BG online

Intervjui

Hronična zabrinutost kao dijagnoza

Intelektualci kao životni gubitnici

“Osećam se loše”, “Stalno sam pod pritiskom”, “Depresivan sam, bezvoljan, tužan…” Da li ovako mora da izgleda svakodnevica savremenog čoveka, da li je brzi život njegova neminovnost, a udaljavanje od sebe i sopstvenih potreba cena koju plaća tempu života koji vodi, teme su o kojima za BGonline priča cenjeni psihoterapeut Zoran Milivojević.
Čini se da nikad nije bilo komplikovanije očuvati, održati i unaprediti mentalno zdravlje i mentalnu higijenu, toliko važnu za dobro i skladno psihičko funkcionisanje i mentalnu ravnotežu. Očuvanje mentalnog zdravlja je veoma značajno i za kvalitet života koji vodimo, pa je preporuka izbegavanje stresnih situacija, stvaranje bliskih odnosa, bavljenje onim što nas čini srećnim, dok je ideal mentalnog zdravlja zrela ličnost koja je tolerantna, strpljiva i ima sposobnost prilagođavanja i stvaranja harmoničnih odnosa sa ljudima iz svog okruženja. Ali, koliko je to jednostavno primeniti u realnom životu?

Društvo zabrinutih lica i najpesimističniji ljudi u regionu

Ne možete dugo da zaspite, teško se koncentrišete na poslu, sve su češće nesuglasice u vezi ili braku, primećujete da postajete depresivni, anksiozni ili ljuti, nemate u dnevnom rasporedu više mesta za dodatne obaveze i aktivnosti, mnogo je dilema koje vas muče kao roditelja? Psihoterapija jeste dobra ideja i pametno ulaganje u lični razvoj, zdravlje i dobrobit porodice.
Dobra vest je da su ljudi sa Balkana sve otvoreniji za odlazak na ovakve lekovite razgovore sa stručnjacima o svojim problemima koje ne uspevaju sami da reše, ali rastužuje činjenica da je isti taj Balkan već predugo mesto kojim koračaju ljudi zabrinutih lica, dok mentalno stanje nacije u Srbiji nije dobro, kaže psihoterapeut Zoran Milivojević.
U porastu je broj depresivnih ljudi, dok se broj samoubistava ne smanjuje. Prisutni su i dalje zloupotreba alkohola, kao i psihosomatski poremećaji, a sve to sliku o mentalnom stanju nacije čini prilično lošom.
-Ljudi sa ovih prostora su tokom osamdesetih godina poslednji put bili srećni. Nakon toga su počele tenzije devedesetih, embargo, sankcije, građanski protesti, bombardovanje, a kao vrhunac svega je došao raspad celokupnog društva i institucija kad smo i pali vrlo nisko – priča Zoran Milivojević. – Usledio je mali uspon, ali se već 2007. svet usporio u razvoju, pa sa njim i mi. Zabrinutost je konstantno stanje nacije, a jedno istraživanje kaže da su građani Srbije najpesimističniji u regionu – dodaje Milivojević.
Zabrinutost je specifično ljudsko osećanje, napominje Zoran Milivojević navodeći da životinje to ne mogu da iskuse jer njihov mozak nema kapacitet da zamišlja budućnost, dok ljudski mozak to svakako može.
-Zabrinuti ljudi imaju u glavi različite negativne scenarije, a zabrinutost je za njih korisna jer ih ona motiviše da se zaštite. Razmišljaju šta da urade danas da bi sprečili da se negativni scenario ne dogodi sutra, ili, ako se scenario ne može sprečiti, zabrinutost ih stimuliše da razmišljaju kako da ga što spremnije dočekaju. Predugo živimo u zoni preživljavanja gde su nas okolnosti i raznorazne geostrateške sile vodile. Naš narod loše živi, previše je siromašnih, a život je težak i to se onda vidi na njihovim licima, konstatuje Milivojević. -Dok se roditelji trude da pruže deci koliko mogu, veliki je problem kad 60% mlade generacije želi da ode u inostranstvo jer ne vide budućnost u Srbiji. Roditelji ih podržavaju iako bi najradije da viđaju unuke i ne da budu bake i deke preko skajpa. Ali, kad sve saberu i izračunaju vide da je ipak bolje otići. Da bi ljudi imali polet, energiju i radovali se životu potrebno je da imaju pozitivnu viziju i nadu da će život biti bolji. Ovako svako na svoj način životari. Mladi se dosađuju, piju alkohol, ubijaju vreme, dok stariji gledaju tv, čitaju novine i nešto čekaju.

Krugovi zabrinutosti

Neki tvrde da je siromaštvo mentalna bolest svodeći ovu pojavu na neku grešku u pojedincu, ali Zoran Milivojević kaže da se ono ne može svesti na to da li je neko snalažljiv ili nije, već da je važan socio-ekonomski okvir.
-Oni koji odlaze iz zemlje su spremni za novi početak, da rade od jutra do sutra, da žrtvuju kvalitet svog života, imaju malo vremena za sebe. Na Zapadu se izlazi petkom i subotom, pet dana se radi, dva dana pokušavaju da žive “do daske” što takođe nije dobro. Kapitalizam je društvo zasnovano na strahu, dok je socijalizam poput siromašne mame koja voli svoju dečicu. Amerika je najbolji primer toga. Svaki Amerikanac zna da za samo mesec dana može da ostane na ulici i živi u kartonskim kutijama. Dovoljno je da stvari krenu loše, da na primer dobije bolest koju ne pokriva osiguranje i da mora da proda sve što ima kako bi platio preskupu operaciju. Tamo svi žive u kreditima, plaše se za egzistenciju, pa zato vredno rade, pridržavaju se pravila i zakona, plašeći se otkaza i ličnog bankrota.
Strah, nesigurnost i anksioznost su odavno prisutni kao deo načina života mnogih ljudi. Milivojević napominje da većina samo želi pristojan život za sebe, što podrazumeva dovoljno veliki stan u kojem će dete imati svoju sobu, pristojan automobil, platu od koje mogu uštedeti za letovanje i zimovanje…Ali, malo je onih koji sebi mogu da obezbede takav standard.
-Ovde obrazovani ljudi žive teško, nestala je srednja klasa koja je uvek najzdraviji deo društva. To je intelektualna elita, čiji su pripadnici ovde tokom poslednje tri decenije postali životni gubitnici- kaže Milivojević.

Gde žive srećne porodice?

Ima i kod nas srećnih porodica, ali one nisu u medijima i zato mnogi ne znaju za njih- objašnjava Milivojević.
-Sve srećne porodice liče jedna na drugu, dok sve nesrećne jesu nesrećne na svoj način. Poenta je u tome da je drugima tuđa sreća dosadna. Ne postoji ljubavni roman o srećnoj ljubavi jer tu nema zapleta i drame. Nesrećni ljudi kad gledaju one koji su srećni osećaju zavist, tako da ih tuđa sreća iritira. Sreća je u emotivnim vezama. Ljudima koji su emocionalno povezani je stalo jedni do drugih. Oni su solidarni, zajedno se smeju, imaju jedni druge. Imati jedni druge je glavna stvar za doživljaj životnog zadovoljstva. Danas ljudi misle da su srećni kad imaju materijalne stvari, ali istraživanja kazuju da su srećniji kad daju, mnogo više nego kad prime od nekog nešto. Najveća sreća je u davanju unutar porodice i kruga bliskih ljudi.
“Kad glad uđe na vrata, ljubav odlazi kroz prozor” izreka je u kojoj je istina negde na pola puta.
-Porodice ugrožene siromaštvom imaju konflikte i probleme, prebacivanja tipa “kako ne znaš da zaradiš više”, a kad krenu prebacivanja onda je život u toj zajednici sve napetiji. Ako se članovi porodice dobro slažu i razumeju sve teškoće lakše prevaziđu. Ima i onih koji se dobro slažu u siromaštvu. S druge strane, kod bogatih ljudi, u njihovim porodicama je često prisutno otuđivanje. Oni žive u petosobnom stanu, ali kažu da su se najbolje osećali u malom stanu jer su stalno bili zajedno. Ovako ni ne znaju šta deca rade po njihovim sobama, a u svakodnevicu se često useli problem dezintegracije porodice kroz otuđenost- ističe Milivojević.

Zašto ne mogu da spavam?

Ljudi okupirani obavezama tokom dana nemaju vremena za razmišljanje, a kad padne noć i legnu, u glavi često počnu da vrte filmove dana koji je iza njih. Tad konačno imaju vremena, ali kad će onda da spavaju i odmore?
-Tad se bude njihove emocije zabrinutosti, straha, ljutnje i krivice jer možda nešto u svom danu nisu uradili. Dok razmišljaju o važnim stvarima, pojave im se emocije povezane sa adrenalinom, a zatim i strahovi. Adrenalin ih razbuđuje, pa kad shvate da ne mogu da zaspu ljute se na sebe, a ljutnja takođe pojačava adrenalin, tako da upadaju u začarani krug- objašnjava Zoran Milivojević. -Postoje i oni koji su toliko iscrpljeni da ne mogu da spavaju. Višak adrenalina zbog hroničnog stresa im ometa san. Nesanica je signal da nešto nije u redu sa njihovim životom, sa time kako su u njemu postavili stvari. To je prvi signal zbog kojeg bi trebalo da odu da razgovaraju sa nekim, bliskom osobom ili psihoterapeutom. Umesto toga počinju da piju različite tablete, što ne samo da ne rešava životni problem nego može da stvori novi – problem zavisnosti.
Zoran Milivojević napominje da pored toga što je sve učestalije porodično nasilje ni statistika kad je reč o samoubistvima nije sjajna.
-Depresivnost je u porastu jer je sve više onih ljudi koji ne mogu da uklope svoja očekivanja i realnost. To su ljudi koji smatraju da ne vrede kao ljudska bića ako ne uspeju da ostvare onaj način života koji su zamislili. Nije mali broj onih koji misle da su depresivni, a u stvari iza njihove bezvoljnosti i nedostatka energije stoji sindrom pregorevanja. Umor nas upozorava da treba da stanemo i da se odmorimo, prespavamo, da se zabavimo, ali mnogi ga ignorišu jer su u mašini i sebe proganjaju da će se desiti katastrofa ako stanu i odmore. Na duži rok to vodi u sagorevanje.

Cena koja se plaća životom

Dešava se da susret sa bolešću promeni čoveka, pa i njegov način života. Kad izgube zdravlje ili prevaziđu ozbiljan zdravstveni problem ljudi nekako drugačije počnu da gledaju na život i način na koji provode vreme.
-Tad sagledaju realno kako su živeli i šta nisu radili dovoljno, pa nakon tog iskustva biraju manje posla, a više druženja i ispunjeniji život i vreme za sebe. Istina je da je hronično nemanje vremena sindrom savremenog čoveka. Kako se izboriti s tim?
-Kod mene na psihoterapiju dolaze oni kojima već psiha šalje signal da nešto nije u redu. Brz život je isključivo izbor. Ako birate da imate jednu sobu više i novi automobil, onda morate i više da radite, trudite se, borite se. Ako su vam ipak važne neke druge stvari, ona možete da odlučite da ne živite u toj brzini. Kad čovek na tom putu neprekidnog sticanja slomi nogu onda se upita da li zaista treba da trči tim putem ili ipak postoje neki drugi putevi. Najveća cena koju mogu da plate jeste da izgube život. Ne zaboravimo da preterani rad, nemanje odmora, samosatiranje vodi u umiranje i smrt. Za ljude ne valja ako ništa ne rade i nisu aktivni, ali nije dobro ni ako su preterano aktivni. Preterani rad ubija, pa tako imate ljude kojima srce stane na radnom mestu. To su oni koji ne staju od jutra do večeri. Treba ekonomisati i znati da je jedina ispravna formula življenja ona koja uvodi balans između rada, odmora i zabave- podvlači Zoran Milivojević. -Stres je stanje unutrašnje napetosti. I lenjir kad savijate u jednom trenutku će da pukne. Tako je i sa čovekom. Ljudi osećaju unutrašnju napetost, neprijatna osećanja, a neretko imaju previsoke zahteve koje sebi postavljaju. Trude se da mnogo toga postignu i u hroničnom su stresu. Kad živite tako da nemate odmor i zabavu brže se trošite. Umor je uvek signal da treba da stanete. Odspavajte, pa nastavite. Da bi život imao boje i ukuse mora da postoji zabava. Tajna “kako ne biti u stresu” je u tome da pravilno rasporedite rad, odmor i zabavu i to na dnevnoj, nedeljnoj i godišnjoj bazi.

Emocionalna udaljenost

Usled nemanja vremena ljudi se često i emocionalno udaljavaju, a Zoran Milivojević podseća na to da je najviše “kriv” pogrešan početak njihove veze.
-Danas ljudi biraju partnere tako što se zaljube, a zaljubljivanje je nesvesan proces i zavisi od mnogo faktora, od našeg detinjstva, od toga kako su nas voleli, kako su se mama i tata voleli, koje modele smo poneli iz knjiga koje smo čitali i iz svoje mladosti. Kad nekog vidimo prvi put i ta nas osoba fascinira mi mislimo da je to ono pravo što smo čekali. Očekujemo da iz zaljubljenosti nastane velika ljubav. Međutim, zaljubljenost je za razliku od ljubavi zasnovana na idealizaciji, a kako nema idealnih, neminovno je veće ili manje razočaranje. Posle par godina često ljudi uvide da partner nije onakav kakvim se predstavljao ili kakav su mislili da jeste. Tako ulaze u stanje polurazočaranosti i kažu “nije dovoljno loše da odem, ali nije ni dovoljno dobro da budem zadovoljan”. Dok ona misli da on treba da se ponaša na jedana način da bi veza bila kako treba, on ima svoju viziju kako ona treba da se ponaša da bi veza ili brak bili kako treba. Uslede hronična nezadovoljstva partnerom, zvocanja, brecanja, male i velike svađe. Dok neki ostaju zauvek u takvim vezama, neki drugi čekaju da se deca osamostale, pa da se razvedu. Ali, tad dolazi drugi problem jer u tim godinama npr. pedesetim je daleko teže naći partnera. Za sparivanje su idealne dvadesete, a u pedesetim umemo mnogo mudrije da izaberemo nego u dvadesetim, ali je daleko teže naći odgovarajućeg partnera.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Dr Zoran Milivojević je autor brojnih bestselera među kojima su i knjige “Emocije” i “Formule ljubavi”.
Knjige dr Zorana Milivojevića “Emocije”, “Formule ljubavi”, “Roditeljovanje” i “Psihologički spisi” možete poručiti putem porudžbenice ili broja telefona 066 060820

Cena knjige “Formule ljubavi” je 1265 dinara + PTT troškovi
Cena knjige “Emocije” je 2640 dinara + PTT troškovi
Cena knjige “Roditeljovanje” je 990 dinara + PTT troškovi
Cena knjige “Psihologički spisi” je 990 dinara + PTT troškovi




Saveti Zorana Milivojevića:
Ljubav vrednija od zaljubljenosti
Da li smo normalni?
Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav?
Da li je ljubav smisao života?
Kako preživeti burne partnerske odnose?
Posledice nezadovoljstva sopstvenim životom
Ko je razdvojio ljubav od seksa?
Dete bez ljubavi ne može da se pravilno razvija
Zašto ljubav boli i kuda vode pogrešna uverenja?
Mora li razvod da bude traumatičan?
Kad je pravo vreme za brak i ozbiljnu vezu?
Lekoviti razgovori sa Zoranom Milivojevićem
“Svako ima nekog, a ja sam sam(a) ….”
Postoji li bezbolan raskid?
Kako živeti od ljubavi?
Život na distanci
Emocionalni incest
Zašto smo usamljeni?
Kako povezati mozak i srce?
Zašto su jake žene naporne?
Zašto biramo pogrešne partnere?
Seksualnost u izlogu
Saveti 50 stručnjaka za emocije u “Svetskoj knjizi o ljubavi”
Gde je ta radost u malim stvarima?
Da li žene sazrevaju ranije od muškaraca?
Formule roditeljstva
Za vezu ljubav nije dovoljna
Posrnulo društvo i vrednosne konfuzije
Mentalna higijena
Kako je zaljubljenost pojela ljubav?

Intervju sa Zoranom Milivojevićem:

Mentalna higijena -Dr Zoran Milivojević

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Izbegnite psihičku patnju i probleme Seks na Balkanu više nije…
error: