BG online

Roditeljstvo

Odrastanje uz društvene mreže

Više “prijatelja”, manje samopoštovanja

Današnji tinejdžeri su generacija koja odrasta u eri interneta. Njima je za razliku od nas starijih nemoguće da zamisle svet bez Googl-a, društvenih mreža, raznih mesindžera, mobilnih telefona. Pod uticajem stvaranja paralelne socijalne realnosti kakva je komunikacija preko društvenih mreža svet je doživeo kvalitativnu promenu. Društvene mreže posebno utiču na populaciju adolescenata iz dva razloga. Oni su većinski korisnici društvenih mreža. Takođe oni se i formiraju pod njihovim uticajem, a zbog prirodne preosetljivosti u adolescenciji ti uticaji su veći.

Dodatak druženju

Mislim da korišćenje društvenih mreža samo po sebi nije nužno loše. Za mlade je povezanost sa vršnjacima jako važna. Putem društvenih mreža oni mogu da povećaju svoje druženje, razvijaju bolje socijalne veštine i osećaju se manje izolovano. Mogu puno toga da saznaju o događajima u svetu, da razvijaju svoje kritičko mišljenje i bolju informisanost. Baš kao i u stvarnom svetu mogu da se druže, šale, lakše i brže dogovaraju sa svojim prijateljima.  Ako mlada osoba koristi društvene mreže kao dodatak svom druženju i ne provodi previše vremena u online komunikaciji, onda to ne mora biti loše po nju.

(Ne)zdrav život

Međutim, društvene mreže same po sebi nose niz mogućih rizika. Pre svega mladi mogu da počnu da provode previše vremena online, i da prestanu da se druže u realnosti. Druženje i povezivanje sa vršnjacima preko društvenih mreža je štetno kada zameni druženje u realnosti. Kao posledica toga javlja se i pasivnost i nedostatak fizičke aktivnosti što može da vodi u dalje probleme kao što su gojaznost, nezdrav život, pasivizacija. Upotreba društvenih mreža može da dovede do sniženog samopoštovanja kod tinejdžera zbog stalnog upoređivanja sa drugima i stvaranje nerealne slike o tome kako treba da se izgleda, kako njihovi vršnjaci stvarno žive.

Sajber buling

Osnovna opasnost društvenih mreža proizilazi iz toga što podaci koje ostavljamo na društvenim mrežama, lokacije na kojima smo bili, mesta koja posećujemo, slike i sl. mogu biti zloupotrebljeni. Sajber buling predstavlja namernu, stalnu i zlonamernu upotrebu reči ili slika u online komunikaciji, a sa namerom da se neko povredi (slanje slika sa ciljem da se neko ponizi, širenje neistina o nekoj osobi, pretnje, korišćenje lažnih profila i sl.). Zlostavljanje preko društvenih mreža je široko rasprostranjeno i problematično je zbog toga što ga je veoma lako sprovoditi, teško ga je kontrolisati a sadržaje može da vidi veliki broj osoba.
Granica između korisne upotrebe društvenih mreža i opasnosti koje društvene mreže mogu doneti je veoma diskutabilna i zavisi od slučaja do slučaja. Ukoliko mlada osoba provodi svoje slobodno vreme pretežno na internetu i druži se dominatno putem društvenih mreža, ukoliko na društvenim mrežama ima puno osoba koje ne poznaje u realnosti, ukoliko razvija prisilno zavisničko ponašanje da mora stalno da proverava društvene mreže, ukoliko malo vremena provodi u aktivnostima napolju, onda roditelji u tome treba da prepoznaju problem.

Realnost u kojoj se odrasta drugačije

Društvene mreže su realnost u kojoj adolescenti odrastaju. Kao i u realnom životu i u online svetu vrebaju brojne opasnosti. Roditelji bi trebalo da edukuju i informišu svoju decu o tome. Roditeljie treba da budu upućenu ko su njihovoj deci prijatelji na društvenim mrežama, koje sadržaje razmenju javno, kako su im podešene funkcije o dostupnosti ličnih podataka, koliko vremena provode na kojoj mreži. Kao i drugim aspektima funkcionisanja roditelji bi trebalo da budu upoznati sa tim šta mlada osoba radi na internetu i da budu saradnici svojoj deci na tome da izgrade normalne, zdrave oblike korišćenja društvenih mreža.

Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
Mesto snimanja:  Hotel Zepter, Terazije 10, Beograd

Branislava Pavlović će održati radionicu „I vi možete imati srećnu porodicu“ 24.11. od 18h do 20h u Beogradu. “I vi možete živeti u srećnoj porodici (naučite kako da sačuvate brak)” je radionica na kojoj ćete saznati mnoge tajne zdrave porodice i šta sve sami možete učiniti da bi vaši odnosi bili bolji i kvalitetniji. Prijave i informacije na 066060820 ili psiholoskapodrska011@gmail.com

Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
tel:(063) 329-325
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović:

Porodica na psihoterapiji

Saveti Branislave Pavlović:
Možemo li se razići kao prijatelji?/a>
Drugačiji pogled na probleme
Zajedničke ili odvojene finansije u braku?
Kako izgleda prava ljubav?
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Avionom od 159 evra po osobi Turistička agencija Odeon World…