Formule ljubavi Zorana Milivojevića
Kultnu knjigu “Formule ljubavi” psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića na svojim policama čuvaju mnogi ljudi različitih generacija sa željom da se lično razviju i unaprede svoj ljubavni život. To što ju je do sad pročitalo na stotine hiljada ljudi svedoči o njenoj aktuelnosti i kvalitetu. Namenjena je onim ljudima kojima je ljubav visoka životna vrednost i koji žele da investiraju u svoju budućnost na polju partnerskih odnosa. “Formule ljubavi” su i vodič za samopreispitivanje, namenjen svima koji nekog vole ili pate zbog ljubavi. Upravo zbog pristupa koji “spaja mozak i srce” ona je jedna od retkih knjiga o ljubavi koju čitaju i muškarci.
Tamna strana ljubavi
Ljubav je najlepša stvar u životu sve dok nešto ne krene naopako, a nakon toga sledi ljubavna patnja. Prema autoru “Formula ljubavi” glavni razlog za raznorazne ljubavne patnje su naša iskrivljena uverenja o ljubavi, o sebi i o partneru. Knjiga polazi od onih uverenja o ljubavi koja su i dovela do ljubavne patnje, a zatim navodi čitaoca da ispravi uverenja zbog kojih pati. Zoran Milivojević u svojim “Formulama ljubavi” polazi od prepostavke da je ljubav “ono što verujemo da ljubav jeste” i da “svaki čovek snažno želi da ostvari svoju svesnu i nesvesnu predstavu o ljubavi” što čini da, ako je ta predstava iskrivljena, ona bude izvor ljubavne patnje.
– Kako se menja “duh vremena” tako se menjaju i one predstave o ljubavi koje su dominantne u različitim generacijama. Živimo u vremenu u kojem postoji izvesna kriza ljubavi. Mlađe generacije su više okrenute sebi, tako da ih više zanima da njih neko voli ili tačnije “obožava”, nego da oni nekog vole. Postoje istraživanja prema kojima je kod mladih sve više izražena narcisoidnost. Mnogi smatraju da je narcisoidnost neka vrsta zaljubljenosti u sebe, ali zapravo je narcisoidnost nesposobnost da se vole drugi. Narcisu drugi ljudi nisu važni, on se za njih emocionalno ne vezuje, tako da je nerazvijena njegova sposobnost saosećajnosti i empatije prema drugima. A to znači da narcisoidna osoba nije u stanju da duboko voli. Kako se ličnost formira u detinjstvu, kad se izgrađuju i predstave o ljubavi, na razvoj narcisoidnosti najviše utiče način na koji su deca voljena.
Iskrivljene slike o ljubavi
Sve je više roditelja koji uče decu da je “prava ljubav” kad se neko jako trudi oko njih i čini sve da im život bude bajka, napominje Zoran Milivojević. Ali, šta se dešava kad tako vaspitana deca odrastu?
– Ona očekuju da se ta priča nastavi tako da od partnera zahtevaju da im ugađa, da ih neprestano obasipa dokazima ljubavi i da se žrtvuje za njih. Iz tog razloga ne treba vaspitanje poistovećivati sa pružanjem ljubavi, jer pored ljubavi veoma je važno i disciplinovanje. Kad ove generacije prezaštićenih i razmaženih ljudi uđu u svoje dvadesete godine oni su nepripremljeni za stvarni život. Njihov socijalni život se uglavnom seli na socijalne mreže, pa se tako “vole” preko mreže gde razmenjuju poruke, ali se ne snalaze u komunikaciji “oči u oči” sa istom osobom koju su upoznali preko mreže. Ono što najviše nedostaje mladima, a tako je potrebno u odraslom životu su upravo socijalne veštine – objašnjava dr Milivojević.
Posledice pogrešnih izbora
Na pitanje da li čovek zaista može upropastiti sopstveni život čekajući “pravu” ljubav, dr Zoran Milivojević odgovara:
– Ljudi veoma rano, još u detinjstvu stvore sliku o tome šta ljubav jeste, na koji način bi trebalo da budu voljeni, kakav partner treba da bude i kako treba da se ponaša da bi ih usrećio. Kasnije u životu zbog iskrivljene predstave imaju probleme u ljubavnim vezama, ali kako ne razlikuju svoju predstavu o ljubavi od same ljubavi, oni su uporni i stalno misle da je problem u “pogrešnom izboru” partnera. A kada u psihoterapiji dođemo do toga da je predstava neostvariva, oni se bune i zapanjeno pitaju: “Zar treba da spustim svoje kriterijume?” Nije problem u visini kriterijuma, problem je u tome što su oni neostvarivi. I zato je suština u tome da se predstave isprave kako bi postale ostvarive i funkcionalne.
U čemu je problem ako neko ko traži, a godinama nije uspeo da nađe odgovarajućeg partnera?
– Problem je u predstavama te osobe, a ne u samim partnerima. Te osobe dolaze na terapiju sa pretpostavkom da negde greše u ljubavnim vezama, ali obično nemaju jasnu definiciju svog problema. Kad u razgovoru razdvojimo predstavu o ljubavi od same ljubavi, tada je mnogo lakše preispitati tu predstavu. Upravo je osnovna poruka knjige “Formule ljubavi” da ljudi počnu da razlikuju ljubav od svoje predstave o ljubavi. Onog trenutka kad ljudi shvate svoju predstavu o ljubavi, tada prema njoj mogu imati odnos, mogu je preispitati, korigovati, promeniti je.
Zašto sam sam(a)?
Zašto je teško naći partnera?
– Mnogi teško nalaze ljubav jer imaju previsoka očekivanja od ljubavne veze, a razlog tome je što nam se kroz medije nameće idealizovana predstava o ljubavi, počevši od bajki, pa nadalje. To je neka vrsta obećanja da će svako ko nađe pravu ljubav biti srećan do kraja života. U toj predstavi su povezane dve visoke vrednosti “ljubav” i “sreća”, tako da nastaje jedna “supervrednost” – “ljubav-sreća”. Posledica toga je da smo pomešali ljubav i zaljubljenost, tako da mnogi očekuju da je prava ljubav zapravo zaljubljenost koja večno traje, usrećujući ih. A to je fatalna greška jer su zaljubljenost i ljubav dva različita osećanja, sa različitim psihološkim mehanizmima. Zaljubljenost je osećanje zasnovano na idealizaciji, a kako niko nije idealan, tako zaljubljenost mora da sledi razočaranje. Zaljubljenost je zbog toga prolazno osećanje. Sa druge strane ljubav je stabilno osećanje jer je zasnovano na emocionalnom vezivanju, veoma dugo traje i teško se prekida. Ovo mešanje zaljubljivanja sa ljubavlju je veoma važno jer danas ljudi veruju da je zaljubljivanje prva faza ljubavi, tako da moraju da se zaljube da bi ušli u ljubavnu vezu. A to u stvari znači da grade vezu, odnos i brak na jednom prolaznom osećanju koje po svojoj definiciji vodi u razočaranje. Kad se oslobodimo idealizacije kao pojedinci i zajednica, drugačije ćemo birati partnere i počećemo da očekujemo ono što ljubav zaista može da nam pruži, pre svega kvalitetan život, poštovanje, povezanost, seksualnost, razumevanje, a sve to spada pod bliskost.
Zdrav partnerski odnos
Svako ima svoje kriterijume na osnovu kojih odlučuje da li mu neka veza odgovara ili ne. Dr Milivojević kaže da kad se na veze gleda spolja, dva su glavna kriterijuma koji ukazuju na to da li je reč o zdravom parnerskom odnosu: koliko su partneri zadovoljni u vezi i to koliko je veza stabilna i trajna.
– U osnovi razlikujemo zabavljanje od ozbiljne veze. Zabavljanje, kao što kaže i sama reč je više pokušaj dvoje ljudi da na kvalitetan način provode vreme, sa očekivanjem da će to možda preći i nešto ozbiljnije. Ljudi koji se zabavljaju po pravilu ne prave neke dugoročne zajedničke planove. A kad počnu da prave planove o zajedničkom životu, to postaje ozbiljna veza koja će verovatno voditi u brak. Imate ljude koji su veoma zadovoljni odnosom, ali veza prekratko traje, tako da je njihovo zadovoljstvo rezultat njihove zaljubljenosti. Oni još uvek ne mogu proceniti ni partnera ni vezu u kojoj su zato što je njihov mozak preplavljen dopaminom i serotoninom. Zato je važno trajanje veze, a veze koje traju više od dve godine sigurno nisu više zasnovane na zaljubljenosti. Ako opstaju, onda je verovatno da oba partnera u nojoj zadovoljavaju svoje psihološke potrebe. Naravno, postoje i oni koji opstaju u lošim, neastabilnim, toksičnim vezama u kojima su nezadovoljni i upravo bi oni trebalo da potraže pomoć psihoterapeuta. Oni, umesto da shvate da su oni ti koji treba da se promene, uglavnom su uporni u bezuspešnim pokušajima da partnera nateraju da se promeni.
Mogu li knjige o ljubavi unaprediti kvalitet ljubavnog života, jedno je od pitanja koje se često postavlja njihovim autorima. Milivojević kao autor kultne knjige “Formule ljubavi” kaže da one mogu motivisati ljude da preispitaju svoje predstave o ljubavi, da imaju moć da navedu nekog da drugačije razmišlja, ali uglavnom nemaju moć da promene način na koji se osoba ponaša u ljubavnim odnosima.
– Često je rezultat čitanja ovih knjiga jedna vrsta unutrašnjeg konflikta između “novog znanja” i “starog znanja”. Novonaučene stvari nemaju moć da promene staro znanje i ponašanje, nego se pridodaju. To često znači da se osoba ponaša na stari način, ali da istovremeno pokušava da se bori protiv toga, osuđuje svoje postupke. To je neprijatnije nego što je bilo pre čitanja, ali je zdravije. Ova unutrašnja napetost između novog i starog je pokretač lične promene zato što ljudi teže unutrašnjem skladu, ali ova promena ide sporo kao neka vrsta evolucije. Kada osoba razgovara sa bliskim ljudima, prijateljima i prijateljicama o ovim stvarima, razvoj se ubrzava. I zato treba pričati o ovim temama. Najbrže prevazilaze unutrašnji konflikt oni koji odlaze na razgovore sa nekim stručnim licem.
Muška i ženska logika
Knjige poput “Formule ljubavi” čitaju uglavnom mlade obrazovane žene.
– Žene su više okrenute “ka unutra”, bave se odnosima, emocijama, dok muškarci imaju druge vrednosti i više su okrenuti “ka spolja” tako da se bave time kako zaraditi, uspeti, itd- objašnjava Zoran Milivojević. -U muškim prijateljstvima se retko otvara duša osim ako nije nastupila neka velika emotivna kriza. Muškarcima je “zapoveđeno” da moraju biti jaki, snažni i izdržljivi, da moraju biti samostalni da bi bili pravi muškarci, a jaka osoba se ne vodi osećanjima nego se često bori da ih suzbije. Osećanja, odnosi su u njihovim očima ženske vrednosti. Tipičan konflikt između muškarca i žene izgleda ovako: ona hoće da razgovara o svojim osećanjima zato što je to za nju bliskost, a njemu se bliskost podrazumeva tako da hoće da spava, i doživljava da ga ona tom pričom gnjavi. Tako zbog različitog razumevanja bliskosti, nastaje nesporazum koji čini da se oboje loše osećaju i da se narušava odnos time što se oboje osećaju neshvaćeno. Interesantno je su “Formule ljubavi” jedna od retkih knjiga o ljubavi koju čitaju i muškarci, uglavnom zbog toga što je zasnovana na logičkim jednačinama. Zato je neki i zovu muška knjiga o ljubavi. Iako ove formule uglavnom dokazuju šta ljubav nije, u čemu preterujemo, one jasno oslikavaju granice unutar kojih je ono što ljubav jeste.
“Ljubav kao smisao života” jedna od iskrivljenih uverenja koje ljudi imaju o ljubavi…
– Pisao sam u “Formulama ljubavi” o tridesetak iskrivljenih uverenja o partnerskoj ljubavi, a izjednačavanje neke ljubavne veze sa smislom života jeste jedna od najvažnijih tema. Mnogima je na prvi pogled prihvatljiva ideja da je velika ljubav prema nekoj osobi smisao života. Kad neko veruje u to on je u ljubavi veoma posvećen, odan i takav odnos mu je izvor najveće sreće. Ali, sa druge strane je i izvor najveće nesreće, jer u slučaju raskida, osoba nije samo tužna što je ostavlja neko koga još uvek voli, nego je očajna zato što odlazi smisao njenog života. Ona ostaje osoba bez smisla života, očajna, depresivna. Život bez datog partnera joj je prazan i besmislen, tako da iz ovog uverenja sledi samodestrukcija, kroz samoubistvo ili neko drugo “produženo” samoubijanje ili sledi destruktivna akcija prema bivšem partneru. To je logika iza postupka one osobe o kojem čitam0 u crnoj hronici: “ubio bivšu pa izvršio samoubistvo”.
Sve većem broju razvoda doprinose različite okolnosti, jedna od njih je možda i to što ljudi danas imaju više hrabrosti i samopouzdanja da napuste partnera, mada dr Milivojević kaže da je ključni razlog razočaranje u brak i partnera, a sve više su to i nerealna očekivanja od partnera.
– Samopouzdanje i hrabrost su svakako važni, naročito da se sprovede odluka da se ode iz braka ili veze, ali nisu razlog. Ono što je glavni razlog jeste to što su razočarani partnerom i brakom. A za ovo razočaranje je često krivo partnerovo ponašanje, ali sve više imamo i one koji odlaze iz brakova i veza koji su, spolja gledano, sasvim u redu. U tom slučaju kriva su previsoka, nerealna očekivanja od partnera, veze i braka. Kada smo živeli u “zoni preživljavanja” bio je i takav mentalitet, jer su ljudi očekivali da život bude težak, i želeli su da tu težinu lakše nose udvoje. Tada je brak bio potreba. Danas kada smo mentalno u “zoni kvalitetnog života”, kada znamo da možemo i sami, da naše preživljavanje ne zavisi od druge osobe, od veze i braka očekujemo da nam stvara prijatna osećanja, zadovoljstvo i sreću. Kada shvatimo da toga nema i da se to nikada neće promeniti na bolje, tada odlazimo iz takvih veza i brakova. Tada na scenu stupaju samopouzdanje i hrabrost, ali šta to vredi ako su i u novoj vezi i braku previsoka očekivanja. Na sreću ljudi emocionalno odrastaju i sazrevaju, tako da su u svojim poznim tridesetim mnogo zreliji nego što su to bili pre desetak godina.
Dr Zoran Milivojević u knjizi “Formule ljubavi” otkriva tridesetak osnovnih zabluda i pogrešnih uverenja koje imamo o ljubavi, ukazuju na obrasce mišljenja, osećanja i ponašanja koji proističu iz takvih uverenja, kao i na tipične probleme koji su njihova posledica, a to su ljubavna nesreća i patnja. Knjiga “Formule ljubavi” ima i svoje slovenačko i hrvatsko izdanje, a nedavno je prevedena i na engleski jezik, a u toku je prevođenje na ruski jezik. Poznat je podatak da jedan primerak knjige u proseku pročita petoro ljudi. Kako je do sad prodato oko 60 000 knjiga “Formule ljubavi”, možemo pretpostaviti da je ona dodirnula živote oko 300 000 ljudi. Iako pisana pre četvrt veka, ova knjiga samo dobija na svojoj aktuelnosti tako da je i danas izuzetno korisna i novim mladim generacijama.
Branka Gajić
Foto: Ema Bednarž
Knjigu “Formule ljubavi” po ceni od 1650 din+troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:
