Lični razvoj

Laži u poslovnom okruženju

- BGonline

Objavljeno 19/12/2018

Zašto neki ljudi jedno pričaju a drugo rade?

Jedan klijent me je nedavno, na vrhuncu svog nezadovoljstva i frustracije, zamolio da napišem nešto o lažima u poslovnom okruženju. Kad sam ga pitala na šta tačno misli, rekao je da mu je fenomen to kako neki ljudi ceo svoj radni vek pričaju jedno, a rade drugo. Jednostavno – lažu.
Zamislila sam se i obećala mu da ću mu ispuniti želju. A onda smo nastavili sa sesijom…

Virtuelni svet

Ispostavilo se da je moj klijent razočaran i pod stresom zbog čestih promena strategije kompanije, osećaja nesigurnosti i izostanka razumevanja šire slike poslovanja. Pod lažima nije mislio na prikrivanje informacija, prebacivanje krivice, nepoštovanje dogovora. Mislio je na sve one situacije kada bi se “preko noći” promenio kurs poslovanja. Njegova pozicija je podrazumevala aktivno učešće u definisanju i sprovođenju strategije kompanije, obezbeđivanju življenja kompanijskih vrednosti kroz korporativnu kulturu. Svojom posvećenošću i odgovornošću zaslužio je status kolege od koga je moguće dobiti savet i podršku, otvorenu komunikaciju, pravovremenu i dobro sročenu povratnu informaciju usmerenu na rast i razvoj osobe. A upravo sve to je njemu nedostajalo od njegovog pretpostavljenog. Imao je utisak da radi u nekom virtuelnom svetu, u međuprostoru između realnosti i snova. Nikad nije mogao biti siguran da li će se veliki projekti desiti, kurs poslovanja održati. Najviše ga je mučilo to, što je on čovek koji veruje u dogovore i u datu reč.

Kad snage ponestaje…

Njegova reč je vredela više od potpisa. A često je bio u situaciji da, ne svojom namerom, preinačuje saopštenja, objavljuje izmene u ključnim trenucima projekata, ukida resurse a dodaje obaveze i slično. Osećao se nemoćno, čak iako je tokom vremena naučio da predviđa ovakve nagle zaokrete, da sa rezervom komunicira zaključke “sa najvišeg nivoa” ka svom timu. Unitrašnje nezadovoljstvo, napetost i stalni oprez su ga istrošili. Nije više imao strpljenje, snagu i prostor za toliku fleksibilnost. Jednog dana je jednostavno osetio da je kraj. Da više ne može da izdrži. Zamišljao je situacije kako jezikom koji se ne može okarakterisati kao poslovni (sa uvažavanjem sagovornika) svom pretpostavljenom – generalnom direktoru kompanije (preterano) jasno daje do znanja da on više ne može da izdrži taj način rada i upravljanja poslovima, a pre svega vođenjem ljudi i timova.

Čemu vas ova situacija uči?

Sreća, nije se obratio pretpostavljenom, nego je temu doneo na našu sesiju. Posle prve bujice koja se izlila iz njega, opisa cele drame u kojoj se nalazi, prešli smo na sagledavanje realne situacije u kojoj se nalazi. Istražili neka eventualna rešenja i nove opcije za kojma bi mogao da posegne. A onda je usledilo pitanje koje ga je prilično zbunilo. “Kakva osoba birate da budete u ovoj situaciji?” Potpuna tišina. Zbunjenost. I konačno, tihim glasom iz najdublje dubine počele su da izlaze reči. Ko želi da bude? Koje se to vrednosti ne dovode u pitanje? Koje to kvalitete on, u stvari, želi da živi? Poneko uverenje se omaklo, ali je ovog puta služilo svrsi. Uzavrela energija je već uveliko splasla i zamenila ju je mirna, kreativna, puna promišljanja, vere, sigurnosti u sebe i svoje odluke. Zatim je usledilo još teže pitanje:” Šta je to što treba da se desi? Čemu vas ova situacija uči? Koje su to mogućnosti pred osobom koju ste upravo opisali?” Oteo se uzdah, zatim se telo pomerilo unapred, leđa zategla, ramena pomerila unazad, brada neznatno podigla… Tad je usledio odgovor: ”Ovde se krije čitava jedna oblast o kojoj nikada nisam razgovarao sa svojim pretpostavljenim. Zapravo, ne nikad. Odavno. Nismo seli razgovarali o tome kuda ova kompanija ide. Šta mi to pravimo. Kakvi mi, kao kompanija, želimo da budemo viđeni od strane naših klijenata, ali i naših zaposlenih. Vreme je za osvežavanje priče o nama, o našim vrednostima, o našoj viziji i strategiji. Moguće je da smo se toliko udaljili od svega što smo definisali na početku, da se sad razilazimo, jer svako celu ovu stvar gleda iz svog ugla. Nema u krivu i u pravu. Jednostavno, ne razgovaramo.”

Izlazak iz teorija zavere

Nakon ovog uvida, bilo mu je lako da osmisli strategiju za pripremu i vođenje sastanka sa svojim nadređenim. I, nije podrazumevala reči koje je planirao da kaže samo pola sata ranije. Želja mu je bila upravo to – da “povuku ručnu” i dogovore se kako će dalje. Jer, ono u šta je bio siguran je da jedan na drugog mogu da računaju, da je poverenje prisutno, da su obojica na istoj strani. Jednostavno, odavno nisu razgovarali, bez konkretne teme, projekta ili važnih odluka. Sa sesije je otišao miran, zadovoljan, pun vere da će stvari biti dobre. Čak i bolje nego što su bile. Na izlasku je rekao:”I, molim vas, ipak napišite onaj tekst o lažima. Ali, sve ovako kako se desilo na sesiji. Možda nekome pomogne da izađe iz svog vrtloga i teorija zavere. Loša osećanja nas ne vode nigde. Moramo razgovarati.”

Pravilo Deda Mraza

Bliži se Nova godina. Dolazi nam Deda Mraz. Ako mu niste napisali pismo ili rekli šta želite, dobićete gaće, čarape ili pižamu. Tako je i u svim drugim odnosima. Ukoliko ne kažete šta želite, šta vam smeta, šta vam se sviđa ili ne sviđa drugi to neće znati. Od njih ćete dobiti samo ono što oni misle da vam treba. Često to nije ono što ste vi želeli. Razmislite. Pravilo Deda Mraza važi u svakoj situaciji. Uz njega shvatamo da su situacije za koje smo mislili da su laži ili nepoštovanje samo drugačije perspektive. Dobijamo priliku da usaglasimo stavove i rešimo situaciju. Ili bar glasno kažemo sa čim se ne slažemo. Nekada je i to dovoljno.

Mirjana Gomilanović
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
Mesto snimanja: Hotel Zepter Beograd
Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: