Ne donosite nervozu sa posla u svoj dom
Ono što je zajedničko porodicama na Balkanu je da su zabrinute i napete. Najčešće imaju brojne egzistencijalne, socijalne i psihološke probleme zbog dešavanja tokom poslednjih decenija na ovim turbulentnim prostorima.
U disfunkcionalnim porodicama javljaju se različiti poremećaji, dok u našoj sredini dominiraju porodično nasilje (fizičko, verbalno, ekonomsko), zlostavljanje/zanemarivanje, bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, kockanje), depresija, psihosomatske bolesti, kaže Branislava Pavlović, klinički psiholog i porodični terapeut.
-Čest model disfunkcionalne balkanske porodice je „tata oženjen za alkohol/posao, a mama udata za decu/depresiju, a od braka nula“. Takođe, suviše toga pada na porodicu jer nema sistemskog rešavanja različitih problema. Porodice ne mogu sve same, ne leči se sve u porodici i porodicom. Društvo treba da ponudi siguran okvir za porodično funkcionisanje- priča u razgovoru za BGonline Branislava Pavlović.
Emocionalno udaljavanje
Nekad je ideal porodice bio četvoročlana porodica (mama, tata i dvoje dece), a danas smo sve udaljeniji od te slike, pa su sve prisutniji različitiji oblici porodičnog funkcionisanja.
-Porodica koja deci pruža sigurnost i stabilnost, brigu i negu, ljubav i toplinu, jasnu strukturu i granice je dovoljno dobra porodična sredina za rast i razvoj, bez obzira na njenu formu. Mnogo je bitnije kakvi su porodični odnosi nego kakva je forma funkcionisanja, npr. mnogo je važnije da roditelji imaju dobar odnos međusobno i sa decom, nego da li su venčani i da li žive zajedno- napominje Branislava Pavlović.
Porodice se susreću sa brojnim problemima i krizama. Razvojne krize su normalne očekivane krize koje su povezane sa promenama u životnom ciklusu.
-To su one krize koje su okinute stupanjem u brak, rođenjem deteta, polaskom deteta u školu, adolescencijom i odlaskom deteta iz kuće tzv. sindrom praznog gnezda. Akcidentne krize su neočekivani događaji i udari na porodicu: teška bolest i/ili smrt člana porodice, psihijatrijski poremećaj, rođenje bolesnog deteta, otkaz… Klijenti se u praksi najčešće žale na bračne probleme, emocionalno udaljavanje od partnera, „mrtav brak“ ili suprotno tome visoko konfliktan brak. Bračna kriza pogađa sve članove porodice. Svaka kriza, pa tako i bračna je ujedno i šansa da se zajedno sa partnerom potrudimo da rešimo probleme koje imamo. Svaki brak ima probleme, ono što je važno je kako se mi i partner postavljamo prema tim problemima.
Zajedničko vreme bez mobilnih telefona
Branislava Pavlović kaže da svako može da gradi i neguje kvalitetne i tople odnose sa svojim najbližima.
-Skladni i bliski porodični odnosi su lekoviti, oni mogu da nam budu odličan „štit“ ka spoljnom svetu. Ljudi obično rade suprotno. Umesto da porodicu čuvaju od spoljašnjih stresora, ljudi svoja razna nezadovoljstva, frustracije, nervozu donose svojoj kući i sipaju ih po članovima porodice. Tako ne rešavaju nijedan početni problem, a stvaraju mnogo veće. Funkcionalne porodice imaju jasnu granicu ka spolja koja štiti porodicu i čini od nje sigurnu bazu za svakog člana porodice. Umesto da donesete nervozu sa posla u svoj brak, konstruktivnije je po vas da se trudite da imate lep brak i partnera koji će vam biti podrška i sa kojim ćete moći da se relaksirate. Kako raditi na porodičnim odnosima? Prvo i osnovno, porodični odnosi moraju da vam se nalaze na vrhu lestvice prioriteta. Komunicirajte otvoreno i direktno. Zgodan način je da se u porodici dogovore redovni „porodični sastanci“, npr. jednom nedeljno, gde se u relaksiranoj atmosferi okupe svi članovi i na miru odvoje pola sata tokom kojih podele jedni sa drugima kako se osećaju, kakva im je bila nedelja, da li je nekom nešto smetalo, prave se zajednički porodični planovi i donose odluke. Svakodnevno iskazujte ljubaznost i nežnost prema članovima porodice, od najsitnijih gestova kao što je „hvala“ ili „molim“. Provodite zajedničko vreme bez mobilnih i Tv-a; pričajte, igrajte društvene igre, šetajte zajedno. Svaki dan zagrlite svoje dete kada dođe iz škole ili vi sa posla, poljubite ga i pitajte ga „Kako si?“, a ne „Šta imaš za domaći?“.Savet je jasan: bavite se sobom, svojim partnerom i decom, ali ljudi se žale da nemaju vremena.
-Važno je da i to malo vremena koje provedemo zajedno bude kvalitetno, da smo upućeni jedni na druge. Pitala sam jednu mamu, koja je uspešni advokat, koliko često provodi opušteno vreme sa svojim 12-godišnjim sinom, onako da ne rade ništa, da samo pričaju, sede, jedu sladoled… Posle dužeg ćutanja, ona je rekla „Nikada“ i počela da plače. Sve se svodilo na obaveze, školu, ocene, treninge, na operativno funkcionisanje. Ne treba da bude tako.- podseća Branislava Pavlović.
Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović
www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
Intervju sa Branislavom Pavlović:
Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
Loš brak i nesrećna deca u njemu
Život nakon razvoda
Razveli ste se. Šta sad?
Zašto propadaju brakovi započeti iz velike ljubavi?
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
