Lični razvoj

Život u lošem braku

- BGonline

Objavljeno 15/05/2018

Previsoka cena ostanka u toksičnim odnosima

Život u lošem braku može puno da nas košta. Utiče negativno na naše fizičko i mentalno zdravlje, na svakodnevno funkcionisanje i sve članove porodice. Dugotrajni život u patološkom, toksičnom ili nesrećnom braku može da dovede do depresije, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i kardioloških problema. Nezadovoljstvo i patnja reflektuju se na naše telo, psihu a zatim i na okolinu.
Sa druge strane razvod može još gore da utiče na naše psihofizičko zdravlje. Razvod je po intenzitetu na drugom mestu na listi stresnih životnih događaja, odmah posle smrti supružnika. Loš brak utiče negativno na decu, ali za decu i tinejdžere razvod je veći stres nego za roditelje koji se razvode. Prosečno je detetu potrebno oko dve godine da se oporavi i adaptira nakon razvoda roditelja. Prirodna i normalna potreba dece i mladih je da žive sa oba roditelja.

Disfunkcionalni porodični odnosi

Koja je cena veća? U zavisnosti od vrste i intenziteta partnerskih problema, toga koliko dugo problemi traju i kako se reflektuju na članove porodice, da li su i šta partneri pokušali da bi rešili problem, kao i od objektivnih socio- ekonomskih uslova, razvod je u nekim brakovima jedino rešenje. Razvod ne treba da bude prvo već krajnje razrešenje izuzev u patološkim toksičnim brakovima. Patoloski brakovi su oni u kojima je prisutno fizičko nasilje, psihoško zlostavljanje, alkoholizam, narkomanija, dugogodišnji konfliktni odnosi, zanemarivanje dece i nebrga o porodici, gde je razvod najčešće jedino i najzdravije rešenje za sve članove porodice. Cena ostanka u ovakvim duboko toksičnim odnosima je previsoka, pre svega za decu. Odrastanje u disfunkcionalnim porodičnim odnosima je za dečiji razvoj štetnije nego razvod.

Dete (ne)spasava brak

U braku bez dece u kojem postoje problemi važno je pokušati da se ti problemi reše pre nego se planira proširenje porodice. Često se rođenjem deteta pokušava spasiti brak, ali najčešće sve ono što nije valjalo pre deteta bude još lošije nakon rođenja deteta. Ako je neko npr. neodgovoran partner, onda je velika verovatnoća da će biti i neodgovoran roditelj.
Kao što problemi u braku ne nastaju preko noći, tako se ni ljudi ne menjaju sami od sebe. Za promenu odnosa potrebna je pre svega želja da nam bude bolje i da drugoj strani bude bolje, svesnost i prihvatanje problema, odluka da iskreno želimo da se potrudimo da se problem reši. Smatra se da prosečni klijenti koji se obrate za bračno savetovanje provedu oko 6 godina u lošem i nezadovoljavajućem braku. Muževi i žene koji se zajedno obrate za pomoć kod bračnog terapeuta imaju veće šanse da reše svoje probleme od onih supružnika koji ne mogu da se dogovore ni oko odlaska na terapiju.

Pesimizam kao stav

Dugogodišnji i višedecenijski život u lošem braku ostavlja posledice po naše psihofizičko zdravlje i narušava kako individualnu, tako i porodičnu funkcionalnost. Osobe koje ostaju zaglavljene u lošem braku pod većim su rizikom od visokog pritiska i kardioloških problema, slabijeg su imuniteta, psihosomatskih tegoba, sa depresijom i sniženog samopoštovanja. Vremenom mogu da se osećaju manje poželjno, da se ugoje i vode manje zdrav stil života, zauzimaju pesimistički životni stav i manje se druže.
Svaki brak kao i svaki razvod je priča za sebe. Ostanak ili neostanak u lošem braku ne treba da bude crno-bela priča. Da bi se solidno živelo u braku mora da postoji minimum zajedničkog partnerskog funkcionisanja. Loši brakovi najčešće spadaju u dve grupe.

Život na distanci

Jednu čine brakovi u kojima je visok nivo funkcionalnosti porodice i partnera kao roditelja, ali je emocionalni odnos između supružnika ugašen. Takve porodice se najcešće dobro organizuju oko dece, dobro sarađuju u svakodnevnom funkcionisanju, retko se svađaju, ali su supružnici distancirani jedno od drugog. U takvom braku često nema problema na površini, ali brak može biti potpuno mrtav, bez emocija, seksa, topline i nežnosti. U drugu grupu loših brakova spadaju oni u kojima ima mnogo više emocija, svađa, dinamike između partnera, gde se bliskost često ogleda kroz konflikt. Iako je partnerski odnos življi, ovakvi brakovi često imaju sniženu funkcionalnost… otvoreno neprijateljstvo, svađe, prebacivanja.

Put u laganu smrt

Svi takvi brakovi posle niza godina nezadovoljstva dovode do sličnih posledica. Problemi u braku sami po sebi ne predstavljaju dovoljan razlog da razmišljamo o razvodu. Bitno je da li se partneri suočavaju sa problemom i na koji način pokušavaju da ga rešavaju i pričaju o njemu. Ako postoji otvorena komunikacija i zajednički stav o tome da problem postoji, ako su partneri na sličan način nezadovoljni postojećom situacijom i ako su obostrano voljni da se pojedinačno i zajednički trude i menjaju u cilju poboljšanja kvaliteta bračnog odnosa, onda takva kriza u braku može doneti i dugoročno kvaliteniji odnos. Nasuprot tome, živeti u lošem braku sa nezadovoljstvom koje ne može da se podeli i iskomunicira sa partnerom, gde nezadovoljstvo počinje da prerasta u stalnu ljutnju i udaljavanje, a gde se ništa ne čini da se odnos popravi, liči na laganu smrt.

Branislava Pavlović
Foto: Ema Bednarž

Branislava Pavlović dipl. psiholog i sistemski porodični terapeut ima svoje savetovalište u centru Beograda. Radila je kao klinički psiholog u Domu zdravlja gde je stekla dugogodišnje iskustvo u radu sa odraslima i decom baveći se psihoterapijskim radom i psihološkom dijagnostikom. Pomaže svojim klijentima da reše i prevaziđu različite životne probleme, uključujući anksioznost, depresivnost, bračne probleme i konflikte u interpersonalnim odnosima, probleme na poslu, u roditeljstvu i razvojnim krizama. Pored rada u savetovalištu Branislava Pavlović sa klijentima koji se odluče za taj koncept razgovara tokom šetnje u prirodi. (Walk&Talk) i napominje da fizička aktivnost u svakom svom obliku pozitivno utiče na anksiozno depresivna stanja, nesigurnosti, sliku koju imamo o sebi i da se čovek bolje oseća kad je aktivan.
www.branislavapavlovic.rs

pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović: