Lični razvoj

Zašto propadaju brakovi započeti iz velike ljubavi?

- BGonline

Objavljeno 25/12/2023

„…Ljubav tu ne može ništa, možemo samo mi“

Zašto propadaju brakovi koji su počeli iz velike ljubavi? Možda zato jer su to jedini brakovi koji i mogu da „propadnu“? Brakovi koji su započeli i održavaju se iz drugih razloga nisu bračni odnosi u ljubavnom smislu, već formalne zajednice zasnovane na različitim interesima, a interesi su uvek stabilniji od osećanja.
Kad se venčavate samo zato što nekog volite onda imate mnogo (premnogo) očekivanja od svog partnera i vašeg odnosa. Očekujete da tu vašu ljubav imate stalno i utkanu u svakodnevicu i sve ono što nam život nosi. I u dobru i u zlu. Očekujete da ta vaša ljubav pobedi zlo. A ljubav sama po sebi ne može ništa. Možemo samo mi.

Naivno pitanje i surovi odgovori

Zašto bi se iko venčavao ako ne iz prave ljubavi? To naivno pitanje zahteva niz surovih odgovora. Pa, na primer, jer nam je vreme, zato što smo dugo u vezi sa partnerom ili možda zato što želimo dete, a i zato što to očekuju naše porodice. Neko ulaskom u brak stiče materijalnu sigurnost ili status u društvu, neko želi da pobegne od loših odnosa u primarnoj porodici, neko je umoran od veza i traženja odgovarajućeg partnera. Ulazi se u brak zbog neplanirane trudnoće ili pronalazimo svog „spasioca“ koji će da reši sve naše probleme. Iz različitih razloga ili kombinacije različitih interesa i sticaja okolnosti stajemo na ludi kamen sa mnogo konkretnijim očekivanjima. Roditi bebu, imati pare, ne biti sam, ozvaničiti dugu vezu, ispuniti roditeljska očekivanja itd. Interesi kreiraju jasne uloge u bračnom i porodičnom životu. Socijalno okruženje nas razvojno kalupi ulogama i očekivanim ponašanjima u tim ulogama. Kad uskočimo u bračne i porodične uloge brzina se zahuhtava i mi funkcionišemo kao supružnici i roditelji.

Kad i zašto postajemo tužni i razočarani?

Kako izgleda uloga onog koji voli, kako su nas roditelji i društvo pripremili za to? Reklo bi se da nas niko nije učio toj ulozi. Kad uđemo u brak iz ljubavi mi onda hoćemo sve od partnera i braka. Želimo naš odnos i kad dobijemo bebu i kad podižemo kredit za stan i kad oboje dođemo umorni s posla. Svakodnevica zajedničkog života vremenom počinje da uzima danak našim očekivanjima i vodi nas u razočaranje. Ne možemo više tako slobodno i lako da imamo dovoljno prostora i vremena za naš ljubavni odnos. Kako biti i mama i ljubavnica svom voljenom mužu, kako muž da bude privlačan muškarac svojoj ženi i dobar tata dok se računi gomilaju, a on radi dodatni posao? Postajemo tužni, razočarani, ne osećamo se voljeno i poželjno, sve gubi smisao jer nema te naše ljubavi, kao pre.

Da li ste uradili baš sve?

Trgnite se iz razočaranja. Učinite nešto, borite se za tu svoju ljubav. Ne čekajte da partner to prvi uradi. Pričajte jedno sa drugim, odredite prioritete, potražite stručnu pomoć, obogatite seksualni život, zakažite dejt sa supružnikom. Plačite, raspravljajte se, ljutite se, mirite se. Samo nemojte ostati „zaleđeni“ u lošem braku u svojim razočarenjima, očekivanjima, nadanjima. Borite se koliko je potrebno i nemojte prestati. Sve dok volite. Ako se više ne volite okrenite se i idite iz braka. Idite onda kad znate da ste pokušali sve da taj brak, vaša ljubav uspe. Nije najgore da jednoga dana nema vaše ljubavi. Najgore je da je jednoga dana nema, a da vi niste ništa učinili.
Kažu da ne treba ulaziti u brak samo iz ljubavi jer ona nije dovoljna. Ja verujem da je to jedini dovoljno dobar razlog da pored nekoga spavate, sa nekim imate decu, jednog dana pobedite razočarenja. Ljubav ne može ništa. Onaj koji voli može sve.

Branislava Pavlović, psiholog i sistemski porodični terapeut
Foto: Dario Konstantinović

www.branislavapavlovic.rs
pavlovic.branislava@outlook.com
FB: www.facebook.com/Pavlovic-Branislava-psiholog-i-psihoterapeut

Intervju sa Branislavom Pavlović: