BG online

Roditeljstvo

Tikovi kod dece

Oslobađanje napetosti i prolazna razvojna smetnja

Tik je nevoljni i iznenadni pokret ili zvuk koji se ponavlja u nepravilnim razmacima. Kod svakog deteta tikovi drugačije izgledaju, pa tako mogu biti motorni, kao što je npr. brzo treptanje očima ili glasovni ili npr. kašljucanje. Postoje i složeni tikovi, kad dete izvodi ceo pokret, kao što je savijanje glave na jednu stranu i ispravljanje ruke. Klinički psiholog i porodični terapeut Branislava Pavlović kaže da tikovi mogu da se premeštaju tokom vremena sa jednog dela tela na drugi, menjaju svoju jačinu, iščezavaju, pa se ponovo javljaju i da to nije retka pojava.
-Tikovi su relativno česti kod dece mlađeg školskog uzrasta i javljaju se više kod dečaka. U velikom broju slučajeva reč je o prolaznom tiku odnosno o prolaznoj razvojnoj smetnji. Prolazni tikovi mogu biti izazvani različitim događajima, medicinskim postupcima, jakim strahom, neprijatnim događajima, kaznama, porodičnim odnosima. U psihološkom smislu tikovi su izraz povećane telesne napetosti, a izvođenje tika je način da se dete oslobodi napetosti.
Šta se dešava ukoliko roditelji, nastavnici, vaspitači ili neko iz bliskog okruženja detetu neprekidno skreću pažnju da ne ponavlja pokrete ili radnje koje se smatraju tikom?
-Tik je nevoljni pokret. Dete može svesno da ga izvodi, ali ne radi to namerno niti zato što želi. Svako obraćanje pažnje može samo da pogorša tikove jer sprečavanje izvođenja tika dovodi do povećanja napetosti, tako da dete ne treba opominjati niti tražiti da prestane sa tikom- napominje Branislava Pavlović.
Kako roditelji mogu znati da dete ima tikove i da li su prolaznog karaktera?
-Prolazni tikovi javljaju se više puta dnevno, skoro svakog dana, najmanje tokom četiri nedelje, ne traju u kontinuitetu duže od godinu dana, ali se mogu javljati u više navrata u toku nekoliko godina. Kad dete ima prolazni tik i kad je tik jedini poremećaj koji je prisutan kod deteta, često nije potrebno lečenje već tikovi prolaze sami od sebe.
U kom uzrastu se prvi put javljaju tikovi?
-Tikovi se najčešće javljaju oko sedme godine i češći su kod dečaka. U manjem broju slučajeva tikovi su organskog porekla, ali je u dijagnostičke svrhe potrebno je uraditi neurološki pregled, EEG-grafska, laboratorijska i druga medicinska ispitivanja da bi se isključili organski uzroci. U velikom broju slučajeva, kad su isključeni organski uzroci, tikovi predstavljaju prolazne razvojne smetnje. To znači da se kod dece mlađeg školskog uzrasta javljaju kao emocionalna reakcija na neke spoljašnje promene ili neprijatne događaje, traju par nedelja ili par meseci, spontano prestaju, pa nakon dužeg perioda bez tikova, mogu ponovo da se jave. Ukoliko su jako izraženi i ometaju dete u školi i svakodnevnom funkcionisanju, mogu da pomognu lekovi i bihejvioralne tehnike.
Šta je najvažnije da roditelji dece sa ovim problemom upamte i (ne)rade?
-Najvažniji savet koji bih dala roditeljima dece sa prolaznim poremećajem tika je da ih ne opominju, ne kažnjavaju ili na bilo koji način obraćaju pažnju na tikove dece. Iako je teško ne primećivati nešto što naše dete učestalo ponavlja, potrebno je da svi ukućani ignorišu tikove. Dete sa tikovima zna da se nešto sa njim dešava, ali kako su tikovi nevoljni ono nije sposobno da spreči ili zaustavi njihovo javljanje. Stalnim obraćanjem pažnje na tikove, roditelji samo uznemiruju dete i dovode do povećanja njegove telesne napetosti, što onda pojačava tik. Ono što treba da radite je da obratite pažnju u kojim situacijama se tik javlja ili pojačava, a u kojim ga nema ili je manjeg intenziteta. Tik je kao i kašalj, ne može se sakriti, pa tako često vršnjaci pitaju decu sa tikom “šta im je to”.
Da li ipak s detetom treba razgovarati o tome?
-Detetu treba reći da ima tikove, da su to neke radnje koje se javljaju kad je uzbuđeno, da će najverovatnije brzo proći, ako je neko u porodici u detinjstvu imao tikove može sa detetom da podeli svoje iskustvo. Ako mi kao roditelji ne obraćamo pažnju i ne iskazujemo zabrinutost, neće to raditi ni dete.
Šta raditi ako dete s tikovima ima problem u vršnjačkoj grupi?
-Dete bi trebalo pripremiti da ima pripremljen neki kratak i jednostavan odgovor kada ga vršnjaci pitaju za tik. Na primer “To mi pomaže kada sam napet ili “to je tik, imao je i moj tata”. Nakon toga, druga deca obično ne pitaju dalje.
Kad je vreme za „uzbunu“ i eventualno odlazak kod lekara?
-Ako dete nema nikakav drugi problem i ima blag oblik tika, sačekajte nekoliko meseci i ne obraćajte pažnju na tik koji u najvećem broju slučajeva prođe spontano. Međutim, ako je su tikovi jako izraženi, traju duže vreme, ako se pojačavaju i usložnjavaju, a dete počne da razvija još neke simptome i tegobe u ponašanju, potrebno je konsultovati se sa ordinirajućim pedijatrom koji će dete uputiti na medicinske pretrage. Ako se tokom ispitivanja isključe organski uzroci tik poremećaja, onda je neophodno obratiti se za pomoć psihologu.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

www.branislavapavlovic.rs
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović:

Porodica na psihoterapiji

Saveti Branislave Pavlović:
Disfunkcionalni ljubavni odnos
Šta se desilo sa mojim partnerom, promenio se?
Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
Loš brak i nesrećna deca u njemu
Život nakon razvoda
Razveli ste se. Šta sad?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Prostor u kojem živimo i radimo je naša lična karta…

You cannot copy content of this page