fbpx

BG online

Vesti

Mudrosti Vladete Jerotića o ljubavi, braku, menjanju sebe, životu, veri, krivici…

„Šta ću da menjam u sebi, kada i ovakav kakav sam nisam loš? Zašto da skačem u provaliju neizvesnosti kada mi je zemlja poodamnom jedina čvrsta podloga? Strah od neizvesnosti, strah od praznine, na kraju svih krajeva – strah od slobode!“

Foto: printscreen/youtube/TV Hram

„Treba se stalno menjati da bismo postali bolji, pod jednim važnim uslovom: stalnim upoznavanjem sebe (rđavog i dobrog). Napustimo već jednom iluziju da dobro poznajemo sebe, pa onda nađimo put preobražavanja…“

„Današnji čovek je duboko neurotičan zbog bekstva od partnerskih odnosa u koje sumnja. On ili zaista očekuje da se desi neko čudo spolja koje će mu doneti preobražaj i sreću ili se zatvara u školjku sopstvenog sveta u potrazi za biserom na njenom dnu koga možda tamo možda još i nema. Čak i školjki su potrebni prethodni uslovi koji ne zavise samo od nje da bi biser uopšte počela da stvara.“

„Neurotična ljubav, ljubav nesigurnog čoveka zarobljava stvarno i opravdava stari strah u čoveku koji je našao kratak i oštar izraz: ono što voliš, to će te i uništiti“.

„Ljubav prema partneru je jedna od prvih, jer kao što je u Bibliji rečeno „Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj“. Deca odrastaju i odlaze svojim putem, a ljubav između supružnika trebalo bi da traje do kraja života.“

„Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima.“

„Ljubomora jeste normalno osećanje, pa ipak je zamka za čoveka. Ona spada u „normalne“ konflikte čoveka i njegove sudbine. U okviru istinske ljubavne strasti moguće su reakcije ljubomore koje učvršćuju međusobne investicije baš zbog mogućeg rizika. Čovek po svojoj prirodi i iskustvu nije zaštićen od ljubomore jer je nosilac strasti i emocija, zato je ljubomora izazov i šansa za čoveka“.

„Mudar je onaj koji iz ruku sudbine ne traži više od onog što mu ona može pružiti“.

„Čuda se dešavaju svaki dan. Nikada se sunce ne rodi i ne zađe, a da se u toku tog dana negde u svetu nije desilo neko čudo. Mislim na pojave koje ne mogu drugačije da se tumače nego kao čuda. Imajmo nade pa verujmo da će u narednom periodu biti mnogi bolje nego što je to do sada bilo, naravno i sa našim sopstvenim duhovnim razvojem.“

„Partnerska ljubav je jedno od najžešćih iskušenja za čoveka.“

„Da bi dete steklo sigurnost, samim tim dobilo podstrek za individualizaciju, što znači za ljubav, najpotrebnije mu je da ga roditelji iskreno vole kao osobu i da iskreno prihvate njegovu ljubav. Sve, dakle, počinje ljubavlju da bi se, idealno zamišljeno, ali i potencijalno dato, završilo ljubavlju…“

Knjige Vladete Jerotića „Dobro pamti a zlo zaboravljaj“ po ceni od 950 dinara + troškovi dostave, „Dobro i zlo trče zajedno“ po ceni od 1000 dinara + troškovi dostave,  „O krivici i žrtvovanju“ po ceni od 1100 dinara + troškovi dostave, „O tajni“ po ceni od 1100 dinara + troškovi dostave,“Čovek na putu zrelosti“ po ceni od 1100 dinara + troškovi dostave, „O porodici“ po ceni od 1000 dinara + troškovi dostave , „Šta treba u sebi menjati?“ po ceni od 1100 dinara + troškovi dostave, „O braku“ po ceni od 1000 dinara + troškovi dostave , „O ljubavi“ po ceni od 1000 dinara + troškovi dostave , „O strahu“ po ceni od 1000 dinara + troškovi dostave i „Čovek najveća zagonetka“ po ceni od 1000 dinara + troškovi dostave možete poručiti telefonom 066060820 ili putem porudžbenice:




    Dobro pamti a zlo zaboravljaj

    Psihološka tumačenja akademika Vladete Jerotića Vukovih i ruskih poslovica
    Vukove narodne poslovice:
    Ako ti je crkva daleko, nije molitva;
    Badava je dobro seme, kada je rđavo oranje;
    Bolje je s mirom, nego sa čirom;
    Već ako se prevari, pa rekne istinu;
    Visoko polijeće, al` nisko pada;
    Đe su kola mudrosti, tu su dvoja ludosti;
    Đe je sreća, tu je i nesreća;
    Iz jednog drveta ikona i lopata biva;
    Ženiti se mlad rano je, a star dockan je;
    Za moje dobro slomiše mi rebro;
    Zdravi ljudi se ne pitaju;
    Krsti vuka, vuk u goru;
    Kukolj valja iz korjena iščupati;
    Lasno je govoriti, al` je teško tvoriti;
    Ne pružaj se dalje od gubera;
    S vragom je došlo, s vragom otišlo;
    Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre;
    Što mu je na srcu, to i na jeziku (što na um, to na drum).

    Ruske poslovice:

    Ako već ne umeš da šiješ, bar nemoj da paraš;
    Dobro pamti, a zlo zaboravljaj;
    Istina je teža od zlata, ali ispliva na površinu;
    Jedan baci- ne dobaci, drugi baci -prebaci, treći baci, pa promaši;
    Jesi li natakao am? Onda vuci!;
    Kad se voljeni prepiru, samo se šale;
    Ko ne ume da se povinuje, ne ume ni da vlada;
    Od svoje senke pobeći se ne može;
    Po izgledu skladan, po naravi gadan;
    Prva žena – kao zora jutarnja, druga žena – kao jasno sunce;
    San je strašan, al` je Bog milostiv;
    Svakom dobar – sebi loš;
    Čim se oženiš, odmah se promeniš;
    Što stariji, to praviji.

    Broj strana: 211

    Dobro i zlo trče zajedno

    Knjiga eseja „Dobro i zlo trče zajedno” akademika prof.dr Vladete Jerotića govori o suočavanju sa onim negativnim u čoveku što bi trebalo da popravi, o problemima porodice danas, muškarcima, ženama, sudbini, moralu, lјubavi, krivici, religiji, različitosti…

    SADRŽAJ:

    1. Dobro i zlo trče zajedno
    2. Kako se odnosimo prema različitostima
    3. O usavršavnju, čovek putnik
    4. Zamke usavršavanja čoveka, perfekcionizam
    5. Novi čovek, ko je to?
    6. Žena u svetu religije, pramajka, Eva, Pandora, Bogomajka
    7. Individuacioni proces u braku
    8. Da li je ljubav više iracionalna ili racionalna?
    9. Još jednom: strah vlada čovekom i svetom, kako mu se suprotstaviti?
    10. Čovek u vremenu krize
    11. Da li je krivica glavni problem savremenog čoveka
    12. O samokažnjavanju
    13. Čovek između psihologije i bogoslovlja
    14. Sećanje i zaboravljanje
    15. Ima li sudbine?
    16. Zašto biti moralan?
    17. Da li je moguća univerzalna etika, moral pre religije?
    18. Moć i nemoć u ljudskom životu
    19. Da li čovek (narodi) nešto nauči u toku života?  

    O krivici i žrtvovanju

    “Ako i postoje (a sigurno da postoje) ljudi za koje kažemo da su mazohisti jer su opterećeni osećanjem krivice, bez stvarno počinjene krivice daleko je veći broj ljudi koji su počinili neku krivicu, a da se pri tom čini da ne osećaju nikakvu krivicu. Da li je tako nešto moguće, pitam sada I kao psihoanalitički orjentisan psihoterapeut i kao hrišćanin? Psihijatrijska disciplina u medicini već odavno poznaje jednu vrstu ljudi, zovemo ih psihopatama-koji kao da su lišeni svakog osećanja krivice, dakle i odgovornosti. Psihoanalitičari bi rekli da su lišeni strukture “nad-ja” prisutne u nesvesnom i u svesnom životu većine ljudi.”

    Broj strana:  213

    O tajni

    SADRŽAJ:

    1. Tajna u religiji
    2. Možemo li shvatiti prirodu?
    3. Enigma greha
    4. Da li je Bog samo u nama ili je izvan nas?
    5. Da li je čovek krivac?
    6. Kako čovek postaje ateista, agnostik i teista?
    7. Idealno hrišćanstvo i istorijsko hrišćanstvo
    8. Ja Ti Mi (ono se)
    9. Šta o đavolu iliti zlu u sebi?
    10. Šta ljudi kriju?
    11. Da li je vera talenat?
    12. Život posle smrti
    13. Pokušaj tumačenja delova iz poslanice apostola Jakova
    14. Kako treba i da li treba danas misionariti?
    15. Milosti hoću, a ne žrtvoprinosenje
    16. Plakanje, dar Božiji
    17. O strogosti i blagosti, prema sebi i drugima
    18. Tražim Boga, a nailazim na sebe samoga
    19. Zašto čovek ubija drugog čoveka, a zašto ubija samog sebe?
    20. Nećemo imati život večni ako ne pristupimo najvećoj tajni
    21. Kako biramo bračnog partnera – koga volimo i kada volimo?
    22. Da li su na pomolu nove amazonke?
    23. Eros i Tanatos
    24. Pesimizam u religijama

    Broj strana: 237

    Čovek na putu zrelosti

    „Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svog života on je ubeđeni ateista, u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?“

    O porodici

    „Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja su živela pod jednim krovom ili se podvrgavali autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološki, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti.“

    Šta treba u sebi menjati?

    „Šta ću da menjam u sebi, kada i ovakav kakav sam nisam loš? Zašto da skačem u provaliju neizvesnosti kada mi je zemlјa podamnom jedina čvrsta podloga? Strah od neizvesnosti, strah od praznine, na kraju svih krajeva – strah od slobode!“
    „Koje su glavne prepreke u upoznavanju, a onda i menjanju sebe? Zašto povezujem upoznavanje sebe sa menjanjem sebe? Zato što stvarno poznavanje (upoznavanje) sebe znači, stalno sagledavati svoje dobre i svoje rđave osobine (mane, greške, grehove), izbegavajući tako sumornu „prinudu ponavlјanja”.

    O braku

    „Ljubomora jeste normalno osećanje, pa ipak je zamka za čoveka. Ona spada u „normalne“ konflikte čoveka i njegove sudbine. U okviru istinske ljubavne strasti moguće su reakcije ljubomore koje učvršćuju međusobne investicije baš zbog mogućeg rizika. Čovek po svojoj prirodi i iskustvu nije zaštićen od ljubomore jer je nosilac strasti i emocija, zato je ljubomora izazov i šansa za čoveka“.

    O ljubavi 

     „Da bi dete steklo sigurnost, samim tim dobilo podstrek za individualizaciju, što znači za ljubav, najpotrebnije mu je da ga roditelji iskreno vole kao osobu i da iskreno prihvate njegovu ljubav. Sve, dakle, počinje ljubavlju da bi se, idealno zamišljeno, ali i potencijalno dato, završilo ljubavlju…“

    O strahu

     „Strah od života, nedostatak samopouzdanja, strah od uspeha, strah od gubitka ljubavi… Svi ovi strahovi poseduju svi ljudi, bez izuzetka, naravno, u različitoj jačini, različito dugo i sa drukčijim doživljavanjem. Da li je ikada postojalo neko dete koje u nekom uzrastu, obično u ranom i prvom detinjstvu, ali i posle i osnovnoj školi, nije doživelo „nedostatak samopouzdanja“, teško da bi potvrdio bilo koji pedagog ili pažljiviji roditelj koji prati njegov duševni razvoj. Svaki od pomenutih strahova ima, nažalost, koren u detinjstvu ustrašenog čoveka. Ovo mogu biti, doduše, prolazni i povremeni strahovi, kao deo „abnormalnosti normalnih“, ali mogu postati i trajni, neurotični ili i psihotični strahovi.“

    Čovek najveća zagonetka

    „Čuda se dešavaju svaki dan. Nikada se sunce ne rodi i ne zađe, a da se u toku tog dana negde u svetu nije desilo neko čudo. Mislim na pojave koje ne mogu drugačije da se tumače nego kao čuda. Imajmo nade pa verujmo da će u narednom periodu biti mnogi bolje nego što je to do sada bilo, naravno i sa našim sopstvenim duhovnim razvojem.“

     

    © by BGonline. All rights reserved

    Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

    Ostavite komentar

    Komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    To Top
    PROČITAJTE I OVO:
    Tribina u organizaciji Zadužbine Milana Mladenovića „U svakom porazu ja…
    error: