BG online

Lični razvoj

Zašto ste depresivni iako je sve u najboljem redu?

Dragana je žena srednjih godina, spolja posmatrano, ostvarena i uspešna u svakom pogledu. Ali, ipak je potražila moju pomoć. „Ne znam zašto se osećam tako loše? Nemam razloga za to, imam dobar posao, porodicu, prijatelje… sve je u najboljem redu, osim mene.“


Ono što prvo primetim kad to čujem je osećaj krivice i konstantna ruminacija, stalno prisutne misli i preispitivanja u vezi sa tim osećanjem krivice: “Ja sam loša i nezahvalna osoba, ništa od ovog ne zaslužujem. Pogledaj kako žive drugi ljudi…” Često se na to nadoveže i strah da će takve misli dovesti do neke bolesti, propasti. Onda više ne govorimo samo o depresiji, već o depresivno anksioznom poremećaju.

Traženje rešenja

Tužna je činjenica, ali ipak činjenica, da se depresivni ljudi osećaju krivim zbog toga što su depresivni. Mnogi terapeuti misle (naročito psihijatri, koji neguju medicinski model lečenja depresije) da nema veze zašto je neko depresivan. Hajde da se okrenemo budućnosti i traženju rešenja. Psihološki pristup podrazumeva traženje uzroka tog osećanja, poremećaja, bolesti. Uzroci su najčešće u prošlosti.
Želim da istaknem da je za ozbiljne, dugotrajne i ponavljajuće situacije i stanja depresije neophodna kombinacija oba pristupa. Medicinski, koji uključuje farmakoterapiju, na početku, a kad se osoba stabilizuje, potreban je psihološki pristup i traženje odgovora na pitanje: “Zašto sam depresivan/na?”

Čemu psihoterapija služi?

Traženje odgovora na pitanje: „Zašto sam depresivan/na?“ nije dovoljno. Iako mnoge psihološke teorije upravo na uzroku i poreklu emocije insistiraju, samo razumevanje toga često ne daje dobre rezultate. Mnogi klijenti su se žalili da razumeju poreklo tog svog stanja, ali to nije dovoljno. Oni se i dalje isto osećaju. Razumevanje porekla depresije je najbolja polazna tačka u tretmanu bolesti. Jednom kad klijent osvesti šta je to što mu u životu treba, koja je to potreba koju nije zadovoljavao onako kako je njemu potrebno, možemo mu pomoći da pronađe adekvatan način da popuni „praznine“ koje oseća.

Depresivni krug razmišljanja

Često, iznenadne promene okolnosti u kojima osoba živi dovode do depresije. Nove okolnosti dovode do nemogućnosti zadovoljenja svojih potreba, dok se osoba ne adaptira. Stalne ruminacije o tim promenama lako uvedu osobu u depresivni krug razmišljanja.
Zoran se preselio u inostranstvo zbog boljeg posla, višeg životnog standarda, boljih mogućnosti za svoju decu. A onda je počeo da sumnja u ispravnost svoje odluke. Nedostajali su mu prijatelji i druženja, a nove je teško sticao. Sve to što je preseljenjem dobio „padalo je u vodu“ pred nedovoljnom povezanošću sa novim ljudima u njegovom životu. To je bila početna smernica u našem radu… kako ostvariti dublje, kvalitetnije odnose sa drugim ljudima, u novoj sredini, pa čak i novoj kulturi? Na ovo se nadovezuje sledeće pitanje: DA LI PROLAZIŠ KROZ TEŠKU TRANZICIJU?

Dolivanje vatre na depresiju

Svako od nas u životu prođe kroz neke promene koje mogu izazvati blažu ili jaču depresiju: odlazak od kuće, odvajanje od primarne porodice, bolest ili bolest bliske osobe, gubitak drage osobe, venčanje, razvod, rađanje deteta, promena posla, selidba u drugi grad ili državu, otkaz, odlazak u penziju… U ovakvim trenucima u životu, postoji veća sansa da podlegnemo depresiji što naravno ne znači da će se svima to desiti. NISMO SVI ISTI. NISMO SVI ODRASLI U ISTIM PORODICAMA. Za Zorana, selidba u drugu državu je značila gubitak sigurnosti i povezanosti. Teške tranzicije često dovedu do osećanja bespomoćnosti, praćene negativnim ruminacijama, dolivaju vatru na depresiju. Ali ona nije samo naš odgovor, reakcija na promenjene okolnosti. Ona je uvek praćena promenama u načinu razmišljanja i to nas vodi ka pitanju: ŠTA SE DEŠAVA U TVOJOJ GLAVI?

Bolan unutrašnji dijalog

Depresivne osobe provode dosta vremena „u svojoj glavi“, razvijaju tzv. „sve ili ništa razmišljanje“, crno -belo razmišljanje. Rečnik im je pun katastrofičnih izraza, tragedija, potpunih promašaja. O ČEMU RAZMIŠLJAŠ, o čemu brineš, koje strahove imaš? O pogrešnim odlukama, razočaranjima, dobrobiti svojih najbližih… Teško je, ali neophodno, obratiti se tom bolnom, iscrpljujućem unutrašnjem dijalogu.

Kako vidiš svoju budućnost?

Depresivna osoba ne razmišlja o budućnosti ili ako to radi, onda je ta budućnost „crna“, puna strašnih scenarija. U ovom trenutku, neophodno je uvesti NADU u njihove ruminacije. Kako? Pomažući klijentu da razume svoj depresivni obrazac ponašanja, u isto vreme mu pomažemo da razvije fleksibilnije razmišljanje i saosećajnost prema sebi. Na taj način pristupa rešavanju problema fleksibilnije, bez crno -belog razmišljanja, uviđa svoje kvalitete i sposobnosti. Više vremena provodi u realnosti nego „u svojoj glavi“. A ono što se dešava u tvoj glavi ima možda veze sa sledećim: DA LI SE NALAZIŠ U EGZISTENCIJALNOJ KRIZI? Na nju ukazuju pitanja: KOJI JE SMISAO SVEGA OVOGA? ŠTA SE DEŠAVA KAD UMREM? DA LI BI MOJIM BLIŽNJIMA BILO LAKŠE BEZ MENE? ČEMU ŽIVOT? Skoro svi smo se ponekad ovo zapitali, a nismo svi postali depresivni. Mnoge velike stvari i postignuća u toku ljudske istorije su se upravo desili kao odgovori na ova pitanja. Ali, kod nekih osoba, ovakva pitanja dovode do sloma, nesnalaženja.

Kako razbistriti um?

Sledeće pitanje ima veze sa fiziologijom. KAKO SPAVAŠ, HRANIŠ SE, DA LI VEŽBAŠ? Zoran je selidbom prestao da trenira, što je radio redovno poslednjih 20 god. Kasno je legao, želeći da čuje sve novosti iz zemlje i sveta. Poremetio je ritam spavanja i obroka. Za naše telo, sve je to STRES. Nedovoljno sna, vežbe, loša ishrana povećavaju nivo kortizola u našem telu i neminovno vode ka depresiji. Neophodno je prepoznati svoj „nezdravi“ stil života i početi sa njegovim vraćanjem u stanje koje nam odgovara. Smanjenjem nivoa stresa, povećanjem energije, razbistrava se naš um i smanjuje negativni obrazac razmišljanja.

DA LI PIJEŠ NEKE LEKOVE?
Kod mnogih se klijenata nivo depresije poveća kad počnu da piju neke lekove. U tim okolnostima, veoma je važno da se informišu o „propratnim“ efektima nekih lekova. Neophodno je da popričaju sa svojim lekarom o simptomima, a moj posao je da ih u tome podržim. Lekovi koji mogu uticati na depresivno raspoloženje su: statini, beta blokatori, anti konvulzanti, lekovi za Parkinsonovu bolest, kortikosteroidi i mnogi iz grupe hormonskih lekova. Ali, imaj u vidu, tvoja depresija je retko posledica fiziologije i farmakologije, a najčešće je posledica tvoje prošlosti, odnosno razmišljanja o njoj.
DA LI TE TVOJA PROŠLOST VODI KA DEPRESIJI?
Mnogi klijenti u sadašnjosti uspešno i zadovoljno vode svoje živote, ali ih prošlost „proganja“. Konstantno razmišljanje o prošlim događajima, ruminacija, najbolja su podloga za razvoj depresivnog raspoloženja.
Ana je pre 15 godina doživela porodičnu tragediju kad je ostala bez oba roditelja u saobraćajnoj nesreći. Za svakog je to teška situacija, ali za devojčicu od 15 godina posebno. Koliko god da je uspela da bude najbolji đak, nađe dobar posao i „skine se sa grbače“ baki, ipak je ostao osećaj da nije mogla ništa da uradi. To se idealno uklopilo u njenu dotadašnju preteranu zaštićenost od strane roditelja koji su svesrdno kod nje uspevali da podstaknu razvoj NAUČENE BESPOMOĆNOSTI. Taj osećaj, sa osećanjem krivice, učinili su da Ana u tridesetoj godini živi u prošlosti i stalno se pita: “Da li sam mogla nešto da uradim drugačije?“ Sa Anom, zadatak je bio da OSTAVIMO PROŠLOST TAMO GDE JOJ JE MESTO, U PROŠLOSTI.

Naučena bespomoćnost

Naučena bespomoćnost, skoro uvek kod osobe utiče na pojavu PRETERANE GENERALIZACIJE. Taj osećaj da ne može ni na šta da se utiče, da je „sve u rukama sudbine“, čini da se osoba prepušta događajima, bez svesti da nekim konkretnim i pozitivnim načinom ponašanja može da utiče na ishod nekog događaja.
DA LI JE ONO ŠTO SE SAD DEŠAVA U TVOM ŽIVOTU NEKI KONKRETAN DOGAĐAJ, UZROK TVOJE DEPRESIJE?
Da li često brineš o situaciji na koju ne možeš da utičeš? Brineš li o drugim ljudima u vezi sa nečim gde baš ništa ne možeš da pomogneš? Da li te pogađa nepravda? Da li brineš o tome kako te drugi razumeju i vide? Da li si zabrinut u vezi sa odnosima sa drugim ljudima, u vezi sa novcem? Jako je bitno da se razjasni da li u sadašnjosti ima nešto u tvom životu što te baš uznemirava. A možda je tvoja depresija posledica pogrešnih životnih uverenja?
DA LI TE TVOJ PERFEKCIONIZAM VODI KA DEPRESIJI?
Da li si neko ko postavlja nerealno visoke standarde sebi, a i drugim ljudima što često vodi razočaranju i potištenosti? Mnoga istraživanja pokazuju da je perfekcionizam u visokoj povezanosti sa suicidalnim mislima ili ponašanjima. I to ne samo zato što neispunjena očekivanja vode potištenosti, već i zbog pogrešnog uverenja da je „pričanje o tome kako se osećaš znak slabosti“. A naročito ako je to sve povezano sa nekom drugom bitnom osobom u tvom životu.

Prevazilaženje patnje

DA LI TE NEKO DRUGI UVODI U DEPRESIJU?
Raspoloženje, stavovi, emocije šire se kao šumski požar. Da li neko u tvom bliskom okruženju širi negativno raspoloženje, nizak moral, pesimizam, defetizam? Anina baka, koja je preuzela brigu o njoj posle gubitka roditelja po prirodi je vrlo pesimistična. A tragedija se desila i baki. Ana nije bila svesna negativnog okruženja u kojem je stasavala.
Često roditelj, partner, kolega, dete šire svoje depresivno raspoloženje, a da toga nismo svesni. Ako si neko ko nije naučio da postavi granice da bi zaštitio sebe, onda je možda došlo vreme da to naučiš. Teško je bitne osobe trajno izbaciti iz svog života, ali je neophodno količinu vremena koju sa njima provodiš svesti na meru koja tebi odgovara. Na ova pitanja ne treba odgovarati kao na neku vrstu upitnika. Treba ih istražiti, treba se preispitati. U pojedinačnom ili u odgovoru na mnoga od njih, sigurno leži razlog tvoje depresije. I upravo u tom odgovoru sadržan je i početak rada na prevazilaženju tvoje patnje.

Ljiljana Jagodić, psiholog
www: life-coach.rs

Foto: Dario Konstantinović

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…

Prevazilaženje straha od gubitka partnera
Život u začaranom krugu ćutanja
Negativne emocije kao deo života
Kako se dobro udati?
Samopouzdanje može da se nauči
Nisko samopouzdanje i samopoštovanje
Izlazak iz depresije

U začaranom krugu anksioznosti

SHOP

Kako izgleda kuhinja u kojoj se ne kuva?

By BGonline / 15/04/2024 / 0 Comments

Tugovanje je cena koju plaćamo jer imamo hrabrosti da volimo ljude (Irvin Jalom)

By BGonline / 04/04/2024 / 0 Comments

Emocionalno nasilje ostavlja trajne psihološke posledice

By BGonline / 11/04/2024 / 0 Comments

Nezadovoljstvo sobom je navika

By BGonline / 29/03/2024 / 0 Comments

Bolest me je osvestila, opametila i mnogo čemu naučila

By BGonline / 07/04/2024 / 0 Comments
© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Please Login to Comment.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
“Ukrštene reči” naziv je zbirke pesama Zorana Kostića Caneta (Partibrejkersi).…

You cannot copy content of this page