„Uverenje da se ništa ne može promeniti predstavlja samoispunjavajuće proročanstvo i ako odustanete od nade smanjujete šansu da će se nešto promeniti..“
Rezultati studija u Srbiji pokazuju da svaki šesti stanovnik ispunjava kriterijume za dijagnostikovanje nekog od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, pre svega bolesti zavisnosti, ali i da svaki treći stanovnik u Srbiji ima značajne psihičke smetnje, od kojih su najčešći simptomi depresije (15.6%) i anksioznosti (7.2%)- kaže Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i predsednica Društva psihologa Srbije i dodaje da je ono što obeshrabruje podatak da se uprkos tegobama građani Srbije retko obraćaju za stručnu pomoć, s obzirom na i dalje rasprostranjenu javnu stigmu, odnosno doživljaj osobe da bi zbog toga bila opažena kao slaba, inferiorna ili ne bi bila prihvaćena u svojoj sredini.
-Istraživanja pokazuju da je jedna četvrtina građana Srbije tokom poslednjih nekoliko godina imala potrebu za stručnom podrškom zbog psihičkih tegoba, dok je približno jedna trećina njih u nekom trenutku života potražila stručnu pomoć, žene nešto češće nego muškarci. Ipak, gotovo polovina onih koji imaju probleme mentalnog zdravlja nije spremna da potraži stručnu pomoć. Većina se obraća za pomoć porodici i prijateljima, mada raste broj onih koji su spremni da traže i stručnu pomoć, posebno u privatnoj psihoterapijskoj praksi.
Psihičke tegobe i stručna pomoć
Sa kakvim psihološkim problemima se sve češće suočavaju mladi?
-Slično kao i u drugim zemljama, istraživanja u Srbiji pokazuju da su mladi ranjiva kategorija, s obzirom da su još uvek u procesu sazrevanja i nestabilnosti karakterističnoj za ovaj period. Oni su i dalje u zavisnoj poziciji od roditelja, ali i sami pod teretom različitih porodičnih problema, očekivanja roditelja, pritisaka škole, vršnjaka. Istraživanja su pokazala da oko 40% mladih u Srbiji ima izražene psihičke teškoće u vezi sa depresijom, stresom, anksioznošću, poremećajem ishrane, suicidalnim tendencijama ili nesuicidalnim samopovređivanjem, pa i posttraumatskim poremećajem.
Porodice bez bliskosti
U kakvom je „stanju“ porodica u Srbiji?
-Broj razvoda je u kontinuiranom porastu, tako da se praktično svaki treći brak razvede. Porodično nasilje nije retka pojava, ali na žalost, registruje se samo ono nasilje koje se prijavljuje. Mnogo je više slučajeva nasilja koje se odvija „između četiri zida“, van očiju javnosti, a i kada okolina to primećuje sklona je da okrene glavu na drugu stranu. Kada se tome dodaju i manje prepoznatljive forme rodno zasnovanog emocionalnog, seksualnog, ekonomskog nasilja, situacija je još gora. Takođe, sve češće se suočavamo sa porodicama gde nema nasilja, ali nema ni bliskosti, ni otvorene komunikacije, gde se kroz ćutanje iskazuje nezainteresovanost ili netrpeljivost. Konačno, o stanju porodice u Srbiji govore i zabrinjavajući demografski podaci koji svedoče o kontinuiranom opadanju broja rođene dece, što je direktna posledica socijalne i ekonomske nesigurnosti i društvenih tenzija, ali i pomeranja ka individualističkim kulturološkim vrednostima koje primat daju ličnim potrebama i komforu u odnosu na zajedništvo i solidarnost.
Posledice savremenog načina života
Koliko roditelji imaju vremena za svoju decu i kuda vodi savremeni način života u kojem između ostalog deca više vremena provode uz mobilne telefone i uz neke druge ljude nego uz članove porodice?
-Očigledno je da se savremeni način života ubrzano menja i da se postepeno sve više udaljavamo od direktne socijalne komunikacije ka onim oblicima koji su posredovani tehnologijom. Sve je više aplikacija preko kojih uspostavljamo i održavamo odnose, a kvalitet komunikacije se svodi na razmenu kratkih informacija, „lajkovanje“ i emotikone. Čak i kada su drugi ljudi oko nas, usmeravamo se na sadržaje koji stižu sa neke od društvenih mreža. Naravno da deca lako usvajaju ovaj model ponašanja od roditelja, ali su i sami sadržaji virtuelnog sveta koji dolaze preko ekrana deluju daleko privlačnije. S druge strane, takva zabava dece roditeljima ostavlja više vremena za svoje mobilne telefone. Posledice su očigledne, od nedovoljne fizičke aktivnosti kroz koju bi razvili motoriku, do slabe pažnje, nerazvijanja kreativnosti, ali i socijalnih veština i empatije.
“Vrednosti koje zastupamo predstavljaju naš životni oslonac u teškim situacijama”
Psihološki imunitet
Kako se neguje i čuva „psihološki imunitet“?
-Jedna od ključnih stvari koja nas osnažuje u kriznim situacijama su upravo socijalni odnosi, razmena sa bliskim ljudima sa kojima delite razmišljanja, probleme, dobijate emocionalnu podršku, savet. Istovremeno, ljudi se i sami osećaju bolje kada mogu drugome da pomognu. „Psihološkom imunitetu“, odnosno rezilijentnosti, doprinose i naši lični resursi, od fizičkog zdravlja, veština za rešavanje problema, subjektivnog zadovoljstva, kao i objektivnih uslova života, načina provođenja slobodnog vremena, ali i vrednosti koje zastupamo i koje predstavljaju životni oslonac i u teškim situacijama.
Zbog čega ljudi najčešće odustaju od sebe, svojih želja, ambicija i vere da mogu uspeti u nečemu što su nekad želeli?
-Zato što često sumnjaju u sebe, ne veruju da nešto mogu postići, procenjuju da nemaju dovoljno kapaciteta, veština ili istrajnosti, nedostaje im socijalna podrška ili im spoljne okolnosti otežavaju postizanje ciljeva, poput slabih materijalnih mogućnosti ili drugih društvenih prepreka. Nekada prepoznajemo i samoporažavajuće obrasce ponašanja, kad osoba odustaje od pokušaja da se zauzme za svoje ciljeve, kao način da sačuva samopoštovanje, jer bi svaki trud koji uloži, a u slučaju da ne uspe bio dokaz vlastite nesposobnosti.
Očuvanje mentalnog zdravlja
Da li je usamljenost neminovnost nekih ljudi koji su odustali od nade da sa nekim po njihovoj meri mogu podeliti život?
-Usamljenost svakako nije neminovnost, mada je ljudima ponekad teško da sagledaju načine kako da izađu iz ustaljenih okvira ponašanja kojim održavaju takvo stanje. Uverenje da se ništa ne može promeniti predstavlja samoispunjavajuće proročanstvo jer odustajanje od nade smanjuje šansu da se dođe do promene. Način života, pozitivan stav prema ljudima i otvorenost prema promeni povećava šanse da u bilo kojoj fazi života ljudi pronađu „srodnu dušu“.
Gde naći vreme koje, čini se, svima nedostaje i kako uskladiti životne prioritete kako se ne bismo otuđili od sebe i drugih?
-Nužno pravimo prioritete, jer prvo radimo ono što moramo, što je hitno i ne može se odložiti, a odlažemo ono što može da sačeka. Na žalost, najčešće upravo odlažemo neka zadovoljstva, druženja, hobije, šetnje i slično. Ipak, dobar plan i smanjenje distraktora koji nas ometaju da budemo efikasni i završimo obaveze, omogućavaju da ostavimo vreme i za neka zadovoljstva koja puno znače za očuvanje mentalnog zdravlja i kvalitet života.
Bekstvo od problema
Gde je „najopasnija“ zona komfora u koju beži čovek od svojih nerešenih stanja i problema?
-Čini mi se da su to danas, više nego ikad, različiti vidovi zavisnosti- od alkohola i psihoaktivnih supstanci, ali i od interneta, video igrica, kladionica i kocke, gledanja TV serija ili čak i rijaliti programa. Ovaj privid zabave kroz trenutno zadovoljstvo i bekstvo od problema, na žalost, vodi u sve dublje probleme od kojih se beži i tako se krug zavisnosti zatvara, a u njega uvlače i drugi članovi porodice.
Branka Gajić
Foto: Privatna arhiva
© by BGonline. All rights reserved
