fbpx

BG online

Lični razvoj

Od zlostavljanja porodice do maltretiranja kućnog ljubimca

Nasilje nad životinjama i ljudima

Postoji značajna veza između nasilja nad životinjama i nasilja nad ljudima. Onaj ko danas maltretira, muči ili ubija životinju sutra će čoveka. U psihijatriji i psihologiji zlostavljanje životinja je značajan indikator agresivnog ponašanja, nekih psihijatrijskih bolesti i poremećaja, delikventnog/kriminogenog ponašanja, nasilja u porodici.
Zlostavljanje životinja je samo vrh ledenog brega različitih oblika agresivnog i destruktivnog ponašanja. Pokazalo se da su deca, mladi i odrasli koji izvrše nasilje nad životinjama skloniji tome da počine nasilje nad ljudima i mnoge druge kriminogene radnje. U jednoj FBI studiji, u istorijama serijskih silovatelja i ubica redovno su postojali podaci o zlostavljanju životinja. Osobe koje zlostavljaju životinje pet puta su više sklone nasilju nad ljudima, ali i četiri puta češće izvršavaju imovinske prekršaje i tri puta češće prekršaje vezane za drogu i javni red i mir.

Od ljubimca do člana porodice

U porodicama gde je prisutno porodično nasilje u najvećem broju slučajeva postoji i zlostavljanje kućnog ljubimca, a zlostavljanje ljubimca često je pokazatelj postojanja drugih oblika nasilja u porodici, nad decom i ženama. U više istraživanja je potvrđena visoka korelacija između nasilja nad članovima porodice i kućnim ljubimcima. Nasilnici su najčešće odrasli muški članovi porodice (muževi, sinovi, braća). Stoga, zlostavljanje životinja ne treba sagledavati kao zasebnu kategoriju gde je samo životinja žrtva, već u širem kontekstu porodičnog nasilja, kao često neprepoznatu komponentu nasilja u porodici.
Zlostavljanje kućnog ljubimca najčešće je pokazatelj postojanja i drugih oblika porodične agresije. Mučenje kućnih ljubimaca može da se koristi i kao metod ucene, kontrole, zastrašivanja i manipulacije supružnika i/ili dece.

Posledice koje nasilje ostavlja na decu

Deca iz porodica u kojoj je prisutno nasilje nad partnerkom (najčešće majkom) nazivaju se „zaboravljene žrtve“ bračnog nasilja. Iako nisu direktno zlostavljana, izloženost i posmatranje porodičnog nasilja ostavlja posledice i traume. A kada su deca svedoci zlostavljanja i voljenog kućnog ljubimca, ta kombinacija dodatno komplikuje traumatsko dečije iskustvo i povećava psihološko zlostavljanje dece. Posmatranje agresije nad roditeljem i ljubimcem može da ugrozi psihološku adaptaciju i razvoj deteta, uveća njegovu agresiju (po principu učenja po modelu i identifikacije sa agresorom), kao i da poveća šanse da samo dete aktualizuje okrutnost prema životinjama kao simptom distresa. Odrastanje u atmosferi nasilja nad životinjama desenzitizira decu na nasilje i na agresiju generalno.
Kod dece ispoljavanje agresije prema životinjama može biti rani dijagnostički indikator psihopatoloških poremećaja i ponašanja koji ukoliko se ne prepozna i ne leči može eskalirati u raznim pravcima prema drugoj deci i odraslima. Neće svaki dečak koji šutne psa izrasti u serijskog ubicu, ali dečaci, ređe devojčice, koji seku, pale, dave ili na druge načine muče ili ubijaju životinje pokazuju ozbiljan problem kontrole agresije i predstavljaju opštu opasnost. Trijada simptoma kod dece: nasilje nad životinjama, podmetanje požara i enureza-nevoljno mokrenje (posle šeste godine), zasebno ili zajedno često su indikator agresivnosti u adolescenciji i/ili odraslom dobu. Ono što je zajedničko za sva tri simptoma je nedostatak inhibicije. Uopšteno gledano, deca odrasla u nasilnim porodicama sklonija su da i sama zlostavljaju životinje i pod većim su rizikom od razvoja psihopatološkim problema.

Psihološka otpornost

Ipak, mnoga deca koja su odrasla okružena porodičnim nasiljem razvijaju upravo suprotne negujuće modele ponašanja, prema životinjama (brinu o njima, štite ih, nalaze sigurnost u odnosu sa ljubimcem) i prema ljudima. Takva pozitivna coping rešenja idu u pravcu razvoja rezilijentnosti (psihološke otpornosti) što je veoma važno i za terapeutski rad sa zlostavljanom decom. Kućni ljubimci mogu deci koja žive okružena nasiljem obezbediti toplinu, sigurnost i nenasilnu interakciju. Žrtve porodičnog nasilja mogu u kućnom ljubimcu naći podršku i sigurnost. Imanje kućnog ljubimca može da pomogne u razvojnom napredovanju i razvoju rezilijentnosti.

Branislava Pavlović
Foto: Dario Konstantinović

www.branislavapavlovic.rs
tel:(063) 329-325
e-mail: pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović:

Porodica na psihoterapiji

Saveti Branislave Pavlović:
Da li ste razočarani u svoj brak ili vezu
Šta se dešava kad u partnerski odnos ušeta neko treći?
Tikovi kod dece
Život u začaranom krugu društvenih mreža
Porodica u krizi
Moraju li svi da imaju decu?
Kako pomoći depresivnoj osobi?
Da li ste tužni ili depresivni?
Prevara u braku
Da li dajete, uzimate ili kalkulišete u ljubavi?
Loš brak i nesrećna deca u njemu
Život nakon razvoda
Razveli ste se. Šta sad?
Zašto propadaju brakovi započeti iz velike ljubavi?
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Drugačiji pogled na probleme
Zajedničke ili odvojene finansije u braku?
Kako izgleda prava ljubav?
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom
Kako imati dobar brak?
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Drugačiji pogled na probleme
Zajedničke ili odvojene finansije u braku?
Kako izgleda prava ljubav?
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom
Život pored osobe koju (ne)volite
Život tinejdžera i depresija u adolescenciji
Četiri ubice partnerskog odnosa
Brak u krizi, deca u svojoj sobi
Kako žive srećne porodice?
Možemo li se razići kao prijatelji?
Odrastanje uz društvene mreže
Drugačiji pogled na probleme
Zajedničke ili odvojene finansije u braku?
Kako izgleda prava ljubav?
Život u braku bez seksa
Emocionalni razvod (u braku, a sami)
Može li beba da vas zbliži sa partnerom i sačuva brak?
Život u lošem braku
Bračni problemi i spavanje u odvojenim krevetima
U šetnji sa psihoterapeutom

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
PRAZNIČNA DEPRESIJA Nije lako suočiti se sa samoćom, ličnim neuspesima,…
error: