BG online

Roditeljstvo

Deca ne postaju samostalna dok mama ne uguši perfekcionistu u sebi

Neki roditelji, hteli to da priznaju ili ne, jednostavno žive život umesto svoje dece tako što učestvuju u svemu što ona rade, donose odluke umesto njih, planiraju njihov život, rešavaju njihove probleme… Da li je sve to deci zaista potrebno? Neki roditelji na taj način beže iz sopstvenog života u život svoje dece. Ruski psiholog Ana Bikova napisala je knjigu „Samostalno dete ili kako da postanete „lenja“ mama“ o tome kako ne zaboraviti na sebe u roditeljskoj ulozi, dozvoliti sebi da ne budeš samo roditelj i kako naći resurse van granica te životne uloge.

Dete ima svoj plan i svoje zadatke u svom životu

„Dete ne dolazi na ovaj svet da bi opravdalo naše nade i živelo po našem planu. Ono ima svoje zadatke u svom životu“- kaže dečiji i porodični psiholog Ana Bikova, autorka bestselera „Samostalno dete- kako da postanete „lenja mama““.
Vreme je suviše dragoceno da bi se traćilo na ono što drugi žele da ti budeš- poručuje Bikova onim mamama kojima dani prolaze u udovoljavanju svim željama dece, dok neprimetno život prolazi pored njih.

Kuda vodi preterana briga?

„Deca ne postaju samostalna dok mama ne uguši perfekcionistu u sebi“- poruka je brižnim mamama budući da po rečima Ane Bikove preterana briga, perfekcionizam i želja za kontrolom detetove sudbine i da njome upravljaju ometaju detete.
Uverenje roditelja da je njihov zadatak da sačuvaju decu od poteškoca i zaštite ih od grešaka je pogrešno. Ana Bikova podseća da je realnost drugačija i da svako pravi greške i susreće se sa poteškoćama.

Tening dobrih navika

Mnoge mame na neki način onemogućavaju detetu da se osamostali čineći toliko toga umesto njega: „nemam kad da čekam da se dete samo nasapunja“ ili „ono će da mesi, pa ću posle sama da ribam kuhinju, ne treba mi pomoć“ ili „brže ću sama, spora je kao puž“ ili „prođe večnost dok se sama ne obuče“.
„Zadatak roditelja je da pomažu detetu da izlazi na kraj sa poteškoćama, da ga uče da se napregne i savlada teškoće. Takvo iskustvo je važno. To je kao pelcovanje, kao treniranje imuniteta, kao redovna fiskultura…“- piše Ana Bikova u knjizi „Samostalno dete – kako postati lenja mama“.

Da li pametni uče na svojim greškama?

„Ako dete lišite iskustva sopstvenih grešaka, istovremeno ga lišavate i mogućnosti da analizira, izvlači zaključke, predvidi, da ispravlja preške“, savetuje Bikova i dodaje da izreka da se pametni uče na tuđim greškama hipotetički tačan iskaz jer činjenice govore da se mnogo toga bolje usvaja kroz sopstveno iskustvo i iskustvo svojih grešaka.

Kako kuva „lenja mama“?

Dete će naučiti da se samo igra tek kad odrasli iz njegovog okruženja budu spremni na to, jedna je od preporuka autorke ove veoma korisne knjige u kojoj će roditelji dece svih uzrasta ali i tinejdžera naći mnogo korisnih smernica koje će pomoći funkcionisanju cele porodice. U njoj ćete naći odgovore i na pitanja: zašto se treba odreći baka servisa na vreme, kako kreirati život u kojem je udobno mami i detetu, kako reagovati kad dete izjavi da želi da napusti, treninge, sekcije, muzičku školu, šta kuvaju lenje mame…
„Lenja mama kuva jednostavna jela koja se relativno brzo pripreme i što je još vaznije dete će vremenom naučiti da sebi to isto pripremi što je manje vremena u kuhninji i više vremena koje ostaje za nešto drugo“.
„Držati u rukama detetov ranac dok ono u školskom dvorištu šutira opalo lišče nije briga o detetu.“
„Samostalno dete ne znači zgodno za rukovanje i pokorno, dete koje uvek radi ono što mu kažu roditelji.“

Mama i krivice

„Gajenje osećaja krivice je česta poluga kojom se koriste roditelji i pedagozi. Verovatno im se čini da se tako razvija samostalnost (postideti dete pred celim odeljenjem, pred rodbinom, drugarima…) Tako nanose štetu duševnom stanju svog deteta.“
Zašto to neki roditelji rade?
„Oni jednostavno ponavljaju ono što su i sami slušali kad su bili mali. Nemaju drugi model vaspitanja. Oni bi i sami najverovatnije voleli da se oslobode osećaja krivice. Dete posmatra svet oko sebe očima odralsih i do određenog uzrasta im bespogovorno veruje: „Ako je mama rekla da sam loš, znači da je tako“. Ako mama okrivljuje, navikava dete da se oseća krivim- što je mora se reći sa stanovišta psihologije štetna navika. Ima li onda nešto umesto krivice? Čime regulisati ponašanje deteta? Kao regulator ponašanja može poslužiti odgovornost i bez osećaja krivice deluje vrlo pokretački. Odgovornost je kad osećamo uzajamnu vezu između onoga što radimo i rezultata, kad umemo da regulišemo sopstrveno ponašanje možemo da utičemo na tok događaja. Odgovornost nije krivica već sigurnost u sebe.
Deciji i porodični psiholog Ana Bikova kaže da su samostalnost deteta i njegovo prezaštićavanje dve velike i važne teme i podseća na dečija prava – da ne radite sve umesto njega i da izvršava svoje obaveze.

Knjigu „Samostalno dete- kako da postanete „lenja mama““ možete poručiti po ceni od 880 din.+ troškovi dostave telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:



    SHOP

    Život sa napadima panike

    By / 06/11/2022 / 0 Comments

    Narcisi- zavodljive, manipulativne, usamljene i prazne osobe

    By / 09/11/2022 / 0 Comments

    Mama, tata, zašto se niste razveli?

    By / 04/11/2022 / 0 Comments

    Da li antidepresivi utiču na povećanje kilaže, seksualno funkcionisanje i gubitak samopouzdanja?

    By / 15/11/2022 / 0 Comments

    Život u doba narcisoidnosti, arogantnosti i toksičnosti

    By / 20/11/2022 / 0 Comments
    © by BGonline. All rights reserved

    Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

    Ostavite komentar

    Komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    To Top
    PROČITAJTE I OVO:
    Dr Branimir Nestorović ima veliko poverenje u prirodnu medicinu i…

    You cannot copy content of this page