fbpx

BG online

Lični razvoj

Prilike se ne čekaju već im se hrabro ide u susret

Zahvalili su joj se. Zvučalo je kao da je razgovor uljudan, da su se razumeli, dogovorili. Da su se svi složili da je to najbolje rešenje i da su svi izašli zadovoljni iz sale za sastanke.
Ona je izašla slomljenog srca i potpuno sleđena od toga šta joj se desilo. Nije mogla ni da pretpostavi, ni da nasluti o čemu će razgovarati sa svojim (dojučerašnjim) kolegama kada je dobila poziv. Verovala je, čak, da će proslavljati njen akademski uspeh – upravo je završila, diplomirala na prestižnom engleskom univerzitetu i dodala svom potpisu titulu MBA . Ne! Pozvali su je da joj se zahvale.

Šta se desilo?

Nas dve se znamo nekoliko godina unazad. Prvi put smo se srele kada me je pozvala da razmotrimo mogućnost saradnje. Njeni procesi su bili kratki. Ona je znala šta želi, bila je posvećena i odgovorna, radila je neumorno na ličnom razvoju i ostvarenju ciljeva. Pozvala me je dva dana nakon sastanka. Nije zvučala kao „ona“.
Ubrzo smo se srele. Bila je nemirna. Ogorčena. Želela je da razume šta joj se delio. Da razume kako se desilo. Da vrati šta je njeno. Razočarana zbog nepravde. Niskog samopouzdanja, konstantno u preispitivanju. A opet – dostojanstvena. Naručile smo dobro belo vino i ćaskale. Nisam joj bila kouč. Bila sam „neko njen“, ko ume da sluša.

Biti nežan prema sebi

Sve ovo se desilo u martu. Nadolazeće proleće i bujanje prirode su je podstakli da se i sama aktivira, probudi i „rastrči“ ne bi li našla novi posao. I pored, gotovo, molbe koju sam joj uputula na kraju našeg susreta: „Budi nežna prema sebi“, povremeno me je izveštavala o sastancima, susretima, aplikacijama, intervjuima. A onda se, jednog dana – ućutala. Nestala je. U glavi sam razmatrala dve opcije: napokon se primirila, posvetila sebi i rešila da se „poneguje“ ili nije uspela iz mnogo pokušaja i sada zlovoljna i razočarana sedi i očajava nad svojom zlom sudbinom. Poslala sam joj samo jednu kratku poruku „Kuc-kuc. Tu sam“. Ni reči više, ni emotikon. Ništa. Nije prošlo ni 15 minuta do njene poruke: “ Van Beograda sam. Poslušala sam te. Javiću se čim se vratim“.

Puštanje prošlosti

I javila se. Potpuno mirna. Sa nekom radoznalošću u očima. Imala je osećaj da se nešto veliko sprema, ali ne može da proceni šta je to. Možda još važnije što mi je rekla da je napokon pustila prošlost. Da je prestala tajno i indirektno da se raspituje kako je u kompaniji, šta se priča, kako im ide i da se, priznala je, naslađuje kada čuje da nije baš sve tako bajno. Jednostavno, rekla je, taj deo je odradila, preradila i spremna je da zaista pogleda u napred i nađe nešto dobro za sebe. Malo je pozicija na tržištu za igrače njene lige. Bilo mi je jako interesantno da slušam njene izbore reči. Kombinovala je emocije i razum sa takvom lakoćom da je bilo očigledno da njena najveća snaga dolazi baš odatle – njena emocionalna inteligencija je bila razlog zašto je, ipak, zastala, napravila pauzu i dozvolila sebi da odžaluje gubitak posla, pozicije, tima, prilika, titule. Nije joj bilo potrebno mnogo da pita kada sam slobodna za pravu sesiju.

Pogled unazad

Kratak proces je bio snažan, dubok, otrežnjujuć i pun konkretnih planova, akcija i obećanja. Počele smo, na izgled, lako. Pitala sam je od kog trenutka će početi da se oseća nespokojno, ukoliko ne nađe novi posao (vrlo dobro je poznavala sebe i odmah je rekla da preduzetništvo ne dolazi u obzir). Iako je imala jako lep, velikodušan dogovor sa prethodnom kompanijom, znala je da ta bezbrižnost ne može trajati za uvek. Postavila je rok. A onda sam je pozvala da zamisli sebe, veče nakon isteka roka sa čašom vina u ruci, kako samozadovoljno nazdravlja svom uspehu i prvom radnom danu u kompaniji koja je njena najbolja opcija. Pozvala sam je da oslušne svoju intuiciju, svoje želje i da prepozna kvalitete, kulturu, pa čak i enterijer svoje buduće kompanije. Pustila sam je da se potpuno poveže i uživi u novo okruženje i situaciju. Kada sam osetila da je „tamo“ pozvala sam je da pogleda unazad, od tada do sadašnjeg trenutka i prepozna ključne korake, preduslove, događaje – uključujući i važne razgovore sa drugima i sa samom sobom, odluke i akcije. Mučila se. Zamolila je da nastavi da se bavi ovom temom sama, do naredne sesije. I bavila se. Toliko duboko i temeljno (ona ne ume drugačije) da se vratila sa imenom kompanije u kojoj želi da radi (potpuno nova industrija u njenom portfoliju).

Osnaživanje vrlina

Ne samo da je imala ime kompanije i razrađene ključne korake, imala je i zakazan prvi sastanak. Jer, lavica (kako je sebe volela da zove) nije bila mirna dok nije pronašla osobu, koja zna osobu, koja je mogla da je poveže sa pravom osobom. „Prilike se ne čekaju, već im krećeš u susret“- bila je njena deviza. Naredne sesije smo posvetile pripremama za razgovore, uspostavljanjem pravog resursnog stanja, definisanjem ženjenih ishoda, emocija koje želi da podstakne i utisaka koje želi da ostvari kod sagovornika. Osnaživala je svoje vrline, prepoznavala snage koje će joj biti korisne, kreirala strategije, podizala samopouzdanje. Koristila je svoja čula i intuiciju da uskladi plan sa realnošću, ulazila u snažna resursna stanja lako i pravovremeno. Znala je šta želi i fokusirano je koračala ka tome. Prošle nedelje smo nazdravile čašom vina, a na kalendarima čak i nije datum koji je označavao kraj spokojnog perioda.

Mirjana Gomilanović, bussines & executive coach
mirjana.gomilanovic@one2grow.net
Foto: Nebojša Babić

 

 

 

 

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović:

Podrška velikim karijerama i uspešnim ljudima

Kako biti bolji lider, kolega, strateg, ulivati poverenje i inspirisati druge?
Opraštanje od sebe samog, onakvog kakav više ne želiš da budeš
Samopouzdanje na čekanju
I lideri imaju pravo na emocije
Da li ućutkujete svoje emocije?
U potrazi za ličnim mirom
Poslovna žena željna ljubavi
Težak, bolan, ali moćan rad na sebi
Direktor na poslu, običan čovek kod kuće
Život u začaranom krugu tuđih očekivanja
Želela je da je vole oni koje ne voli
Da li ste strogi prema sebi i drugima?
Online koučing bez kamera
Zašto otići na koučing?
Laži u poslovnom okruženju

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Roditeljstvo se uči celog života Dečiji psiholog Jelena Holcer je…
error: