fbpx

BG online

Lični razvoj

Ko su osobe koje krive druge za svoje probleme?

Nametnut osećaj krivice narušava zdravlje

Često na psihoterapiju dolaze ljudi koji su žrtve odnosa sa različitim poremećaja ličnosti, a da toga nisu ni svesni. Neki od takvih su i granični poremećaji koji naizgled socijalno potpuno normalno mogu da izgledaju, a u suštini da budu potpuno nestabilni i nepredvidivi.
Ponašanje tih osoba utoliko je zbnjujuće što se u nekom momentu ponašaju normalno prema širem okruženju, a u drugom potpuno nenormalno prema osobama sa kojima su u bližemo odnosu…od toga da često manipulišu nabacujući osećaj krivice drugim osobama, do toga da mogu da budu i nasilni i agresivni, da naprave razne društvene probleme drugim osobama.

Ko je uvek kriv za sve?

Osobe koje su u bližem kontaktu sa graničnim ličnostima, mogu duže vreme da budu potpuno zbunjene, da osećaju krivicu, da su nešto pogrešile, da su nekim svojim ponašanjem dovele drugu osobu do toga da se tako ponaša. Stalno se preispituju i pokušavaju da urade sve da izbalansiraju taj odnos. Sve vreme se osećaju nesigurno, uznemireno, napeto, nikad dovoljno dobro. To dovodi do velikog iscrpljivanja koje može da ima i zdravstvene posledice. Ali, tad počinje da im radi i nagon preživljavanja i počinju da razmišljaju o tome kako da se spasu i izađu iz takvog odnosa. To je momenat kada se obično javljaju na psihoterapiju, počinju da sagledavaju situaciju, vraćaju samopouzdanje i donose odluke koje su u korist njihovog zdravlja.

Od ljubavi do maltretiranja

Jedna devojka je bila u odnosu sa momkom koji je u jednom momentu pričao kako je puno voli i ne može bez nje, a u drugom je optuživao za svaki po njemu pogrešan korak u komunikaciji, gde je ona stalno morala da mu se pravda i dokazuje šta je mislila. Nije mogla da izađe iz tog odnosa, stalno se osećala krivom i odgovornom za svako njegovo depresivno raspoloženje. To ju je jako iscrpljivalo, izgubila je samopouzdanje, udaljila se drugih ljudi, bila sve slabija na studijama.

Patnja

Druga devojka je imala takav odnos sa drugaricom, koja je često imala konfliktan odnos sa drugim drugaricama. Često je pričala kako su je svi izdali, prekidala je odnose sa drugima, ali ne i sa njom, sve do momenta kad je počela da je optužuje da je za nešto kriva, da joj nije pravi prijatelj, da ima loše namere. Devojka se osećala veoma uznemireno, zbunjeno, povređeno, ne zna šta je pogrešila, sve je radila da joj pomogne, ponašala se normalno kao i uvek, govorila sve iskreno kao i uvek… Ali, reakcija je bila vrlo burna, optužujuća da je nešto skrivila i da treba da pati zbog toga. Bila je toliko uznemirena da je samo razmišljala o tome kako da izađe iz takvog odnosa.

Majka koja loše govori o sinu

Treći momak je imao majku sa sličnom konstrukcijom ličnosti. Na momente je bila dobra i ljubazna, a u drugom momentu, kad bi osetila da joj dete izmiče kontroli, postajala bi progonitelj koji optužuje ili priča ružno njemu bliskim i važnim ljudima, čini da se oseća loše, nesigurno, krivo Ili bi ulazila u ulogu žrtve i emocionalno ucenjivala.
Sve ove primere karakteriše odnos sa graničnim osobama. Na žalost, one se vrlo retko odluče za lečenje i psihoterapiju, ne smatraju da imaju problem, već misle da je problem u drugima. Vrlo retko, pod velikim pritiskom okoline mogu da dođu na terapiju uz velike otpore gde uglavnom optužuju druge za svoje probleme.

Burni odnosi

Te osobe su nezrele ličnosti, reaguju impulsivno, emocionalno su nestabilni i zavisni, imaju neadekvatan bes, strah od bliskosti i napuštanja, burne odnose s drugima, od prijateljstva do neprijateljstva. U suštini, njima uopšte nije lako, oni se osećaju jako prazno, imaju nestabilan identitet, stalno su obuzeti sobom i stalno su im potrebni drugi da im potvrđuju ko su. Ali, za okolinu su jako teški ljudi i kad tad oteraju od sebe one koji su im bliski. Tako potvrđuju svoj strah od ostavljanja i uverenje da ne vrede.
Ono što u terapiji srećemo su „žrtve“ takvih ljudi i odnosa. Njima takođe treba pomoć kako da izađu iz takvog odnosa, vrate samopouzdanje, rezreše nametnut osećaj krivice i krenu da žive svoj život oslobođen krivice.

Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Mr Ljubica Bogetić radi i test profesionalne orjentacije koji obuhvata testove sposobnosti, interesovanja i ličnosti, kao i razgovor sa psihologom. Sve to detaljno može da odredi profesionale oblasti u kojima možete da ostvarite svoj maksimum. Ova testiranja su najkorisnja za učenike 8. razreda osnovne škole i 4. razreda srednje škole, a kao orjentir u izboru škole ili fakultera. Korisna su i odraslim ljudima koji žele da promene zanimanje, ali ne znaju šta bi drugo radili.
Testiranje se obavlja u EOS CENTRU na Novom Beogradu. Dodatne informacije možete dobiti putem maila: eoscentar@gmail.com

Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
www.eoscentar.com

Intervju sa Ljubicom Bogetić

Vodič za roditelje (mr Ljubica Bogetić)

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Da li deci trebaju savršene mame?
Od nemoći i samosažaljenja do depresije
Skrivena tuga disfunkcionalnih porodica
Skinite dete sa mobilnog telefona
Skrivanje iza bolesti i sindrom 5.razreda
Najčešće roditeljske greške
Psihička zavisnost od roditelja i zabrana na odrastanje
Deca na psihoterapiji
Deca se ne vaspitavaju sama
Sindrom poslednjeg ispita
Sindrom pametne dece
Depresivnost kod dece
I deca mogu biti anksiozna
Ljubomora u partnerskim odnosima
Ozbiljne posledice zavisnosti
Nesigurnost kod mladih i dozvola za odrastanje
Osećanja koja čuvaju od bolesti
Strah od raskida i samoće
Emocionalne ucene roditelja
Formula zdravlja i ličnog zadovoljstva
Posledice hroničnog stresa
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ovaj tekst je namenjen svim ljudima koji su spremni da…
error: