Lični razvoj

Život u stanju pripravnosti

- BGonline

Objavljeno 10/12/2019

Popustite sopstvene kočnice

Tokom procesa sa klijentom, obično se sretnemo bar 5-6 puta. Sa mnogima se vidim i desetak puta. Svaki proces je drugačiji – drugačije teme, drugačija energija, tempo rada, posvećenost klijenta. Drugačija sam i ja. Kad krenemo na klijentovo putovanje (oni u sedištu vozača, a ja saputnika) niko ne zna koliko ćemo često zastajati da napunimo energiju, niti koliko puta skrenuti sa glavnog puta – po razrešenje dilema, uverenja, navika… Ono što je svim procesima zajedničko je način zakazivanja sesija. Obično se na sesiji dogovorimo za termin naredne. Pauze traju između deset dana i tri nedelje.

Okvir je tako širok jer koučing nije jedina stvar kojom se moji klijenti bave. Sesije su “pauze” tokom dana, između važnih odluka, sastanaka, stresova. U tim “pauzama” se bave sobom. Na žalost, to nije prioritet. Ne zato što su svesno doneli takvu odluku, već zato što su pustili, navikli i ne sećaju se da treba drugačije.

Zauzeti rukovodilac

Sa jednim klijentom se čak i način zakazivanja sesija razlikovao. I pored velike odlučnosti, posvećenosti i želje za promenom, nije bio spreman da definiše svoj raspored dve nedelje unapred. On je bio direktor strateškog sektora u međunarodnoj kompaniji, desna ruka generalnom direktoru. Poštovan kolega i neprikosnoveni ekspert. Imao je tim od sedam direktnih saradnika, a oko 150 zaposlenih je radilo u “njegovom sektoru”. Najveći sektor u kompaniji. Iako je bio na visokom položaju, on nije smeo da rizikuje da sat vremena u petnaest dana bude nedostupan. Ni svom timu, ni generalnom direktoru. Plašio se da će baš tada da se desi nešto što će ga sprečiti da bude umom (a često i fizički) prisutan na sesiji. Uvek je bio u stanju pripravnosti: ako direktor pozove – da može da odreaguje, ili ako se njegovi saradnici ne snađu – da reši situaciju. Da se razumemo, oni nisu radili operacije na otvorenom srcu. Kompanija se bavi prodajom IT i telekomunikacione opreme.

Strog prema sebi, zahtevan prema drugima

Na našoj prvoj sesiji, onoj za proveru hemije je zamolio da se sretnemo pre radnog vremena (u 07:00) ili posle radnog vremena (posle 17:30). Da , njegov radni dan traje duže od 8 sati. Fino sam mu objasnila da je koučing proces nešto što njemu, direktoru na visokoj poziciji, pripada kao deo paketa, da moje usluge plaća njegova kompanija, da koučing nije tajna niti njegova “privatna stvar”. Nije mnogo pomoglo. Nasmejala sam se i rekla mu: ”Vidim ja da se odmah javlja prva tema za naš rad”. Kiselo se osmehnuo. Bio je prilično rigidan, nije pokazivao emocije. Rekao je da je veoma strog prema sebi, zahtevan prema saradnicima. Perfekcija je obavezna, greške nedopustive. Izmena perspektive nije dolazila u obzir. On je jako dobro znao da proceni svaku situaciju i donese ispravnu odluku. Saveti i konsultacije mu nisu bili potrebni. Sreća, pa ja nisam ni planirala da mu dajem ništa od toga. Isključivo, koučing usluge.

I kouč uči od klijenta

I pored toga, javio mi se nekoliko dana kasnije (posle susreta sa još dvoje mojih kolega) i rekao da je odlučio da počne proces sa mnom. Obradovala sam se, naravno. U njemu sam videla veliki prostor za rad i veliki izazov. Prostor za moj lični rast i razvoj na vidiku. Jer, “teški” klijenti su prostor da mi, koučevi, širimo svoj manevarski prostor, oštrimo stav i alate. Ovakav klijent pre pet-šest godina bi me, verovatno, toliko uplašio da bih se plašila da me izabere (verovatno ni ne bih bila njegov izbor!). Ukoliko bi se to ipak desilo, ne bih mu bila dobar kouč. Delom svojih misli bih bila skoncentrisana na svoj performans i proces. Ne bih bila prisutna u trenutku sa klijentom, samouverena taman toliko da mogu da izazovem klijentovu radoznalost i pokrenem razmišljanje. Da mu vratim, kao ogledalo, ono što je rekao – da razume šta je rekao, izazovem uverenja i stavove. Verujem da bih bila toliko nespremna za njega, da bih se (svesno ili nesvesno) trudila da mu udovoljim. A, posao kouča to svakako nije. Srećom, putevi su nam se ukrstili onda kada sam bila spremna za njega.

Izlazak iz zone komfora

Napravismo dogovor da radimo ujutru. Počinjali smo sa sesijama pola sata pre početka radnog vremena. Tako je on ulagao pola sata svog vremena, od kompanije “uzimao” pola sata i time je obezbeđivao mir i fokus u toku rada. Fer.
Proces je bio pun uspona i ponora. Iznenadna skretanja u mračne pećine pune nepoznatog – iskoraka iz komfor zone. Mnogo tišine, crvenila u licu. Otkrića o sebi koja mu se nisu dopala. Uvida o uticaju na sisteme kojima pripada. Zgranuo se kada je shvatio kako utiče na sistem zvani: moja porodica. Od strogog direktora, koji je pokrenuo koučing proces jer želi da radi na povećanju angažovanosti u svom timu, postao je muž i otac koji je posvećen postizanju i očuvanju harmonije u porodici. Naravno, unutrašnje promene se ne dešavaju samo na jednom polju. Kad otključamo neke oblasti svog srca i/ili uma, te odaje ostaju otključane u svakom sistemu. Istražio je odaje na kojima je pisalo: fleksibilnost, razumevanje, promena perspektive, prihvatanje različitosti… S druge strane, odustao je, zaključao i odložio (nije ga bacio!) ključ od sobe na kojoj piše: postavljanje očekivanja od drugih. Počeo je da razmatra i postavlja očekivanja isključivo od sebe.

Kad pobedite sebe…

Radili smo. Doticali mnoge oblasti. Fokus nam je uvek bio na cilju koji je postavio na početku procesa: otkrivanje načina i njihova implementacija, radi povećanja angažovanosti u njegovom timu. Da bi došli do angažovanosti radili smo na poverenju, motivaciji, razvoju, svrsi, komunikaciji, delegiranju, autonomiji,…. Dugačak je put od formalnog autoriteta do liderstva i angažovanosti.
A onda, jedne srede, na početku sesije, rekao mi je: “Mislim da sam spreman da se na kraju sesije dogovorimo za sledeću”. Imao je ispravljena ramena, blagi osmeh na licu i odlučnost u glasu. Bio je ponosan na sebe. Pobedio je.
Naš proces (zapravo njegova prva faza) se bližio kraju. Prevalili smo dugačak put. Ja kao saputnik, on kao vozač. U ovoj, prvoj turi sasvim dovoljan. Vreme je da se izađe iz automobila. da se pozdravimo kako bi on dobio priliku da uživa u mestu i vremenu u kome se nalazi. A bilo je dobro. Sasvim dobro. Valjalo je utvrditi položaj, pokupiti nova iskustva, osvrnuti se na putovanje i odrediti maršrutu za sledeće.
Do sledećeg susreta, hvala na putovanju. Jer, i moje mesto i vreme su drugačiji. Bolji. Snažniji.

Mirjana Gomilanović
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja: Hotel Amsterdam
Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: