vašem ostvarenju? Kako se svet promenio time što ste ostvarili svoj san? Ko je ta nova osoba – vi u trenutku ostvarenja?
Najveći dar plovidbi kroz život je svest o tome zbog čega ste vi – vi, na koji način će vaše postojanje promeniti ovaj svet. Koji će trag ostati iza vas? Kako će ljudi koji vas vole pričati o vama kad vas više ne bude bilo? Svaki od odgovora koje date na ova pitanja predstavlja po jednu jednu crtu na vašem svetioniku. Farbajte ga pažljivo, odmereno i kvalitetno. Iskrenost prema sebi je najbolji sastojak koji možete dodati boji kako bi što duže trajala.

Nema nazad

Tek kad ste investirali dovoljno vemena u to da postavite svoj svetionik na mesto na kojem želite da stoji i navodi vas tokom duge i rizične plovidbe, pokrenite turbine, spustite vesla u vodu i – krenite. Pardon! Nekima od vas će biti korisno da znaju da je u redu razmisliti i KAKO da stignete do svog svetionika. Koliko će plovidba trajati? Koliko vam goriva, zaveslaja, hrane, vode treba na tom putu. Sad, kad god se osetite spremno – krenete. Možda će vas iznenaditi kako je zvuk motora promenjen, kako vesla lepše i lakše klize kroz vodu, kako je brizina broda veća, a vaše raspoloženje popravljeno. To je zato što je slika svetionika vaš rezervoar energije. Dok ste je kreirali, dok ste ga gradili i farbali, punili ste baterije i skladištili energiju u skrivene akumulatore. Plovidba je duga i naporna. Veliki brodovi, mali čamci, ajkule, bura, sunce, so, vetrovi – svi će se udružiti u nameri da vam otežaju i da vam ne dozvole da doplovite do mirne luke. Setite se, magla često biva na otvorenom moru. Lako se izgubi orjentacija i očas posla nastavite da plovite u pogrešnom pravcu. Neki od vaših saputnika će vam možda skrenuti pažnju sa vašeg na njegov svetionik i poželeti da vašim brodom stigne u njegovu, a ne vašu luku. Snaga se brzo troši na otvorenom moru. Jedini način da je nadoknadite je da se setite kuda ste se uputili. Čak i ako se ne nalazite na pravom mestu, ako niste otplovili daleko koliko ste planirali – nema odustajanja! Ako je bura jača, talasi viši, a morske nemani krvoločnije – nema nazad!

Povratak na pravi put

Potražite svetlo na okeanu. Pronađite svoj svetionik. Osetite toplinu koju svetiljke šalju ka vama. Zagledajte se duboko u sebe, pronađite sve one divne boje koje ste u njega utkali onda kad ste ga kreirali. Podižite nivo energije slikom sebe na cilju, osećanjima koja su povezana sa ostvarenjem i iskoristite ih da razumete šta je to što možete SADA da uradite da se vratite na pravi put, pokrenete motore ili zaveslate jače. Naša je obaveza da budemo srećni. Svi smo mi rođeni da budemo srećni. Na vama je da odlučite kako i gde se nalazi vaša sreća. Na vama je da veslate ka njoj. Kada se umorite i pokleknete, posegnite za svojim svetionikom. On je u vama.

Niko, baš niko nema pravo da vas spreči da stignete tamo kuda ste naumili. Čak ni vi!!

Mirjana Gomilanović

* nekom drugom prilikom ću i vama detaljno opisati sve to i staviti u logičnu sliku… film… Obećavam!

Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

www.one2grow.net
www.gomilanovic.com
mirjana.gomilanovic@one2grow.net

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: