BG online

Klinika DE
Lični razvoj

Simptomi depresije

KAKO PREBRODITI EMOCIONALNU NESTABILNOST?

„Ne mogu da spavam. Budim se u sred noći i ostatak provedem prevrćući se po krevetu. Čak i kad zaspim, budim se iscrpljena. Bole me leđa, zglobovi, mišići, glava, stomak… uvek mi nešto fali.“
Anđelki je pre par godina postavljena dijagnoza depresije. Par meseci pre nego što me je kontaktirala, postalo joj je jasno da njena „bolest“ nije posledica hemijskog disbalansa.
„Zašto me onda sve boli, ako nije reč o fizičkom poremećaju?“
Pokušala sam da joj objasnim da klinička depresija nije “samo u glavi”. Emocionalna nestabilnost, kad dugo traje, uvek ostavlja posledice na telu. Fizički činioci nisu najčešći izvor depresije, ali bez obzira na to kako je izazvana, uvek ima somatske(fizičke) posledice. Te promene u telu su pokazatelj da je stres uticao i na telo i na um. Naravno, uvek prvo zamolim klijente da provere svoje fizičko zdravlje.
Na žalost, istina je da lekari često u potpunosti ne razumeju zašto depresivni ljudi imaju fizičke simptome. A i ako razumeju, ne znaju da im objasne.ljiljanaJagodic

Zašto (ne)spavamo?

U radu sa Anđelkom, pokušala sam da joj objasnim neke najčešće fizičke simptome koji prate depresiju, ali i da joj dam neke sugestije koje bi joj pomogle da bolje razume svoje stanje.
1.Mnogi depresivni ljudi kažu da ne mogu da spavaju ili da spavaju previše.
Stalna zabrinutost i fokusiranost na negativne misli i emocije povećavaju nivo hormona stresa kortizola u krvi. On se prirodno povećava kad smo pred bilo kojom vrstom opasnosti tako što nas drži budnim i spremnim da se spasavamo ako treba. Jer, ako bismo zaspali dok smo u opasnosti, to bi za nas bilo pogubno. Pošto nismo u pravoj opasnosti, naš cilj je da smanjimo nivo kortizola, a to ćemo učiniti tako što ćemo se više opuštati. Češće opuštanje šalje poruku našem „sistemu za uzbunu“ da može ponekad sebi da dozvoli da se isključi.
Ako je stres prisutan duže vreme, on nas toliko na kraju iscrpi da želimo da spavamo sve više.
To je upravo ono što se dešavalo Anđelki. Prvo nije mogla da spava, a onda nije mogla da se naspava.
Dok se smanjuje nivo stresa i depresija, povećava se vaša sposobnost opuštanja i spavanja.
2.Potpuno gubljenje interesovanja za seks.
Isto kao i vezi sa spavanjem, povećan nivo kortizola utiče na to da svaka aktivnost koja nije u vezi sa “preživljavanjem” ima tendenciju gašenja. Kad bi vas napadali gladni vukovi, da li biste vodili ljubav, ili biste se borili s vukovima?
Vraćanjem samopouzdanja, kao i smanjivanjem nivoa kortizola vraća se i vaša želja za intimnošću.
3.Bolovi u raznim delovima tela, iako su svi nalazi u redu.
Ne postoji fizički test kojim se može pokazati da je neko depresivan, kao što je sličaj sa npr.dijabetesom ili upalom pluća. S druge strane, hormon serotonin koji je zadužen za ublažavnje bola(između ostalog) se brže troši u depresiji. Ono što bi vam se činio kao neznatan bol u normalnim okolnostima, dok ste depresivni, izaziva veliku patnju.
4.Pod depresijom često dolazi do promene apetita. Ili mršavite ili se gojite.
Dok ste pod stresom, tako depresivni potiskujete apetit, ne brinete o sebi, zanemarujete svoje zdravlje-ishranu. S druge strane, taj isti stres može učiniti da se ponašamo kompulzivno pa jedemo više nego što treba.

Kad nam telo priča…

Ako bi vam pretili gladni vukovi da li biste jeli ili biste bežali? S druge strane, nekad kompulzivno proveramo da li su vukovi otišli. Ako procenimo da trenutne opasnosti nema, stres povećava ovu kompulzivnost pa zato jedemo više, pogotovo ako smo uslovljeni da povežemo ishranu sa osećanjem spokoja, komfora…
Smanjivanjem osećanja beznađa, dužim i kvalitetnijim spavanjem, smanjenjem bolova u raznim delovima tela, reguliše se i vaš apetit.
Mogu se javiti i mnogi drugi simptomi. To nam naše telo govori da neke stvari u životu moramo da menjamo. Kad sam uverila Anđelu da su stvari koje su joj se dešavale normalan, prateći deo depresije, počela je manje da brine. Uz moju pomoć naučila je da se opušta češće (svakodnevno), da više šeta, da vodi računa o ishrani , da uživa u društvu muža koji joj je sve vreme bio podrška i da se više bavi stvarima koje joj u životu pričinjavaju zadovoljstvo. Naučila je da iščekuje radost a ne zabrinutost.

Ljiljana Jagodić
Foto: Sanja Rajković

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…

Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”

Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223

Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Zašto smo se udaljili?
Život zaglavljen u prošlosti
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
VISOKA JE CENA ŽIVOTNIH KOMPROMISA Do šeste godine je živeo…