Lični razvoj

Život u začaranom krugu društvenih mreža

- BGonline

Objavljeno 15/10/2019

Biti ili ne biti online?

“Društvene mreže mogu da služe kao beskrajno platno za projekciju ličnih/grupnih fantazija i psihopatoloških sadržaja, lečenja kompleksa i frustracija i bega od realnosti.”

Društvene mreže su stvorile „paralelni svet“ koji je kvalitativno promenio međuljudske odnose. U današnje vreme, život na društvenim mrežama postao je legitimna socijalna realnost koju treba uvažiti i koristiti kao dodatni način socijalnog funkcionisanja.
Korišćenje društvenih mreža samo po sebi, nije loše. Povezanost sa drugima jako je važna. Putem društvenih mreža možemo da se upoznajemo i obogatimo svoje druženje, razvijamo socijalne veštine, učimo i informišemo se o događajima u svetu, društveno se aktiviramo i sl. Ako društvene mreže koristimo kao dodatak druženju i ne provodimo previše vremena u online komunikaciji onda je to korisna upotreba društvenih mreža. Društvene mreže treba koristiti kao sredstvo da se više upoznajemo, družimo, informišemo, aktiviramo.

Zavisnost

Problem nastaje kad provodimo previše vremena na društvenim mrežama i kada onlajn druženje zameni druženje u realnosti. Vremenom može da se razvije i zavisnost od društvenih mreža. Zavisnost od društvenih mreža je kompulzivno/prisilno bavljenje i preterana zainteresovanost društvenim mrežama u čijoj osnovi stoji jaka potreba koju ne možemo da kontrolišemo, da se stalno bude konektovan na društvene mreže. Osoba zavisna od društvenih mreža provodi mnogo vremena onlajn i ne može da se odupre toj potrebi što vremenom dovodi do narušavanja kvaliteta svakodnevnog funkcionisanja i osiromašenja svih ostalih segmenata života.

Kako izgleda zavisnost od društvenih mreža?

Kao i druge oblike zavisnosti, nju karakterišu promene raspoloženja (dobro smo raspoloženi samo kad smo na društvenoj mreži), preokupiranost (bihejvioralna, kognitivna i socijalna preokupiranost društvenim mrežama), tolerancija (sve više vremena nam je potrebno da budemo onlajn), simptomi apstinencije (neprijatni fizički i emocionalni simptomi kada nemamo pristup društvenim mrežama), konflikt (interpersonalni problemi zbog društvenih mreža), relaps (zavisnici se brzo vrate na kompulzivnu upotrebu društvenih mreža nakon perioda apstinencije).

Mozak voli “like” i “share”

Kad dobijemo notifikaciju da smo na nekoj društvenoj mreži dobili npr. like ili share u našem mozgu se aktiviraju centri zadovoljstva (mozak oslobađa dopamin), slični kao kod kockanja ili korišćenja psihoaktivnih supstanci. Društvene mreže pružaju stalan izvor brzog, trenutnog zadovoljstva u vidu pažnje koje dobijamo od drugih korisnika, a uz vrlo malo našeg uloženog truda.

Zamena za realni život

Korišćenje društvenih mreža postaje posebno problematično kad ih osobe koriste kao način da se oslobode stresa, anksioznosti i depresije. Društvene mreže obezbeđuju zadovoljstva koja osoba nema u realnom životu i vremenom društvene mreže počinju da zamenjuju pravi život. Osoba se dodatno povlači iz društva, izoluje se, počinje da ignoriše realne socijalne odnose, zapostavlja školske/profesionalne obaveze i svoje zdravlje, što dodatno pojačava početna neraspoloženja, razočarenja, usamljenost, anksioznost i depresiju. Tako se stvara začarani krug robovanja društvenim mrežama, gde one prestaju da budu sredstvo za socijalan život već postaju smisao same po sebi. Društvene mreže mogu da služe kao beskrajno platno za projekciju ličnih/grupnih fantazija i psihopatoloških sadržaja, lečenja kompleksa i frustracija i bega od realnosti.

Branislava Pavlović, klinički psiholog i porodični terapeut
Foto: Dario Konstantinović

www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović: