“Prihvatam te” je lepše od “Volim te”
U idealnom slučaju mi zamišljamo kako nam se sve dopada i sve nam odgovara kod našeg partnera. U realnosti, često se ni sami sebi ne dopadamo. Nerealno je očekivati da ćemo upoznati životnog partnera koji je u potpunosti savršen po našem ukusu.
Tolerancija u braku
Tolerisanje partnera više liči na svesnu odluku da trpimo nešto što nam u suštini smeta, aktivno ulažemo napor da ne reagujemo da se ne bismo svađali ili kvarili odnos. Tolerisanje partnerovih osobina ili ponašanja je na neki način samo ukidanje naše reakcije prema njemu, dok je naš emocionalni i kognitivni unutrašnji odgovor isti: „Evo ga, opet je razbacao prljave čarape po dnevnoj sobi“. Dok tako mislimo u sebi, grči nam se želudac, ali se svesno ujedamo za jezik i trudimo se da ne kažemo ništa.
Tolerancija je kad se aktivno trudimo da ne “zgromimo” nekog zbog gomile stvari koje nas izluđuju kod njega i u vezi s njim. Ali, kako ni mi nismo savršeni, tolerisanje partnera obično ima kratak rok trajanja, pa tako posle pet istolerisanih situacija puknemo u šestoj i napravimo haos, izbacimo iz sebe sve što nam je smetalo.
Prihvatanje je jedna od najvažnijih socijalnih veština u partnerstvu, koja se na žalost ne dešava sama od sebe, niti se rađamo s njom. Veština prihvatanja je nešto što moramo da učimo, a kamen temeljac prihvatanja partnera je prihvatanje samog sebe. Jer, da nam ne bi smetale mnoge stvari kod supružnika, moramo biti svesni i u skladu sa sobom.
Partner i vi ste različite osobe , a zdravo partnerstvo nije simbioza dve identične jedinke, već komplementarni odnos dve unikatne nesavršene osobe.
Kako to izgleda u praksi?
Gde ste videli da se prljave čarape bacaju po sred dnevne sobe, aaaa? E pa, to što ja ili vi niste videli, ne znači da vaš partner nije. Ne postoji knjiga u kojoj piše kako treba živeti i ko je u pravu. Prihvatanje partnera je emotivni proces u kojem možemo da zagrlimo i partnerove najlošije strane ličnosti, jer to je ON, naš partner i naš izbor. Nije ni savršen, ni najbolji, ni najlepši, ali je jedinstven i naš.
To izgleda ovako: “Volim partnerove mane i stvari koje misli, radi, oseća drugačije jer to je sve on. I ne ugrožava me što smo različiti jer ja mogu da prihvatim različitost.”
Da biste prihvatili partnera prvo i osnovno morate želeti da ga prihvatite i doneti jasnu odluku o tome. Prihvatanje ne dolazi vremenom. Baš suprotno od toga, bez prihvatanja vremenom nam u braku sve više smetaju stvari kod partnera.
Kad se zaljubimo sve nam se dopada i sve nam je divno i krasno. Ne poznajemo svog partnera, ali na osnovu onog malog dela koji smo videli i u koji smo se zaljubili mi fantaziramo da će nam sve odgovarati. Prihvatanje partnera nije zaljubljenost u njega, jer zaljubljenost nosi ružičastu maglu od koje nam se muti vid, idealizaciju partnera od kojih on biva naša savršena srodna duša, projekciju naših želja u partnerski odnos gde vidimo ono što želimo a ne uzimamo u obzir ono što nam ne odgovara.
Mračno doba partnerstva
Kad se ružičasta magla podigne, mi se šokiramo onim što vidimo ispred sebe: “Ko je ovaj čovek? To nije onaj za kojeg sam se udala, šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se???” Ne, nije se partner promenio, mi smo se promenili. On je oduvek bacao prljave čarape po dnevnoj sobi samo što smo mi bili zaljubljeni, pa nam je to bilo baš vickasto i blesavo dok smo sklanjali za njim. Kad prođe zaljubljenost i pukne nas realnost u braku nastupa mračno doba našeg partnerstva: period razočaranja. To je period kad počinjemo da partnera i bračni odnos sagledavamo u realnom svetlu, gde padaju sve maske i manevri, a partner stoji ispred nas onakav takav kakav jeste-nesavršen, pun grešaka, mana, problema, nerešenih stvari iz svoje primarne porodice, sa džakom poslovnih promašaja, patetičnih ljubavi iz prošlosti, tajni koje nam nikada nije rekao, ispravki koje nikada nije ispravio, jezivih sitnih navika koje izluđuju, te proklete čarape na podu dnevne sobe. Ali, ne zaboravite. I vi isti takvi stojite pred njim s druge strane, podjednako nesavršeni, ogoljeni, uhvaćeni pod reflektorom istine i realnosti.
Jedini zdrav izbor koji obostrano možete da napravite je da vremenom naučite da prihvatite svog partnera onakvog kakav on zaista jeste i da ga zavolite takvog. Parovi koji uspeju da se međusobno prihvate i zavole na takav realan način uspevaju da prežive bračnu fazu razočaranja i postave svoj ljubavni odnos na viši nivo realne, zrele ljubavi.
Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
Loš brak i nesrećna deca u njemu
Život nakon razvoda
Razveli ste se. Šta sad?