BG online

Lični razvoj

Da li ste tužni ili depresivni?

Naučite da prepoznate svoja osećanja

Neki ljudi se žale na depresiju, a nisu depresivni već su tužni zbog nečega što im se desilo, neraspoloženi i nezadovoljni zbog problema u partnerskoj vezi, možda trpe mobing na poslu… S druge strane, imate ljude koji jesu klinički depresivni, ali ne žele da se leče. Frojd je rekao jednu sjajnu rečenicu na ovu temu: „Pre nego pomislite da ste depresivni, proverite da niste okruženi idiotima.“

Zdravo tugovanje

Depresija u današnje vreme ima jednu svakodnevno laičko značenje koje opisuje neraspoloženje, tugu, bezvoljnost, razočaranje. Tuga je normalno osećanje koje svako od nas povremeno oseća. Kad nam se dešavaju ružni životni događaji i kad prolazimo kroz krize (razvod braka, otkaz, bolest, finansijski problemi) zdravo je da se osećamo tužno. Normalno tugovanje (u psihologiji ga zovemo „rad tuge“) traje šest meseci.

Simptomi depresije

Klinička depresija je mentalni poremećaj koji karakterišu promene na planu osećanja, misli i ponašanja koja se jasno razlikuju od osećanja, misli i ponašanja zdrave osobe. Klinička depresija se javlja u različitim oblicima i može biti različitog intenziteta od blagih depresivnih reakcija koje najčešće ne zahtevaju primenu medikamentozne terapije, pa sve do psihotičnog nivoa depresije koja predstavlja veoma ozbiljno psihijatrijsko oboljenje, koje zahteva lekove, a često i hospitalizaciju.
Ne postoji „jedna“ depresija ili dijagnoza depresije. Takođe, depresivne tegobe mogu biti simptom nekih drugih mentalnih poremećaja. Neki uobičajeni simptomi depresije su: osećaj očajanja i nesreće, promena raspoloženja, razdražljivost, uznemirenost, problemi sa spavanjem i apetitom, manjak interesovanja ili uživanja, osećaj krivice i beznađa, nisko samopoštovanje, psihosomatske tegobe (posebno kod dece i mladih), problem pažnje i koncentracije. Zbog svega toga, jako je važno obratiti se stručnom licu da bi se videlo o čemu se radi.

Da li ste i vi zdravi?

U praksi, ljudi se često obraćaju za pomoć psihologu da bi shvatili šta se dešava s njima i da bi dobili stručno mišljenje o svojim problemima. Imam običaj da kažem da ja radim sa „zdravima“ jer su osobe koje se samoinicijativno obrate na razgovor kod psihologa ujedno i osobe koje su prepoznale da imaju problem i na odgovoran način žele da ga reše, što govori o zdravim kapacitetima za promenu.

Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović
www.branislavapavlovic.rs
pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović:

Porodica na psihoterapiji

Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Drugačiji pogled na probleme
Zajedničke ili odvojene finansije u braku?
Kako izgleda prava ljubav?
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Drugačiji pogled na probleme

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Titula pobednika u finalu Survivora otišla je u ruke Novosađanke…

You cannot copy content of this page