Lični razvoj

Da li ste tužni ili depresivni?

- BGonline

Objavljeno 30/05/2023

Naučite da prepoznate svoja osećanja

Neki ljudi se žale na depresiju, a nisu depresivni već su tužni zbog nečega što im se desilo, neraspoloženi i nezadovoljni zbog problema u partnerskoj vezi, možda trpe mobing na poslu… S druge strane, imate ljude koji jesu klinički depresivni, ali ne žele da se leče. Frojd je rekao jednu sjajnu rečenicu na ovu temu: „Pre nego pomislite da ste depresivni, proverite da niste okruženi idiotima.“

Zdravo tugovanje

Depresija u današnje vreme ima jednu svakodnevno laičko značenje koje opisuje neraspoloženje, tugu, bezvoljnost, razočaranje. Tuga je normalno osećanje koje svako od nas povremeno oseća. Kad nam se dešavaju ružni životni događaji i kad prolazimo kroz krize (razvod braka, otkaz, bolest, finansijski problemi) zdravo je da se osećamo tužno. Normalno tugovanje (u psihologiji ga zovemo „rad tuge“) traje šest meseci.

Simptomi depresije

Klinička depresija je mentalni poremećaj koji karakterišu promene na planu osećanja, misli i ponašanja koja se jasno razlikuju od osećanja, misli i ponašanja zdrave osobe. Klinička depresija se javlja u različitim oblicima i može biti različitog intenziteta od blagih depresivnih reakcija koje najčešće ne zahtevaju primenu medikamentozne terapije, pa sve do psihotičnog nivoa depresije koja predstavlja veoma ozbiljno psihijatrijsko oboljenje, koje zahteva lekove, a često i hospitalizaciju.
Ne postoji „jedna“ depresija ili dijagnoza depresije. Takođe, depresivne tegobe mogu biti simptom nekih drugih mentalnih poremećaja. Neki uobičajeni simptomi depresije su: osećaj očajanja i nesreće, promena raspoloženja, razdražljivost, uznemirenost, problemi sa spavanjem i apetitom, manjak interesovanja ili uživanja, osećaj krivice i beznađa, nisko samopoštovanje, psihosomatske tegobe (posebno kod dece i mladih), problem pažnje i koncentracije. Zbog svega toga, jako je važno obratiti se stručnom licu da bi se videlo o čemu se radi.

Da li ste i vi zdravi?

U praksi, ljudi se često obraćaju za pomoć psihologu da bi shvatili šta se dešava s njima i da bi dobili stručno mišljenje o svojim problemima. Imam običaj da kažem da ja radim sa „zdravima“ jer su osobe koje se samoinicijativno obrate na razgovor kod psihologa ujedno i osobe koje su prepoznale da imaju problem i na odgovoran način žele da ga reše, što govori o zdravim kapacitetima za promenu.

Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
www.branislavapavlovic.rs
pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović: