„Za ljubav je potrebno hrabro srce, a ne samo glava. Srce ume da bude i ljubavno i mudro, pa ga treba poslušati šta ima da nam kaže.„
Da li za ljude slomljenog srca (one koji su razočarani u ljubav) ima leka i kako tu psihoterapija može da pomogne? „Zašto se vraćam bivšem mužu koji me ne poštuje?” Da li je u pitanju fatalna privlačnost ili susret sa starim, poznatim emocijama? -pitanja su koja neki ljudi često sebi postavljaju.
Nesvesno i nepogrešivo biramo one partnere koji nas vode do naših nerazrešenih čvorova vezanih za to kako su nas nekada voleli naši roditelji ili staratelji- kaže psihoterapeut Gordana Nikić koja je između ostalog ovoj velikoj temi posvetila knjigu „Ljubav (ne)mora da boli“.
Šta je potrebno da se desi da bi ljudi vratili veru u to da nakon ljubavnog razočaranja vredi dati šansu nekoj novoj osobi, novoj ljubavi?
-Obično se misli da ljudi slomljenog srca nemaju hrabrosti da se ponovo otvore i prigrle ljubav u svom životu. Često je to istina. Ali, osim manjka hrabrosti nedostaju im znanja i veštine kako da se nose sa problemima u ljubavi. Po pravilu imaju i pogrešnu filozofiju ljubavi, nerealna očekivanja, smanjen kapacitet za upoznavanje odgovarajućih partnera, nisku toleranciju na frustraciju i brojne neuspehe prilikom izbora partnera i građenja stabilne veze. Ovom spisku treba dodati i brojne samoobmane, nisko samovrednovanje, idealizacije, mehanizme odbrane i prevelika očekivanja.
„Život sa narcisoidnim partnerom je kao obećana zemlja na koju nikad ne kročite…“- ovom rečenicom počinje poglavlje knjige „Ljubav (ne)mora da boli“ posvećeno vezama sa narcisoidnim osobama. Kako biste opisali ove odnose, koliko je teško i zbog čega je važno izaći iz njih, kome se takve ljubavne priče najčešće dešavaju?
-U stručnoj literaturi mogu se pronaći brojna objašnjenja o karakteristikama narcističkog poremećaja ličnosti, počev od obrasca grandioznosti i potrebe za divljenjem, preko nedostatka empatije, do problema samopouzdanja i težnje za uspehom po svaku cenu. Takođe se ističe: hvalisanje, površnost u odnosima, manjak osećanja, odgovornosti i moralnosti. Kakvi su u ljubavi? Zaljubljeni u sebe, drugi su tu da im se dive, da ih služe i prate njihove snove. Vezu započinju sa mnogo lepih reči i obećanja, a malo toga misle i nastoje da ispune. To je marketinška priča kojom privlače lakoverne partnere, kao dobri trgovci polovnih automobila. Umeju sebe da nahvale i predstave u najboljem svetlu. Zanimljivo je kako narcisi i u ljubavi brzo donose odluke, srce se tu ništa ne pita. To im pomaže da u svakoj situaciji sačuvaju hladnokrvnost i efikasno se prilagode ostvarivanju svojih ciljeva. Ova osobina dolazi do izražaja i u drugim sferama života. Teško ih je izbaciti iz ravnoteže. Uspinju se na društvenoj lestvici ne obazirući se na druge. Narcisi su inteligentni i često veoma sposobni ljudi. Brojne veštine su razvili i usavršili tokom odrastanja, a to su sposobnosti koje su cenili njihovi roditelji i okruženje: dobar izgled, uspeh u školi, sportu, poslu, takmičenje u naučnim i umetničkim disciplinama. Usmerenost na postignuće je za njih najvažnije. Novac i moć koju novac donosi visoko su na listi željenog postignuća. Uz to, obično rano razviju i veštinu da postižu sve što žele, znanjem, domišljatošću i raznim drugim sposobnostima. Ni ucene im nisu strane. Plivanje na površini je njihova specijalnost, kao i korišćenje moći u socijalnim odnosima.
Zbog čega su prekid braka ili dugih veza naročito traumatični sa narcisima?
-Oni su spremni da brane svoje stavove i da u svemu gledaju samo svoj interes. Zašto narcisi ne tretiraju partnere kao sebi ravne? Obično to rade samo u početku veze, dok ne preuzmu kontrolu. A onda menjaju ploču. Udaraju na slaba mesta, režu po pukotinama, zatežu tamo gde ste najranjiviji. Držaće vas u zabludi da ste manje vredni. Trudiće se da se ne „probudite” iz tog stanja, jer oni moraju da budu u glavnoj ulozi.
„Ako ikad raskinemo obećajmo jedno drugom da ćemo to uraditi bez teških reči i uzajamnog optuživanja!“ Kazete da ovu rečenicu treba izgovoriti pred matičarem. Kako biti dostojanstven u ljubavi i kome to u realnosti polazi za rukom?
-Većina onih koji su doneli odluku o raskidu prolaze kroz fazu preispitivanja ili se muče razmišljajući da li savršena odluka uopšte postoji. Nikad nismo u potpunosti sigurni da li postupamo ispravno. Kao što ne postoji apsolutna izvesnost u ljubavi, tako ne postoji ni savršen recept za prekid braka ili veze. Većina ljudi koji su prošli ovo iskustvo slažu se u jednom – jedna vrsta žaljenja, kajanja i tuge ostaje i nakon najracionalnije odluke. Moja klijentkinja detaljno opisuje svoje trenutno stanje. „Nesreća je slaba reč za ovo što osećam, gubitak svega vrednog, gubitak onoga što smo nekada prošli i onoga što još nismo. On je neko kome sam najviše verovala. Izdaja je prava reč koja opisuje ovo stanje. I pomešanost osećanja. Istovremeno patim zbog gubitka ljubavi i kiptim od besa i ljubomore što je otišao s drugom.“ Kako će neko prekinuti vezu zavisi od osobe i njenih prethodnih životnih iskustava. Razlozi za rastanak su brojni: nalaženje drugog partnera, gubitak seksualne privlačnosti, odsustvo komunikacije, potreba jednog partnera za dominacijom, osećaj gubitka slobode i mnogi drugi. Neki autori porede prekid dugotrajne emotivne veze sa smrtnim slučajem u porodici.
Kako se prepoznaje nezdrav, emocionalno povređujući odnos?
-Emocionalni nasilnici su prisutni i među muškarcima i među ženama. Emocionalno nasilje ne ostavlja modrice, ali ostavlja trajne psihološke posledice na duševno zdravlje ako dugo ostanemo u ovakvoj vezi. Zato je važno da ga prepoznamo i što pre prekinemo takvu vezu. Nije svaki konflikt emocionalno nasilje. Ali, ako je prisutno svakodnevno vređanje, diskreditovanje, kontrola partnera, uskraćivanje, ekstremna ljubomora, onda je reč o toksičnom odnosu iz kojeg treba što pre izaći.
Emocije su oblast vašeg teorijskog, istraživačkog i praktičnog rada. Koliko su one i profesionalcima nekad nedokučive i šta je esencijalno što je važno znati o emocijama?
-Emocije su se razvile tokom evolucije sa važnim zadacima. Svaka emocija ima svoje mesto i značajna je za ljudski život. Predstavljaju reakciju na neka dešavanja u spoljašnjoj sredini ili u samom čoveku, deo su subjektivne stvarnosti i nepogrešivo pokazuju da li je nešto dobro za nas ili nije. Njihova glavna uloga je da nam pomognu da se adaptiramo, prilagodimo realnosti, pomažu nam da preživimo i da se nastavimo kao vrsta. Obično za emocionalne centre (limbički sistem, amigdale, hipokampus) kažemo da imaju svoju logiku i da tu logiku nije uvek lako razumeti. Njihov značaj je nemerljiv, ali je važno da upoznamo kako funkcionišu, zašto je strah važan, kada je strah – strah, a kada postaje anksioznost, zašto je ok da tugujemo, ali kada smo depresivni bitno je da se obratimo stručnjacima za pomoć i kako nam je bes u dalekoj prošlosti pomagao da preživimo a danas nam je najčešći izvor konflikta i sukoba. Emocije nisu teške za razumevanje jer imaju jasnu funkciju i strukturu. A opet slojevite su, često razumu nedostupne, umeju da se pojave u bezbroj oblika ili da dugo ostanu u pozadini.
Mora li ljubav da boli?
-Ljubav je kompleksan odnos prema drugom ljudskom biću, a ne samo emocija. U ljubavi volimo i nastojimo da nam bude lepo u odnosu, ali često smo rastrzani nepoverenjem, ljubomorni smo i ljuti kada se partner ne ponaša onako kako očekujemo. Ove emocije nas prate tokom ljubavnog života i sve druge: strah da ćemo izgubiti partnera, tuga i razočaranje kada se veza završi. Ljubav oplemenjuje, usrećuje, ali je složena i kompleksna, kao i sam život. Da, definitivno ponekada i boli.
Kako se postaje „pametan“ u ljubavi?
-Za ljubav je potrebno hrabro srce, a ne samo glava. Ali, srce ume da bude i ljubavno i mudro, pa ga treba poslušati šta ima da nam kaže.
Mora li se i u emocionalnim partnerskim odnosima uvek učiti na sopstvenim greškama?
-U partnerskoj ljubavi nema izvesnosti. Ne možete sa sigurnošću znati šta vas čeka na kraju puta. I dobro je što nećete znati. Ove odnose možete shvatiti kao deo sazrevanja, a ne kao rebus koji treba rešavati sa ciljem da izbegnete prepreke na putu. Sva istraživanja pokazuju da je za ljude važno da imaju dobre bliske odnose sa prijateljima, partnerom i sa decom. Ako ne verujete nauci posmatrajte sam život. Da li su srećniji ljudi koji su tokom života bili nedovoljno hrabri da ulažu u bliske odnose? Nije sramota učiti na sopstvenim greškama, ali je učenje važno da bismo razumeli kojim putem smo krenuli i šta treba da uradimo da bismo živeli bolje i kvalitetnije živote.
Kako „prolaze“ oni koji ukazuju drugima, bliskim ljudima kada primete da u njihovim odnosima postoje crvene zastavice koje sami akteri ne vide? Koliko je „pametno“ mešati se na takav način?
-Tačno je da toksične odnose primete pre bliski prijatelji i članovi porodice nego sama žrtva. Ali ukazivanje na problem često nije dovoljno u ovakvim situacijama. Preporučite psihoterapiju, poklonite im dobre i stručne knjige, budite tu za bližnje i budite strpljivi sa njima.
Neretko se u brakovima „odgađa“ život budući da su partneri okupirani obavezama, sticanjem, poslom, odgajanjem dece, jureći kroz svaki svoj dan. Kako se stiče mudrost balansiranja svakodnevice i šta se dešava u takvim brakovima nakon dvadesetak godina kad deca krenu svojim putem a partneri sede okruženi stvarima, nekretninama, vikendicama na čije sticanje su potrošili mnogo vremena i energije?
-Ljubav i strast se ne odlažu na neko vreme. Žive ili umiru. Ljubavna iskra je retka biljka koja zahteva brižljive i posvećene baštovane. Mnogi parovi kažu da su bili najsrećniji kada su dobili decu, ali i da im je tada bilo najteže da sačuvaju partnerski odnos. Sa jedne strane, dolazak deteta na svet je kruna ljubavi, a sa druge strane, mnogi se žale da zbog brojnih obaveza i nespavanja ne stižu da se posvete jedno drugom. Ima i bioloških tumačenja koja govore da interesovanje za seks kod žena slabi nakon porođaja. Parovi koji su doživeli prekid aktivnog seksualnog života ovaj period opisuju kao sušu seksualnog života. Žene pominju postporođajne probleme, nespavanje i prilagođavanje na novonastalu situaciju, dok muškarci kažu da im je teško palo odsustvovanje partnerke i seksualna apstinencija. Najveći broj parova preživi tu promenu i uspešno se prilagode novim obavezama, pre svega razvijanju roditeljskog identiteta i svega onoga što ta uloga sa sobom nosi. Uz sve obaveze i promene, opisuju ovaj period kao najsrećnije razdoblje života, povećanje bliskosti, privrženosti, ljubavi. Ali ima i onih koji ulaze u emotivne krize, neslaganja, svađe, pa se sve često završi udaljavanjem ili prekidom odnosa.
Šta podrazumeva zdrava seksualnost o kojoj ste pisali i u knjizi „Ljubav (ne)mora da boli“?
-Poznavanje sebe i svojih potreba, onoga što nazivamo seksualnim identitetom, veštine komunikacije sa partnerom i znanje. Važno je da pored sebe imamo osobu koja nam se dopada, koja nam je kompatabilna u seksu i seksualno nas privlači. Naravno i prihvatanje partnera, ljubav, razumevanje, poštovanje.
LJUBAV NE BOLI – BOLI NEDOSTATAK LJUBAVI, kaže Gordana Nikić i u svojoj knjizi „Ljubav (ne) mora da boli” daje odgovore na pitanja: Šta je temelj stabilne veze?, Kako izaći iz nezdravog, emotivno povređujućeg odnosa?, Kako se oporaviti i povratiti samopoštovanje posle raskida?, Opraštanje neverstva: Da li je moguće i kako pronaći put ka njemu?, Šta je seksualna inteligencija?, Kako izgraditi zdravu seksualnost u partnerskom odnosu?
Branka Gajić
Foto: Ljuba Popović
Knjigu “Ljubav (ne) mora da boli” po ceni od 1430 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
© by BGonline. All rights reserved
