Lični razvoj

Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti

Svako životno doba karakterišu različiti izazovi i u skladu sa promenama koje doživljavamo mi se na različite načine nosimo s njima. Mnogo više dece je depresivno danas nego pre 70 godina. Možda to ima veze sa preteranom sklonošću ka tome da se prirodna potištenost dijagnostifikuje kao depresija, ali ova činjenica ostaje.jagodicLjiljana2

Koji su to rizični trenuci u DETINjSTVU i potencijalno teška iskustva?
-promena škole, pogotovo ako su pre razvili prava prijateljstva
-odlazak od kuće
-vršnjačko nasilje
-gubitak člana porodice ili kućnog ljubimca
-bolest roditelja, braće, sestara ili lična bolest
-razvod roditelja
-svađa sa roditeljima koji vređaju
-previše vremena provedenog u virtuelnom svetu
Nijedan od ovih uzroka ne vodi neizbežno ka depresiji, čak neka istarživanja pokazuju da svaka nedaća u kojoj se dete ne oseća potpuno beznadežno u stvari jača njegovu mentalnu snagu. BITNO JE PODRŽATI DETE, pružiti mu svaku pomoć koja je potrebna u zadovoljavanju njegovih primarnih emocionalnih potreba. Najbolje je van škole pomoći mu da pronađe ono u čemu uživa, naučiti ga da se opusti, zabavi se, jača svoje samopouzdanje. Treba ga naučiti da je život pun uspona i padova i da te padove ne tumači depresivno. Zato je neophodno da se u rad sa decom uvek uključe roditelji.

Tinejdžerska tranzicija

Mnogi mladi ljudi se ne osećaju baš komforno u tom periodu „između“- kad nisu ni odrasli, a nisu više deca. Razvijaju anksioznost u svojim prvim biranjima partnera, sticanju prvih seksualnih iskustava, biranjima svojih budućih profesija i raznim pritiscima u vezi s tim… Prisutne su velike hormonske i fizičke promene i sav taj pritisak često vodi pojačanim negativnim razmišljanjima, stresu i depresiji. Česti konflikti s roditeljima vode ka unutrašnjim bitkama i sklonosti ka razvijanju raznih strahova.
Tinejdžeri su posebno osetljivi u vezi sa:
-prvim romantičnim vezama, raskidima
-promenama škole, odlaskom na fakultet i novim pritiscima u vezi sa učenjem, novim prijateljstvima…
-razvodom roditelja
-gubitkom dragih ljudi i periodom „žalovanja“
U tom se periodu razvijaju negtivna ponašanja npr: alkoholizam i narkomanija, kao negativni oblici zadovoljavanja 6 ljudskih potreba.
Najviše im možemo pomoći tako što ćemo ih tretirati kao odrasle, razumeti njihove potrebe, pomoći im da pronađu načine zadovoljavanja tih potreba u skladu sa njihovim ličnostima, a ne sa nametanjima naših očekivanja. Pomoći im da razumeju svoja očekivanja i prihvate poraze na zdrav način. Tinejdžeri ne ostaju zauvek na tom uzrastu-postaju ODRASLI.
Tu već vrebaju novi pritisci:
-početak novog posla (ili ne)
-pronalaženje stalnog partnera (ili ne)
-odlazak od kuće (ili ne)
Važno je razumeti da ne iskusiti neke od izazova u ovom životnom periodu može biti podjednak stres kao i neka negativna iskustva. Pronalazak partnera ili uspeh u karijeri često ispadnu teži nego što su očekivali. Jedna devojka mi je u srednjim dvadesetim rekla kako „oseća da joj vreme prolazi jer još nije srela “princa na belom konju“.
Odabir karijere i napredak u poslu često sobom ne nose materijalnu dobit koju su očekivali. Retki su oni koji do tridesete uspeju da se finansijski potpuno osamostale, a to im je preduslov za ostvarenje svih želja. Koliko god se nekad trudili da ostvare svoj san, život ima drugačije planove.jagodicLjiljana

Roditeljstvo

Često je šok u vezi sa dobijanjem prvog deteta izvan svih naših očekivanja. Znamo da je to divno iskustvo, ali i tu ima izazova:
-Realizacija nove odgovornosti. Često roditelji razviju strah od letenja upravo u ovom periodu, zbog odgovornosi prema detetu.
-Perfekcionisti razvijaju prevelika očekivanja i od sebe i od deteta, pa se osećaju krivim kad se stvari ne dešavaju u skladu sa njihovim očekivanjima
-Fizički i emocionalno težak porođaj, traumatsko iskustvo
-Nedovoljno sna, druženja, finansijska neizvesnost
-Prevelika zaokupljenost zdravljem bebe
-Nemogućnost pronalaženja balansa između privatnog i poslovnog života
Mnogi ljudi sanaju o tome da imaju decu, a onda se suoče sa tim da je to nemoguće.
Život teče dalje
SREDNJE DOBA, četrdesete i pedesete nosi nove izazove:
-Svesnost o tome da nismo postigli ono o čemu smo sanjali
-Nesigurnost u vezi sa poslom ili menjanje posla
-Briga o deci ili starim roditeljima
-Razvod ili gubitak posla –kao da moraju da počnu život ispočetka u svojim srednjim godinama
-Razmišljanje da im je život kratak i da su pri kraju, pa postaju skloni avanturama
-Zdravstveni problemi, posebno ako osoba nije vodila računa o svom zdravlju
Često za četrdesete kažu „stara mladost“ ili za pedesete „mlada starost“. Mnoga istraživanja pokazuju da u ljudi u tim godinama najsrećniji. Ali, definitivno STAROST I PENZIONISANJE ne prolaze bez turbulencije i promena. Posao ne bi trebalo da zadovoljava sve ljudske potrebe, ali definitvno zadovoljava mnoge bitne. Zato starost i odlazak u penziju ima posebne izazove:
-Nezadovoljenje potrebe za smislom i statusom, značajnošću. Mnogi misle da ništa ne vrede kad više ne rade, kad nikom nisu potrebni
-Gubitak osećanja pripadanja zajednici
-Bolest, lična i bolest partnera
-Usamljenost-deca su otišla, mnogi prijatelji umrli
-Osećanje izolacije i marginalizacije u skladu sa odnosom društva prema starima
-Zabrinutost u vezi s tim da postaju „teret“ svojoj deci
-Svađe sa partnerima sa kojima sad provode mnogo više vremena nego pre.
Pronalaženje načina za zadovoljavanje ljudskih potreba van posla, što veća komunikacija sa drugim starijim ljudima što više šetnje, relaksacije su od vitalnog značaja u ovom periodu.

Partnerski odnos

Neizbežno, svi prolazimo kroz teške periode. Nije ono kroz šta prolazimo to što određuje našu sposobnost snalaženja u životu, već način na koji se nosimo sa stresom-pozitivan način zadovoljenja naših potreba, zadržavanje nade i stalna svesnost o svojim sposobnostima.
Kad razumemo šta je stres, pripremamo se da se što bolje nosimo sa njim. Bitan faktor u tome jeste podrška drugih. I zato je dobar partnerski odnos nešto što je najbitnije i na čemu treba da radimo celog života, da ga negujemo i da se prilagođavamo promenama koje nose različita životna doba.

Ljiljana Jagodić

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…

Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”

Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223

Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život

U začaranom krugu anksioznosti

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Da li živite sopstvene izbore?

Sledeći tekst

Zašto smo sami i kad smo s nekim?