Prilike, potrebe i ljudi su drugačiji
„A, samo sam želela da uvedem neki red!“- ovako je zvučao vapaj klijentkinje posle monologa koji je trajao skoro pola sata. Potrudila se da mi potanko objasni kako je sve počelo, koji su joj bili motivi i na posletku, kako je doživela potpuni debakl. Tako je sama nazvala rezultat uvođenja procesa kod nabavke računara, mobilnih telefona, tableta…
Da li je sve što imamo dovoljno dobro?
Ona je vlasnica i generalna direktorka domaće kompanije koja broji dvestotinak ljudi. Imaju sopstveni razvoj, dizajn, proizvodnju i prodaju proizvoda za opremanje kuhinje. Želja joj je da jednog dana opremi najveće lance hotela i poznatih restorana. Redovno posećuje sajmove – prati trendove, uči, razmenjuje iskustva, ali i izlaže. I to sa zapaženim uspehom. Najveći broj njenih klijenata i jesu hoteli i restorani na svih pet kontinenata što je napomenula sa velikim ponosom. Ispostavilo se da su se, posle skoro dve godine online saradnje sa stranim klijentima, spremali za sajam u SAD. Taman kada su verovali da su sve pripreme uspešno završene, pojavio se novi problem. Sasvim slučajno, na jednom neformalnom sastanku na kojem su razmatrali predloge marketinške agencije za izgled štanda, kao uz put, direktor razvoja je prokomentarisao da njihov moderni dizajn i filozofija nikako ne mogu biti prezentovani sa zastarelog lap topa direktora prodaje. Tom prilikom je predložio veoma moderan, ali ne toliko „jak“ lap top. Savršen za potrebe prodavca. Od tog trenutka sve kreće nizbrdo.
Izdvojiti se ili ne?
Direktor prodaje šalje mejl sektoru nabavke sa molbom da mu nabave lap top po specifikaciji direktora razvoja. Referent nabavke, po proceduri šalje specifikaciju i nalog za plaćanje u sektor finansija odakle vraćaju nalog sa obrazloženjem „prevazilazi budžet“. Nekoliko ping – pong mejlova je razmenjeno na teme: ko je odobrio, da li je zaista potreban ovako skup lap top kada je konfiguracija „slaba“, da li je svestan da deluje kao da želi da se izdvaja i da od kompanije kupi računar koji mu nije potreban za obavljanje posla i slična pitanja. Direktor prodaje, koji na prvom mestu nije ni želeo novi lap top, ali je razumeo potrebu da na najbolji način prezentuje kompaniju na prestižnom sajmu je u jednom trenutku otišao u finansije i pokušao da razjasni da lap top, u ovom slučaju, ne predstavlja osnovno sredstvo za rad, već deo prezentacije kompanije i da, na kraju krajeva, prodaja mora imati bolje telefone, računare, tablete, automobile … jer su oni lice kompanije pred klijentima. To je bila kap! Uključila se direktorka finansija razjašnjenjem da u kompaniji postoje kategorije opreme koje „pripadaju“ svakoj poziciji, odeljenju, da se moraju znati red i poštovati pravila, da prodaja nije ništa važnija od ostatka kompanije i da joj je već muka od arogantnih i neodgovornih prodavaca. Direktor prodaje, zatečen situacijom, jednostavno je odustao od dalje rasprave i obavestio sve, koji su do tog trenutka bili uključeni u prepisku, da se izvinjava zbog trošenja njihovog vremena i da ih moli da obustave proces. Ovaj mejl nije posledica toga što on nije želeo taj računar. Mejl je u stvari bio izražavanje njegovog razočaranja zbog načina komunikacije, sumnje koja se od početka nadvila nad njegovim namerama i konstantnih preispitivanja njegove dobronamernosti i profesionalnosti. Bio je ljudski povređen. Osetio se kao da mu se nameće zloupotreba, koja ni u jednom trenutku nije bila njegova namera. Naprotiv!
Kako vratiti poverenje?
Klijentkinja mi je priznala da je ona kreirala tu famoznu tabelu u kojoj je pisalo kome šta pripada i ko ima pravo na koliki budžet kada je oprema u pitanju, onda kada joj je fokus bio na smanjenju troškova, uspostavljanju stabilnog poslovanja i smanjenju mogućnosti zloupotrebe. Ispostavilo se da je ta tabela uzrok dvonedeljne agonije i brzorastućeg konflikta na visokom nivou u kompaniji. Molila je za pomoć.
Želela je da vrati odnos poverenja između svoja dva bliska saradnika i istovremeno održi strukturu i naglasi važnost poštovanja pravila. Tu je zaćutala. Pomogla sam joj samo malo. Pozvala sam je da preispita perspektivu vezanu za sistem „merenja“ kvaliteta pravila. Dugo je ćutala. Klimala je glavom i mrštila. A onda je rekla: ja uopšte ne proveravam da li su pravila svrsishodna. Brinem samo da li su poštovana. Izgleda kao da mi radimo za pravila, a ne pravila za nas. Lupila je rukom o koleno, počela da odmahuje glavom i rekla: „Kako je moguće da to do sada niko nije video?!“ Nešto kasnije je, znatno tiše, rekla: „Moguće i da jeste, ali mi niko nije na to glasno ukazao. Zašto? Moram da radim na poverenju u timu!“
Nova pravila
Shvatila je da je ona ključ za razrešenje situacije – mora da organizuje sastanak! Za taj sastanak smo se pripremale do kraja sesije. Razumela je da mora ona da počne sa predstavljanjem svojih uvida i načina na koji je grešila. Shvatila je da će od načina na koji se ona postavi zavisiti ishod, ne samo sastanka, već i kulture u kompaniji, poverenja, odnosa i dugoročne saradnje. Odlučila je da, napokon, kolegama napravi prostor da izraze svoje nezadovoljstvo, da uvaži njihove emocije i potrebe. Cilj sastanka je bio da ih pozove da zajedno osmisle nova pravila, koja će služiti kompaniji kakva su danas – uspešna, prepoznata, stabilna i sa sjajnim izgledima za budućnost. Dodatno, nakon povratka sa sajma, organizovaće niz sastanaka sa timovima kako bi se preispitale (rigidne) procedure, da bi svi timovi dobili priliku da se približe sadašnjem trenutku, a cela organizacija postala agilnija.
Prilike, potrebe i ljudi su drugačiji. Takva treba da budu i pravila.
Mirjana Gomilanović
mirjana.gomilanovic@one2grow.net
Foto: Dario Konstantinović
Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.
Intervju sa Mirjanom Gomilanović:
Da li novac menja ljude?
Lider (ne)piše pravila
Život pod lupom poslovnih saradnika
Prilike se ne čekaju već im se hrabro ide u susret
Kako biti bolji lider, kolega, strateg, ulivati poverenje i inspirisati druge?
Opraštanje od sebe samog, onakvog kakav više ne želiš da budeš
Samopouzdanje na čekanju
I lideri imaju pravo na emocije
Da li ućutkujete svoje emocije?
U potrazi za ličnim mirom
