Lični razvoj

Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima

- BGonline

Objavljeno 12/10/2018

Bliskost na čekanju

Da li spavate sa svojim bračnim partnerom u istom krevetu? Mnogi parovi ne spavaju zajedno. Nespavanje zajedno u bračnom krevetu može da bude sticaj okolnosti ili pokazatelj problema u braku.
Nakon rođenja bebe roditelji često ne spavaju zajedno u krevetu neko vreme iz praktičnih razloga. Mama spava sa bebom, a otac odvojeno da bi mami bilo lakše da noću brine o bebi ili mama spava s bebom, a tata sa starijim detetom da ih beba ne bi budila. Da bi lakše funkcionisali partneri se odlučuju za ovakva rešenja. Ova podela spavanja može biti praktično prelazno rešenje za sve članove porodice. Problem nastaje kad raspored spavanja, koje je u početku bio takvo isključivo iz praktičnih razloga, prerasta u dugogodišnji trajni obrazac spavanja porodice, pa se kao model zadržava i u starijem uzrastu dece, čak i nakon adolescencije. Nije retko da partneri sa poodraslom decom deceniju i više ne spavaju jedno pored drugog. I to nikada. Odvojeno spavanje parnera u braku može da bude izazvan problemima u braku. Loš odnos, stalne svađe, aktivno odbacivanje partnera se odražavaju i na model spavanja. I suprotno tome distancirani, hladan odnos i izbegavanje suočavanja sa problemom takođe mogu da rezultiraju odvojenim spavanjem.
Osnovni motiv, često nedovoljno osvešćen je da partneri izbegavaju situaciju odlaska zajedno na spavanje i spavanja u istom krevetu jer ta situacija sama po sebi provocira njihove probleme sa bliskošću i intimnošću. Deca su zapala, partneri ostaju sami, treba da se okrenu jedno drugom u razgovoru, seksu, gledanju filma. Kad postoji problem između partnera onda ta situacija umesto želje za bliskošću i intimnošću izaziva potrebu da se to izbegne. Nespavanje sa partnerom može biti uzrokovano izbegavanjem suočavanja sa nezadovoljstvima i problemima u braku. Kad se takav način izbegavanja suočavanja sa problemima u odnosu godinama zadži kao dominantan i trajan, bez obzira kako je odvojeno spavanje počelo, nakon godina odvojenog spavanja to dodatno pogoršava odnos, povećava emocionalnu distancu, utiče na kvalitet sekusalnih odnosa, povećava usamljenost.

Pogrešne poruke deci

Pored štete koju nanosi partnerskom odnosu odvojeno spavanje partnera ili spavanje partnera sa decom ima uticaj i na decu. U takvoj situaciji gde roditelji godinama ne spavaju zajedno, deca sa odrastanjem ne dobijaju poruku da su mama i tata tim, nema jasne granice njih kao dece i roditelja kao para. To može da vodi u simbiozu deteta sa roditeljem sa kojim spava od rođenja, ili difuzno funkcionisanje porodice u kojoj ne postoje jasne granice. Deca sa godinama imaju potrebu da se sve više osamostaljuju i grade jasnu granicu između sebe i drugih. Ona koja tokom odrastanja stalno spavaju sa nekim od roditelja ne grade zdrave navike spavanja, a ne mogu ni da izvrše jasnu separaciju od roditeljskih figura. U ovakvom modelu porodičnog funkcionisanja se potkrepljuje jedan regresivan i zavisan položaj deteta i usporava njegov psihosocijalni razvoj.

Izgovori i dogovori

Na najranijem uzrastu dece kad su bebe, kad deca imaju strahove i noćne more, kad su bolesna, spavanje sa jednim ili oba roditelja je nešto što može da bude prolazno rešenje za celu porodicu. Često iza priče da su deca razlog odvojenog spavanja roditelja, leže svesni ili nesvesni problemi u odnosu između supružnika. Možda pravo pitanje i nije da li spavate sa svojim partnerom zajedno u bračnom krevetu. Ukoliko je partnerski odnos blizak, pun zajedničkih i intimnih trenutaka nije neophodno da spavate zajedno u istom krevetu da bi odnos funkcionisao. To može biti stvar dogovora između partnera da zbog određenih razloga neće spavati zajedno. Važno je da je takva odluka jasno iskomunicirana i da su oba partnera zadovoljna takvom situacijom.

Priče iz savetovališta i života

Bliskost u braku odvojeno spavanje neće pokvariti, ali zato u braku sa problemima i nezadovoljstvima nespavanje zajedno će ga dodatno oštetiti. Iako je relativno cesto odvojeno spavanje supruznika i/ili spavanje sa decom retko koja porodica ili bračni par se zbog toga obraćaju za pomoć. Najčešće porodice dođu u savetovalište zbog nekog problema sa školskim detetom ili drugih problema u braku. Obrate se za pomoć psihologu zbog nesamostalnosti desetogodisnjaka- ne radi sam domaće zadatke, teško se odvaja od roditelja, povučen je sa vrsnjacima…” Ispod toga se u razgovoru otkriva narušen opšti model zdravog funkcionisanja porodice, gde pitanje kako i gde ko spava može da bude pokazatelj šireg problema… pa se tako ispostavi da sin od rođenja spava sa mamom u krevetu, a tata sam u dnevnoj sobi. Tata se oseća godinama izolovano i nezadovoljno, mama i sin su izgradili difuznu simbiozu a sam partnerski odnos se tokom godina sveo na suživot u istom stanu i izvršavanje obaveza- “roomate brak”.

Branislava Pavlović
Foto: Ema Bednarž

Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara i tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs
pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović: