Lični razvoj

Da li ućutkujete svoje emocije?

- BGonline

Objavljeno 24/09/2019

Dozvolite sebi da budete žena

Ona je žena zmaj! Kad je pogledate vidite samosvesnu, samouverenu, “ja-mogu-sve” ženu. Crvena haljina, crvene cipele na visoku štiklu, crveni ruž. Prirodna, isfenirana kosa. Kad progovori – čujete odlučnost. Kad vas pogleda – osećate da vas je najjači rendgen uzeo pod svoje. Kad se nasmeje – Sunce uđe u prostoriju. Unosi ljubav i radost. Ona je jedna sjajna žena. Direktor je firme koja se bavi delatnošću koja se smatra “muškom”. Posao van kancelarije, teške mašine i blato su svakodnevica.

Ona je već dugo u kompaniji, poslednjih sedam godina na najvišoj poziciji. Ponikla je iz tima. Počela od pripravnika – mlade inženjerke. Stigla je do generalne direktorke. Uz put rodila četvoro dece. Ima srećan brak. Ima prijatelje. Voli da putuje. Uživa u heklanju i gajenju cveća.
Proces je pokrenula sama, finansirala sama i sesije smo održavale nakon radnog vremena. U izgledu koji sam ja videla njene kolege (gotovo) nikad nisu imale priliku da uživaju. Njena ženstvenost rezervisana je isključivo za vreme van kompanije. Ona je na poslu u tamnim odelima, ravnim cipelama i sa minimumom šminke. Deluje strogo. Ponekad i ljuto. Potpuno drugačija slika!

Ja sam dobro…

Proces smo počele iz pozicije “Ja sam dobro. Gledano spolja, meni ništa ne treba. Moj život je sjajan. … ali JA osećam da mi nešto jako treba. Neka promena”. Proces je tekao polako. Trebalo nam je vremena da reflektore koji su stalno upereni “od drugih ka njoj” okrenemo tako da ona sama gleda u sebe. Teško nam je to išlo. Stalno se migoljila i posmatrala sebe očima drugih. Ti drugi su bili muž, prijatelji, kolege, deca. Kad bih je pitala šta ona o tome misli ili kako se oseća, odgovarala bi rečima “Čovek ne bi trebalo da…” ili “Pa sad, kad bi mene neko posmatrao rekao bi…”. Bilo joj je jako teško da rečenicu počne sa “ja”. Dosta čudno, uzevši u obzir njenu pojavu i energiju kojom je zračila.

Unutrašnji glasovi

Bile smo strpljive. I ona sa mnom i ja sa njom. Ljuštile smo slojeve, koje je godinama navlačila i koji su je obavijali tako čvrsto da je delovalo da su postali deo nje. Sloj po sloj. Uverenje po uverenje. Navika po navika. Mogle su se čuti rečenice “Nije to normalno da neko kao ja želi više od ovoga što ima” ili “Ja ne mogu da izneverim sve one ljude koji od mene očekuju …”. Bilo je tu i “Posao se završava isključivo u kafani i ja to moram” preko “To je muški posao i oni očekuju da se ponašam kao muškarac” ili “Emocije su zabranjene”. Mnogo je unutrašnjih glasova koji su joj po ceo dan vikali šta sme, šta mora, a šta nikako ne sme. Delovala je kao devojčica izgubljena u lavirintu punom ogledala. Stalno je pokušavala da nađe izlaz, ali kad god bi krenula na neku stranu, udarala bi u ogledalo (svoje uverenje!) i uz veći ili manji prasak se povlačila, menjala pravac i tražila novi izlaz iz situacije.

Unutrašnja borba

Nekad je moje pitanje “Da li je to zaista istina?” pomagalo da zastane, preispita se i shvati da neka od njenih uverenja nemaju nikakvu podlogu u realnosti. Na žalost, mnoga nije bilo tako lako slomiti. Ona je zaista počela da veruje da je njoj nešto zabranjeno i da mnogo toga mora. Tokom procesa je shvatila da je na osnovu svoje iskrivljene slike vaspitavala i decu. Sinove je usmeravala na “muška” zanimanja, a ćerku “na žensko”. I pored toga što je i sama inženjer, njenoj ćerki je bilo zabranjeno čak i da razmišlja o toj opciji. “Zašto da se muči kao ja?”.
Kad smo počele da preispitujemo “mučenje” shvatila je da ono uglavnom dolazi iz njene stalne unutrašnje borbe da uguši ženu u sebi, jer to znači samo jedno – slabost. Spoljašnjim izgledom je potpomagala tu unutrašnju borbu. Verovala je da je to, što je žensko u poslovnom okruženju, na tako viskoj poziciji – teret, mana i da se mora sakriti kako bi se umanjio njen efekat. Često je na sastancima “ućutkivala” svoje emocije, birala krupne reči (floskule) koje bi trebalo izgovoriti, skupljala bi obrve dok govori, trudila se da bude koncizna, da govori u ciframa i da se fokusira na ciljeve. U njenoj kancelariji nema toplih detalja, ima samo jednu “korporativnu” biljku. Čak i porodičnu fotografiju drži tako da ne upada u oči. Sve je ogoljeno, hladno. Sterilnije je od većine kancelarija u kojima sam bila.

Napadi ženstvenosti

Kao da se i sama plašila da, ako bi sebi dozvolila makar i najmanji ispad, ako bi se u njenom bedemu napravila i najmanja pukotina, da bi njena ženstvenost (koja je toliko nepoželjna) provalila tu branu. A to je nedopustivo! “Napadi” ženstvenosti su postali sve učestaliji, sila sa druge strane brane se pojačavala, bedemi su sve teže odolevali. Njeno nezadovoljstvo je raslo. Potreba za promenom onoga što drugi vide kao idealno je postala neizdrživa.

Biti žena nije slabost

Stigle smo do same srži. Ostalo je još samo da dođemo do mesta sa koga će shvatiti da je biti žena u redu. Da to nije slabost već neizmerna snaga. Da je ono što ona može da ponudi svojim kolegama, saradnicima, klijentima zapravo blago. Trebalo je da stignemo do trenutka da ona sebi bez straha od neuspeha dozvoli da bude žensko. Jer, na kraju krajeva, to i jeste. Proces ponovnog rađanja je trajao. Bio je bolan. Dubok. Okolina je, kao što smo i očekivale, pružila otpor jer, sistem svaku promenu vidi kao pretnju. Nivo njene motivacije je varirao. Bila je uporna. Znala je da je na kraju procesa čeka olakšanje. Znala je da je na kraju procesa čeka ona sama. Ozdravljena, oslobođena. Koračala joj je u susret. Uz put je razbila neka ogledala sastavljena od uverenja. Probijanje kroz lavirint je postalo lakše. Brzina je postajala veća, korak lakši. Na kraju procesa je čekalo ono ka čemu je mesecima ranije krenula: dozvola. I ne samo da je dozvolila sebi da bude žensko, već je počela da pronalazi načine da uživa u tome.

Neka nova ONA

Nedavno smo se srele. Godinu dana nakon završetka njenog procesa. Krenule smo na dogovoreni ručak. Došla sam po nju, u njenu kancelariju. U toploj prostoriji, punoj detalja, fotografija, biljaka dočekala me nasmejana žena širokog osmeha. U pozadini se čula muzika. Krenula mi je u susret, raširenih ruku. Zagrlile smo se. Toplo. Vrata su bila širom otvorena i njena saradnica je mogla da vidi taj izliv nežnosti. A ona se nije povukla. Dapače. Pričala mi je novom načinu vođenja redovnih sastanaka uprave. O idejama za poboljšanje poslovanja koje su se rodile onda, kada je svom timu ponudila sebe celu, a ne svoju mušku verziju. Pričala je o korporativnoj kulturi, komunikaciji, načinu na koji slave uspehe. Pitala me za mišljenje o inovacijama koje tek planira. Ispred mene je bila zadovoljna, ispunjena žena koja je baš tamo gde je želela da bude. I, da. Ćerka je upisala fakultet koji je želela.

Mirjana Gomilanović
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: