BG online

ZDRAVLJE

Emocionalne rane ostavljaju zapise na telu

Ne pitamo vas “ŠTA”, već “KO” vas boli?

Emocionalne rane nastale u ranom detinjstvu ostavljaju trag na telu i u duši odraslog čoveka- kaže osteopata dr Dragan Anđelković i dodaje da što je rana veća, čovek ima potrebu da maskira svoju pravu prirodu. Po rečima dr Anđelkovića važno je razumeti da svoje rane nasleđujemo od roditelja, tako da je čest slučaj da jednim delom živimo tuđe, odnosno njihove živote. Pri pregledu i tretmanu osteopat se koristi isključivo rukama, bilo u dijagnostičkim testovima, bilo u svrhe terapije.
-Ne postoje ljudi koji nemaju rane iz detnjstva. Nečije rane su dublje, nečije manje izražene i one su posledica nekog emocionalnog iskustva koje je nastalo u detinjstvu. Sve rane imaju neke karakteristike, fizičke i psihičke. Najlakše dijagnostikujemo onu ranu koja je najprimarnija i najvažnija, pre svega na osnovu govora tela- objašnjava dr Anđelković.
-Fizički izgled otkiva vrstu emocionalne rane, pa telesne karakteristike poput toga da li je osoba niska, pogrbljena, da li ima tužan pogled, zavodljiv, višak kilograma, okruglu glavu, nesrazmerno telo, asimetricnost jedne i druge strane ili gornji i donji deo tela mnogo govore o tome. Sve to otkriva vrstu njegove rane, dok isto tako i unutrašnji organi imaju svoje memorije i emocionalne rane.
Rane o kojima govori dr Anđelković po njegovim tvrdnjama nastaju do šeste godine, dok se ne formira tipologija karaktera ličnosti deteta, ali i napominje da roditelji nesvesno prenose na dete svoje rane koje su opet nasledili od svojih roditelja…
-Tipologija karaktera se klasifikuje u četiri grupe: shizoidni, depresivni, histerični i opsesivni. Depresivni karakter je primarna rana napuštanja. Dete može memorisati trenutak kad ga na primer između treće i šeste godine roditelj nije uzeo na vreme iz vrtića i ono je taj osećaj tad memorisalo. Strah od samoće je postao njegov primarni strah. Osobe koje ga imaju nose masku da bi se zaštitili i imali odbrambeni sistem, da ne bi patili previše. Takve maske postavljamo da bi nas zaštitile od patnje i bola. Što je rana veća, ljudi imaju i veću potrebu za maskiranjem.
Kakvu ulogu u svemu tome ima ego?
-Odbrambeni sistem počinje sa našim egom. Ego se pojavi kad kritikujemo nekog, kad sebi nešto prebacujemo, kad smo obuzeti strahom, sumnjom. Ego maskira pravu istinu, što nije dobro, a  sa maskom nas manje bole naše rane.
Kako izgleda terapeutski proces lečenja?
-Svaka se rana leči pojedinačno. Prvi stepen je onaj gde treba da prepoznamo ego. Kad to uradimo lakše sagledamo trenutak kad smo navukli masku da bismo se zaštititli. Znamo u kom momentu treba da reagujemo, gde smo pogrešili u vezi sebe, sa partnerom, decom, roditeljima, jasno vidimo način na koji smo se mi u odnosu na te osobe ponašali, kako smo gestikulirali, šta smo rekli kao istinu, a šta smo sakrili. Potrebno je da imamo percepciju o tome da nešto nismo dobro uradili.

J. Dimov
Foto: Ema Bednarž

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Vodnik sprečio ubistvo žene „Večernje novosti“ su 55. put dodelile…