„Osobe koje su motivisane samo onda kada je situacija neizdrživa, čim osete da se pritisak smanjio gube motivaciju da nastave da sprovode odluke koje su sami doneli. Čim se dovoljno udalje od problema ne osećaju vrelinu kojom ih prži… i tako do trenutka kad opet postane neizdrživo…“
Prvi put, u preko deceniju dugom periodu u kom se povezujem i ostvarujem snažne veze sa klijentima kroz koučing procese, poziv da se upoznamo i počnemo da sarađujemo je stigao SMS porukom. Za sve postoji prvi put….
Da li je coach prava adresa?
Stigao je SMS koji je odisao panikom, stresom, neizdržom. Kao da je njegov kreator vrištao „Pitanje je života i smrti!!“. Zamolio je da mu se javim kada meni bude zgodno i potpisao se nadimkom. Pozvala sam. Podrobno mi je objasnio da samo ja mogu da mu pomognem, da je situacija na svim životnim poljima neizdrživa, da se oseća kao u zamci, da će pući, da ne vidi izlaz ni iz jednog ćoška u koji je sateran… Posle dugog monologa postavila sam mu još nekoliko pitanja za produbljivanje, ali i kao pomoć meni da procenim da li je koučing pravi način za rešenje situacije ovog klijenta. Nekada se desi da pozovu kouča, a da je prava adresa terapeut, psiholog, psihijatar…
Bolan iskorak
Ukratko sam mu objasnila mogućnosti koučinga, moj pristup i filozofiju u radu sa klijentima, način na koji bismo radili – šta proces očekuje od njega, šta on može da očekuje od mene, cenu… Predložila sam mu i prihvatio je da se sastanemo i polako počnemo sa radom… Priznajem, intuicija mi je govorila da ne očekujem mnogo jer je on prolaznik, a ne putnik spreman na sve izazove na svom koučing putovanju. Delovao je kao da mu je potrebno samo da sa nekim porazgovara, ali ne i kao da će biti najposvećeniji klijent. Zvučao je kao mnogi ljudi koje srećemo i poznajemo – oni koji su spremni da dugo ostaju u stanjima koja im ne odgovaraju, da „trpe“ kako oni vole da kažu. Često opravdavaju sebe time što im to stanje, koliko god da je teško ipak poznato i samim tim imaju alate i načine kako da se nose sa svime što ona nose. Iskorak bi bio, verovatno, bolan, možda šok za njih same, a svakako za okruženje. Strah od toga da nas okruženje ne podrži, ili još gore – odbaci je mnogo veći od „trpljenja“. Zbog toga biraju taktiku da, kada primete da je pritisak porastao otpuste ventil (porazgovaraju sa nekim, izbace sve iz sebe) i onda sa tako smanjenim pritiskom nastave dalje. Do sledeće prilike.
Da li se mora trpeti?
Većina ljudi sa ovakvim obrascima ponašanja koristi neke od fraza: „u životu je važno umeti trpeti“, „mora se istrpeti“, „ne može baš sve kako mi hoćemo“, „navikao sam da trpim“, „život je težak“ i slično… Te rečenice su urezane duboko u njima i oni zaista veruju da svet tako funkcioniše. Moguće da su ih tome naučili roditelji, da su imali iskustva koja su ih uverila da je to zaista tako, možda su gledali svoje okruženje… Kako god, to su stečeni obrasci koji se u radu sa koučem mogu promeniti (izbaciti, ublažiti ili preinačiti).
Odustajanje
Čest je slučaj da osobe koje veruju da je „život da se trpi“ imaju razvijene navike da kreću u promene tek kad situacija postane neizdrživa. Čuli ste bar za jednu osobu koja ostaje u kompaniji/timu/na poslu koji ne voli, iako godinama priča da joj je loše, da mora nešto da promeni. Taman kada vas uvere da je došlo vreme, da su konačno prelomili i odlučili – oni odustanu. Ako obratite pažnju, primetićete da se to odustajanje najčešće dešava nakon godišnjeg odmora, povišice, novog projekta, pohvale. Onda se sete „da i nije tako strašno“. Dakle, osobe koje su motivisane samo onda kada je situacija neizdrživa, čim osete da se pritisak smanjio (iako ni slučajno nije nestao) gube motivaciju da nastave da sprovode odluke koje su sami doneli. Kao da su nekakvom magičnom gumicom vezani za gorući problem. Čim se dovoljno udalje od njega ne osećaju vrelinu kojom ih problem prži i guma ih lagano vraća u početni položaj. I tako do trenutka kada opet postane neizdrživo. Tada će doneti novu odluku ili pozvati vas da „se olakšaju“.
Da li i vi „nemate vremena“?
Dakle, intuicija me nije prevarila… Veče pre dogovorenog susreta poslao mi je SMS sa velikim izvinjenjem da nikako neće moći da stigne – gužva i hitni poslovi koje samo on može da uradi su se nagomilali na poslu. Javiće se.
Nije ga bilo mesec dana.
Jedne vrele julske nedelje, posle podne, stiže drugarski SMS sa nepoznatog broja, sa mnogo slenga i emotikona. Poziv na kafu i razgovor. Izvinim se jer ne prepoznajem broj. Podseti me da je to on, moj (budući) klijent. Razmenismo nekoliko poruka, dobih izveštaj o trenutnom stanju na svim poljima i ostade otvoreno da li i kada ćemo se videti na sesiji.
Opet duga tišina.
Sličan scenario desio se pre nekoliko dana. Opet je bila nedelja posle podne, sa razlikom da sam već u prvoj poruci dobila trenutni izveštaj. Brzo sam prekinula zamišljeni scenario „malo se dopisujemo i meni lakše“. Pitala sam ga da li je spreman da uđe u koučing proces, da ozbiljno radi sa nekim i da zaista reši sve ono za šta tvrdi da ga već dugo muči. Poslao mi je „smajlija“, rekao da bi rado, ali da nema vremena i da bi njemu dopisivanje mnogo prijalo – da mu je dovoljno da podeli sa nekim šta mu je na duši i da mu odmah bude lakše. Vratila sam „smajlija“ i nežno podsetila da naš odnos ne može biti takav.
Bolni procesi nakon kojih ste bolje
Najčešće se sami sebi nađemo na putu ostvarenja. Bez obzira sa kojim ciljem, temom, idejom, situacijom ili problemom klijent uđe u koučing proces, najviše vremena i energije posvetimo radu sa obrascima, uverenjima, stavovima… Ti procesi su duboki, teški, nekad bolni. Ako niste potpuno posvećeni i željni da stignete tamo gde ste rekli da želite da stignete, ostaćete posetilac na sopstvenom životnom putovanju.
Mirjana Gomilanović
Foto: Dario Konstantinović
Mirjana Gomilanović
mirjana.gomilanovic@one2grow.net
Foto: Dario Konstantinović
Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.
Intervju sa Mirjanom Gomilanović:
Važne lekcije za poslovne lidere
Da li novac menja ljude?
Lider (ne)piše pravila
Život pod lupom poslovnih saradnika
Prilike se ne čekaju već im se hrabro ide u susret
