BG online

Lični razvoj

Umete li da volite?

Nemojte se takmičiti niti upoređivati sa partnerom

Jedan od načina da zadovoljimo  svoju težnju ka ljubavi jeste i naša spremnost da volimo drugu osobu. O ljubavi je spevano toliko pesama i hvalospeva, uključujući i čuveni himan ljubavi u sv. Pismu, koji se toliko puta citira na venčanjima… Ipak, bitno je da kažemo da bi se susreli sa kapacitetom za ljubav, neophodno ju je pretvoriti u  glagol, tačnije aktivnost ili radnju kroz koju se očitava naša spremnost da volimo.

Šta znači voleti drugu osobu?

To pre svega podrazumeva ne takmičiti se i ne porediti se sa partnerom. Ko koga više voli? Ukoliko možete više da date nemojte se ustručavati, jer je to znak vaše spremnosti da učestvujete u nečemu što još nije zaživelo, a možda hoće.Ukoliko već  traje, vi možete poslužiti kao dobar model pružanja nežnosti i iskazivanja bliskosti. Nekim partnerima treba više vremena da bi se opustili u odnosu. Vrlo je relativno iz kog aspekta neka veza kreće i kako će se razvijati, ali ono što podrazumeva ovaj proces jeste naša dobrovoljnost da učestvujemo i prepuštamo se. Prepuštanje nije isto što i popuštanje i pasivnost, već naprotiv znači uočavati kuda nas vodi zajednička putanja. Andrićevim rečima govoreći „čitati znakove pored puta“. Ljubav se na nekom nivou i gradi na veri, jer nemamo nikakvu garanciju da će se razviti, a dužni smo ili ako želimo, učestvujemo u njenom rastu.

Iskustva klijenta

Mlada devojka na psihoterapiji mi kaže:“Teško da mogu da dopustim da mi se približi…Kao da poredim ko ima veći kapacitet za ljubav od nas dvoje, a pošto obično zaključim da druga strana sigurno nema tako izražen kapacitet kao ja, ne dozvoljavam da mi se približi…“ Ova subjektivna procena iako vrlo iracionalna ukazuje da je osoba već podigla štit kroz koji malo ko može da se probije…
Voleti  znači opustiti se i za početak promatrati. Koga?
Kako drugu osobu, tako i sebe.
Psihologija je dokazala da možemo istovremeno biti posmatrač i posmatrani „biti u iskustvu, i nešto izvan njega“, dozvoljavati sebi da uočavamo osobine, načine i stilove ponašanja. Ne ulepšavati ih nužno, iako se ovaj mehanizam idealizacije često okida kod zaljubljenosti, već naprotiv posmatrati i pratiti. Poređenje ne bi trebalo da bude u odnosu samo na sebe, već na oblike ponašanja, manire, stil razmišljanja i govor koji možda i nije nešto čemu smo skloni. Ipak, to osobu koja je voljna da uzme učešće u potencijalno ljubavnom odnosu, ne treba da plaši. Naprotiv, time širi iskustvenu sliku.To znači dopuštati tuđu različitost i pratiti je.

Šta smo poneli iz kuće?

„Između mene i muškaraca uvek je stajalo jedno kupatilo…“pominje klijentkinja koja kaže da nije mogla da toleriše neurednost  njenog nekadašnjeg partnera. Ona je svoju pedantnost prenela iz roditeljske kuće, podrazumevajući je  kao  rigidno pravilo i kriterijum ostajanja u vezi. Ovakva isključivost nije pružala šansu za dalje razvijanje odnosa, već ga je gušila u startu. Ovo može biti takođe način da osoba potvrdi roditeljski zahtev da „ukoliko te neko voli…on radi ovo ili ono…“
Svakako je bitno imati i svoje kriterijume i ne terati sebe, biti preradikalan. Iako je seksualna revolucija s kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih donela obilje slobode i liberalizacije, ljubav je istovremeno  unela i niz zabuna i haos u glave mnogih. Zato jedna moja klijentkinja sa pravom postavlja granicu kada otkriva da mladić koji joj se dopada ima vezu, ali bi i sa njom da po malo eksperimentiše…Ona nije spremna da bude neko iz senke, iako joj neke prijateljice tvrde „da je baš luda…što ne prihvati“.  Prihvatanje uslova tipa „daj šta daš“ mogu ugušiti unutrašnji glas kao vodič ka odnosu koji osobi zaista treba. Takođe može potpuno redefinisati kriterijume u kome se osoba za momenat potpuno zbuni i počne da radi stvari u kojima se ne oseća prijatno. Ova pirova pobeda  kao danak uzima samopoštovanje.

Roditeljske elektrode

Jedan broj osoba mi kaže da razlog neulaženja u vezu jeste roditeljski glas ili davno  usađeni programi tipa:“muškarac će te samo iskoristiti…“, „oni služe za potomstvo“, „današnje devojke su nemoralne i lake“, „pogledaj kako lako uleću …“Sve su ovo donekle upozorenja, ali mnogo većim delom strahovi roditelja i zabrinutost za sina ili kćerku, koja  ispred sebe ima potencijalnu vezu. Ukoliko roditelj na jednom (obično skrivenom psihološkom nivou )šalje poruku „nemoj, grešiš“, ili „ovde si najsigurniji…ostani u odnosu sa mnom“, osoba će teže ulaziti u veze i izlagati se , upoznavati i dozvoljavati približavanje druge osobe. Jedino sa kim je bliska jesu članovi primarne porodice. Ovo je posebno opasno u periodima osamostaljivanja i izlaska iz porodičnog gnezda.

Sreća nije lepa ukoliko se samo čeka

Naša divna književnica  Desanka Maksimović koja je napisala čuvenu poemu, koju smo svi rado recitovali: „Sreća je lepa samo dok se čeka“ nije  baš konstruktivna  kada je ljubav u pitanju. Ova poruka ne važi za psihološki zrele osobe, koje će se odvažiti da istraže sve kutke ljubavi i pored rizika koji jeste prisutan, ali je i sastavni deo svakog drugog odnosa. Emocionalnost, posvećenost u obliku privrženosti i seksualnost jesu dimenzije koje psihološki zvanično determinišu ljubav. Ipak, važnije od toga jeste usuditi se voleti, bez obzira na ishod.Odakle ćete krenuti? Da li iskazujući brižnost, emocije ili snažan seksualan poriv jeste  pitanje vaše sklonosti.

Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Budite u dobroj psihičkoj kondiciji
Radionica psihologa i psihoterapeuta Maje Pavlov

Ako niste sigurni u kakvoj ste psihičkoj kondiciji pozivamo vas na radionicu psihologa i psihoterapeuta Maje Pavlov koja će se održati u nedelju 23. septembra od 18h do 20h u Beogradu.
Mentalno zdravlje je ključni deo zdravlja, a na psihičkom planu važno je znati kako treba da se postavimo u odnosu na naše misli, osećanja i ponašanje. Mi nismo pasivni učesnici u načinu na koji posmatramo svet i ljude oko sebe, već naše odnose i sami kreiramo- podseća Maja Pavlov koja će se tokom ove radionice sa polaznicima tokom grupnog i individualnog pristupa baviti i sledećim temama:
Iz čega se sastoji mentalna mapa i kako se orjentišemo?
Šta sve čini naše „JA“?
Kako komuniciramo i kako razmenjujemo poruke?
Šta sve čini naš emocionalni repertoar?
Kako kreiramo emocije i koja stanja negujemo?
Zašto sa manje ili više samopouzdanja prilazimo drugima?
Prijavljivanje i informacije na mejl : psiholoskapodrska011@gmail.com ili telefonom: 066/060-820

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Može li se kupiti ljubav?
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Nisam verovala da mogu bez brašna i šećera Oduvek postoji…