Lični razvoj

Poslovna žena željna ljubavi

- BGonline

Objavljeno 12/08/2019

Pokazivanje emocija i gubitak sigurnosti

Počele smo proces pre manje od tri meseca, sa suzama. Ona je plakala na prvom sastanku, na upoznavanju. Rekla je da su je “ujeli za srce” i da se oseća nesigurno i odbačeno od strane članova tima. Sve je počelo njenim dolaskom u mladu, poletnu kompaniju u fazi munjevitog rasta. Kako na tržištu tako i po broju zaposlenih. Ljudi koji su u kompaniji radili, ali i oni koji su u nju dolazili su bili mlađi od nje 10, pa čak i 15 godina. Učili su, stasavali i radili u potpuno drugačijim uslovima i okruženju od onog iz kog je ona došla. Ona je potekla u sistemu gde se znalo ko je ekspert u kojoj oblasti, gde je znanje bilo ključ koji otključava sva vrata, deljenje informacija i podrška su bile neprikosnoveni kvaliteti. Došla je u okruženje gde su odnosi mnogo važniji od ekspertize. Nije mogla to da prihvati. Zapravo, nije im ni dala šansu. A onda je sve dalje pakovala u rečenicu: “Oni su me odbacili. “
U procesu smo prošle kroz razne faze. Pričom smo doticale mnoge teme, ali smo najčešće crtale. Vapaj za kreativnošću se čuo iz svake njene rečenice. I borba da je ne izgubi. Plašila se da će sistem da je uguši, da joj otme slobodu izražavanja i kreativnost u stvaranju. Crtala je sebe u raznim okruženjima i identitetima, crtala je svoja uverenja i dodavala im “oblačiće” sa rečenicama koje izgovaraju, crtala je svoje želje i vizije.
Kroz sve ove vežbe razumela je da su joj postignuće, rezultat sa jedne i želja da bude jedinstvena, drugačija sa druge strane bili gorivo. Osećala je da je “ispred” svih. Tako je i koučing bio njena inicijativa. Radila je na sebi na način na koji niko iz kompanije nije. Imala je kouča. Kaže da nije to radila da bi bila drugačija, već baš zato što jeste. Sa tolikom posvećenošću procesu, svaka sesija je imala rezultat, koji je vodio do akcionih koraka koje je ona revnosno ispunjavala. Baš svaki.

Od biznisa do ličnih dubina

Potvrdila je sebi da ume da bude buntovnik, istraživač, lider, drugar, izazivač. Bilo joj je zanimljivo što je u sebi pronašla i glumicu, učiteljicu, ali i “dragu savetu”. No, baš se iznenadila kada je otkrila “ženu željnu ljubavi”. Od tog trenutka je naš proces dobio potpuno drugačiji ton. I pravac.
Mnogo je ćutala. Više nije bila inspirisana da crta. Razmišljala je o svojim prethodnim iskustvima, obrascima ponašanja. Šalila se na svoj račun da “su se svi koje je poželela oženili i da, ako neka želi da se uda samo njoj treba da pokaže za koga bi”. Sa strahom je komentarisala svoje godine, navike koje je izgradila i koje joj prijaju, jer dugo živi sama. U jednom trenutku se uplašila da je otišla predaleko i da bi trebalo da stane. Da je ovo izašlo iz okvira biznis koučinga i da će joj biti zamereno što na sesijama koje finansira kompanija “traži muža”. Onda je zastala. Pogledala me i rekla: “Ali, vi nikome nećete reći o čemu nas dve razgovaramo, zar ne?! To je dogovor. A, do ovoga smo došle iz biznis teme. Ako treba da budem zadovoljna na poslu, moram biti zadovoljna u celini. A ne jednim delom, zar ne?!” To su upravo reči koje bih joj ja rekla, da ih ona nije izgovorila. Jer, ovde se ne radi o “traženju muža”, već o razumevanju izvora zadovoljstva i nezadovoljstva, ispunjenosti i praznine. Otkrivanju delova sebe koji vape za pažnjom.

Ko je kriv za sve loše što se dešava?

Svi ovi likovi koji žive u njoj (buntovnik, lider, drugar, učiteljica, žena…) imaju svoje potrebe i načine na koje se ispoljavaju. Svi uspevaju da dobiju vremenski okvir i prostor u kome budu življeni i “nahranjeni”, osim žene u njoj. Buntovnik je dobijao dnevnu porciju zabave i slobode, lider dozu poštovanja i ostvarenja, drugar dobre odnose, učiteljica osećaj davanja i podrške. Samo žena u njoj nije stizala na red i nije dobijala osećaj koji je njoj bio potreban – sigurnost i nežnost. Kao da je ostajalo premalo vremena da se posveti tom delu sebe. Zapravo, kao da je, zbog loših iskustava izgubila samopouzdanje i povukla se. Tada je shvatila – odbacila je taj deo sebe. Ona je sama odbacila deo sebe. Niko drugi, do ona sama. Ponašala se kao da je taj deo nje kriv za sve loše što joj se u životu dešava. Ugasila je emocije, zatvorila nežnost, razvila samoodrživost i sigurnost. Zapravo, napravila sistem u kome je sve funkcionisalo baš kako treba, samo da bi se minimalizovala potreba za pokazivanjem emocija i rizik od gubitka sigurnosti. To je bio sistem koji je zavisio isključivo od nje. U njemu je bila snažna, svoja i nepovrediva.

Zdrava uverenja

U jednom trenutku postavila sam joj pitanje: “Šta treba da pustite (da ga se odreknete, da se sa tim pozdravite) da bi u taj sistem mogla da se vrati žena u vama?” Dugo, baš dugo je ćutala. Mučila se. Vrlo očigledno se mučila, ali nije odustajala. Oči su se zamaglile, ali nije dala suzama da poteknu. Držala ih je, kao i dah. A onda se iz nje prolomilo: PUSTI! Toliko glasno, da je i samu sebe uplašila. Delovalo je kao da se svađa sa zamišljenim sagovornikom. A taj sagovornik je bila ona sama. Ponovila je PUSTI, ali sad mnogo nežnije. Gotovo bolno, molećivo. I onda su krenule suze. A za njima i bujica reči. Moram da (ot)pustim da mogu i treba sve sama. Ne, pre toga treba da (ot)pustim toliku potrebu da budem apsolutno sigurna da znam sve o osobi kojoj bih eventualno dala poverenje… i ljubav (osmehnula se). A pre toga, treba da pustim sadašnjosti da opet živi u meni. Ja sam zaključala prošlost, a ona viče kroz zaključana vrata i čujem je glasnije od svega. Ja sam se okrenula budućnosti i trčim 1000 istovremenih trka. Ja ne živim u sada. Ja sam odbacila sadašnjost. To treba da pustim u svoj život.“ Tišina. Pauza. Napokon smo u sada. Do kraja sesije smo razradile nekoliko tehnika kako da vežba život u sada. Naredne sesije su bile posvećene izgradnji novog sistema, zasnovanog na zdravim uverenjima koja je podržavaju i koja uključuju sve delove nje same – uključujući i ženu. Odjednom je u tom sistemu bilo mesta i za kolege i za drugačija pravila, za razmatranje i preispitivanje stavova i principa koji su formirani u nekom prošlom vremenu i nisu bili primenljivi u sadašnjem trenutku. Sistem će uskoro biti gotov, a ona osnažena da u njemu funkcioniše, bude njegov sastavni deo i faktor stabilnosti. Ono što je važno, u novom sistemu će moći da bude i ranjiva, opuštena i otvorena za nove opcije. Opet je deo tima.
U međuvremenu, desila se jedna večera i nekoliko izlazaka. Neko je primetio promenu i ohrabrio se da joj priđe…

Mirjana Gomilanović
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: