Lični razvoj

Trošite li svoje i tuđe vreme na bespotrebne stvari?

- BGonline

Objavljeno 06/12/2018

Objasnite sebi sebe…

Moj klijent, direktor velikog i važnog sektora jedne kompanije, sve svoje duboke uvide i važna učenja stiče kroz metafore. Tako mu je lakše. Gledano sa strane, tako je mnogo dublje i efikasnije. Njegove dve velike strasti su muzika (svira gitaru) i košarka (redovno rekreativno igra sa svojom ekipom). Kroz sesije smo pričali o bubnjaru kojeg kad ponese žar počne da “lupa” brži ritam (situacije kad iz lične motivacije od celog tima očekuje podjednako zalaganje, tempo, posvećenost i prekovremene sate), o pevaču koji varira u ritmu pa je važno da ga bubnjar vraća (trenuci kad mu pojedini članovi tima ukazuju na premor i demotivisanost celog tima), o plejmejkeru koji forsira ili nervozno organizuje (slučajevi kad rešava akutne probleme umesto da se bavi strateškim vođenjem tima i sagleda celu sliku), o saigraču koji je fokusiran na (nepostojeće) faulove mnogo više nego na igru (izostanak vođenja i kulture davanje feedbacka već isključivo traženje grešaka u tuđem radu) i tako dalje. Kad god je bilo važno da nešto razume o sebi i svom ponašanju tražio je odgovarajuću situaciju u sportu i muzici. Na ovaj način je sebi objašnjavao motive za ponašanja koja mu nisu korisna. Većina tih ponašanja dolazi iz istog izvora: potrebe da radi posao svog tima – loše ili nikakvo delegiranje, mikromenadžment, trošenje svog i tuđeg vremena na bespotrebne analize, “trošenje” tima i slično.

Kapiten ili trener?

Prošlu sesiju sam započela pitanjem: “Da li ste vi u vašem timu kapiten ili trener”. Bez razmišljanja, sa puno energije je rekao da je on kapiten. Opisao mi je kako voli zvuk lopte i škripu patika na parketu. Rekao je kako ne voli da stigne poslednji i da čuje taj zvuk dok je u svlačionici. Voli da ga on proizvodi. Odatle smo polako počeli da gradimo priču. Isprobavali smo: ako bi možda nekad poželeo da bude trener, koji bi tip trenera voleo da bude. Nabrajao je mnoge. Došao je do jednog koga je cenio jer nije nosio tablu i u pauzama crtao igračima kombinacije za sledeće napade. On je uigravao tim do savršenstva tako da je bilo dovoljno da im kaže broj napada i igrači bi znali šta treba da rade. Dopala mu se i ta ideja. Da bude trener. Nakon toga sam ga opet pitala: “S obzirom na to da ste rekli da se osećate kao kapiten, koji je to tim u kom igrate?” Dugo je razmišljao. Ćutao je. A onda je rekao: ja sam trener mojim ljudima. U isto vreme ja sam bek šuter u mom, top menadžment timu. Dvojka. (Po načinu na koji je izgovorio tu reč “dvojka” znala sam da je to u košarkaškom okviru sigurno nešto važno.) I opet je zaćutao. Nastavili smo dalje. Istraživao je koje su lepote igranja na tom novom, velikom terenu, koji do sad nije razmatrao. Pronašao je da su finansije teški centar, prodaja i marketing plejmejker i tako dalje. U tom procesu je razumeo da je njegova uloga sa te pozicije “dvojka” da kreira i uspostavlja strategiju, da donosi važne odluke, da obezbeđuje i odobrava velike investicije, da obezbeđuje stabilnost. Razumeo je da svaki put kad zaigra na nižem terenu uskraćuje svoj top menadžment tim za kvalitet koji se od njega očekuje. Dodatno je razumeo da upadanjem u igru igračima koje zapravo treba da treninra, čini njih nezadovoljnima, ne razvija ih i ne radi ništa da bi ta igra bila dobra i da bi taj tim pobeđivao. Dapače! Važna stvar koju smo istražili je motiv za ulazak na niži teren. Veliki uvid je bio da on jako voli tu igru. Taj teren. Tu se oseća sigurno. Uspešno. Lepršavo na momente. prepoznao je trenutak kada poželi da uđe u igru – onda kada primeti da jedan igrač ne igra dobro. Onda on uđe i odigra njegov deo igre.

Kako razviti svoje kvalitete?

Poslednja stvar na koju smo obratili pažnju je istraživanje : Kako da se igra na velikom terenu napravi tako da bude zanimljiva, motivišuća, atraktivna? Shvatio je da biti dvojka u takvom timu nosi svojevrsne draži i mogućnosti. Razumeo je da je ta, viša liga zapravo ono o čemu je sanjao dok je igrao na malom terenu. Dodatno, razumeo je da ima odgovornost prema saigračima i da oni od njega očekuju da odigra svoju igru najbolje što može. Kad smo na kraju sesije razgovor vratili u poslovne okvire, moj klijent je uvideo ličnu odgovornost za razvoj svojih ljudi, za obavljanje uloge za koju je plaćen i koja se od njega očekuje i, nikako najmanje važno, priliku za uštedu vremena i usklađivanje privatnog i poslovnog života. Shvatio je da je, umesto da preuzima poslove svojih ljudi i obavlja operativne zadatke, mnogo svrsishodnije i bolje da uvede kulturu redovnog davanja povratnih informacija, da razgovara sa njima, bude im mentor i kouč. Da ih sistemski razvija i uigrava i na taj način obezbedi najjaču ekipu koja će sa njim, kao vrhunskim trenerom, ostvarivati odlične rezultate. Poslednja stvar koja mu je proletela kroz glavu na ovoj sesiji i o njoj na kratko razmišljao širom otvorenih očiju (koje su se caklile od uzbuđenja) je bila ta, da želi da napravi plan kako da postane kapiten top menadžment tima.
Kad razumemo koju ulogu imamo u kom sistemu, odgovornosti i dodatnu vrednost i kad su nam jasne obaveze i očekivanja – od nas samih i od okruženja, možemo definisati kvalitete i sposobnosti koje su nam potrebne da bismo tu ulogu odigrali uspešno. Kad sagledamo koje kvalitete trenutno imamo, možemo da napravimo plan kojim veštinama treba posvetiti dodatnu pažnju kako bismo ih razvili do željenog nivoa. Takođe, uočićemo prenaglašene vrline koje su u međuvremenu postale naše slabosti. Njih treba da se oslobodimo. I na kraju, uvek je dobro definisati i jednu izazovnu, novu viziju sebe, novi identitet ka kome težimo. Kao zvezdu vodilju na putu ličnog razvoja.

Mirjana Gomilanović
Mirjana Gomilanović
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
Mesto snimanja: Hotel Zepter Beograd
Mirjanu Gomilanović možete kontaktirati putem mejla: mirjana.gomilanovic@one2grow.net
www.one2grow.net
www.gomilanovic.com

Mirjana Gomilanovic, PCC, Executive & Leadership Coach | ICF Registered Mentor Coach | Certified consultant & trainer for organisational change je profesionalni sertifikovani kouč u oblast razvoja lidera i organizacionog rasta, autor knjige “Svetionik u meni” i izvršni direktor Agencije “One2grow – Leadership Coaching”.
Mirjana veruje da smo svi rođeni da budemo srećni. Zbog toga se njen rad može okarakterisati kao maksimiziranje snaga i znanja pojedinaca, kako bi od toga koristi imali osoba, organizacija i kompletno okruženje. Specijalnost su joj razvoj razvoj lidera i liderskih kompetencija, upravljanje promenama, definicija i življenje kompanijske misije, vizije i vrednosti kao i kreiranje korporativne kulture kroz individualni i timski koučing.
U svom radu koristi lična iskustva, koja je stekla radeći više od deset godina na pozicijama direktora prodaje i marketinga u domaćim i međunarodnim kompanijama (IBM, Siemens, Telekom Srbija i Orion telekom).
Profesionalnost i posvećenost su je doveli do akreditacija svetskih konsultantskih kuća: Profesionalni Sertifikovan Kouč i Registrovani Mentor Kouč pri Svetskoj federaciji koučeva (PCC ICF), Erickson kouč, PCM kouč, Persona Global konsultant; SDI konsultant; Points of You Trainer and Coach; Oxford Leadership Academy fellow, NLP BP i mnoge druge.
Po formalnom obrazovanju je magistar elektrotehnike.
Srećno je udata i majka je troje dece.

Intervju sa Mirjanom Gomilanović: