BG online

Roditeljstvo

Kako da dete bude srećno i nakon razvoda roditelja?

Strah od odbacivanja i život između mame i tate

Razvod braka spada u jedan od najstresnijih događaja koji pogađa decu. Za dete razdvajanje roditelja u svakom slučaju znači da mama i tata više nisu zajedno i da treba naći nove načine funkcionisanja u novoj porodičnoj sredini. Od toga kako roditelji utiču na adaptaciju deteta na novonastalu situaciju, zavisi kako će se dete nositi sa svim izazovima i teškoćama koje se javljaju prilikom razvoda roditelja.

Šta je otuđenje deteta?

Stručna literatura otuđenje definiše kao ponašanja roditelja koja su usmerena narušavanju odnosa deteta i drugog roditelja, bilo svesno ili nesvesno.
U literaturi nailazimo na tri oblika razvoda:
1. Razvod roditelja u kojem roditelji imaju, pored dobrog roditeljskog odnosa i prijateljske odnose
2. Razvod roditelja u kojem roditelji imaju razvijen dobar roditeljski odnos i dogovaraju se u vezi sa potrebama deteta uz međusobno uvažavanje, iako nemaju međusobne bliske odnose
3. Visokokonfliktni razvod u kojem roditelji u fokus stavljaju razrešavanje svojih partnerskih odnosa zbog čega ne uspevaju da izgrade roditeljski odnos, što nepovoljno utiče na dete, jer su njegove potrebe u drugom planu

Kako visokokonfliktni razvod utiče na rast i razvoj deteta?

Različita istraživanja pokazuju da deca iz visokokonfliktnih razvoda braka roditelja 2-5 puta češće imaju poteškoće u ponašanju, u odnosu na decu čiji su se roditelji mirno razveli. Naša praksa je pokazala da visokokonfliktini razvodi imaju niz negativnih posledica na dete:
– oseća se nevoljeno i odbačeno,
– samopouzdanje je nisko,
– stalno su u situaciji da „biraju stranu“,
– teže razvijaju bliske odnose sa drugim ljudima,
– u odraslom dobu sa nepoverenjem stupaju u partnerske odnose.
Otuđenje dece od drugog roditelja je sve češća pojava u visokokonfliktinim razvodima. Roditelj može da otuđuje dete svesno, sa ciljem da „kazni“ bivšeg partnera/ku tako što će dete, zbog uticaja otuđujećeg roditelja potvrditi da je drugi roditelj loš, ne samo kao partner/ka, već i kao roditelj. Otuđenje može biti i nesvesno, neposredno nakon razvoda, kada su i roditelji u fazi prilagođavanja na novonastale uslove života.
Ponekad se roditelji rukovode „dečijim željama“ da ne žele da vide drugog roditelja ili da ga ne vole, da deca ne žele da idu kod drugih roditelja i da ne mogu da ih nateraju da odu /vole/ prihvate druge roditelje i sl. U ovakvim situacijama roditelji često izlaze u susret dečijim željama ne uviđajući da to može imati negativne posledice i da je to jedan oblik zanemarivanja deteta. Postavlja se pitanje da li uvažavamo želju deteta da ne ide u školu kada hoće ili da ne popije lek kada je bolesno?

Dete želi da ima oba roditelja

Roditelji moraju uvek da postupaju u najboljem interesu deteta pa čak i kad imaju loše odnose sa bivšim partnerima/kama, treba da im omoguće da kreiraju pozitivnu sliku o drugom roditelju. S druge strane, deca koja nauče da mogu sama donositi razvojno neprimerene odluke vođena samo svojim željama, to će koristiti i u adolescenciji jer zapravo neće postojati roditeljski autoritet. Kako ćemo onda „naterati“ dete da dođe kući u dogovoreno vreme, da ne uzima drogu, da redovno pohađa nastavu?
Dete želi da ima oba roditelja i da ga oni bezuslovno vole takvog kakvo jeste. Dete takođe voli svoje roditelje takve kakvi jesu. Kad dete dođe u situaciju da je njegova ljubav uslovljena time što će biti lojalan jednom roditelju i neće prihvatati drugog roditelja, može se zapitati: „Da li sam ja vredan/na da me neko voli? Ako me ne vole, takvog kakav jesam, moji roditelji, kako će me neko drugi voleti?“. Deca će se uvek prikloniti roditelju koji uslovljava ljubav jer im je važno da budu voljena od strane oba roditelja, a roditelj koji uslovljava ljubav mogao bi ih napustiti što je za njih nepodnošljivo.
Jedna od negativnih posledica otuđenja jeste i da deca stalno osluškuju šta je to što roditelji žele kako bi im udovoljili. U takvoj situaciji svoje prave potrebe stavljaju u drugi plan i ističu da im treba ono što roditelji očekuju/žele.
Kad imamo u vidu sve ovo gore navedeno – dete koje mora da bira između roditelja, dete koje ne može biti spontano i neposredno, jer stalno osluškuje kako reaguju njegovi roditelji, dete koje se plaši da će biti odbačeno ako voli i drugog roditelja, dete koje dobija poruku da ima osobine roditelja koji „ne valja“ – moramo se zapitati kako se oseća ovo dete, da li odrasta sa strahom od odbacivanja i u svetu nepoverenja i manipulacije? Da li je ovo dete srećno i da li su mu zaista zadovoljene sve potrebe? Da li roditelji u ovoj situaciji postupaju u najboljem interesu svoga deteta?

Šta roditelji mogu da urade?

Za roditelje je važno da prepoznaju potrebu deteta da ima oba roditelja i da tu potrebu uvaže koliko god imali loše mišljenje o bivšem partneru/ki. Za dete je važno da ne mora da odlučuje sa kim će živeti i koga će više voleti, kao i da odrasta u sredini kojoj može da veruje da će biti voljeno takvo kakvo jeste. Prepreke u komunikaciji u vezi sa roditeljstvom bivših partnera mogu da se reše uz pomoć stručnjaka koji rade sa decom i porodicama. To je proces koji može da traje, za koje roditelji treba da se naoružaju strpljenjem i tolerancijom. Jedan od načina je porodična medijacija.
Porodični medijator pomaže roditeljima da se dogovore oko svih pitanja koja su prepreka u komunikaciji, a tiču se vaspitanja dece tako da se uvaže potrebe oba roditelja, ali i da se vodi računa o najboljem interesu deteta. U našoj praksi pokazalo se da primena porodične medijacije ima pozitivne efekte ne samo za dete već i za roditelje. Roditelji koji su izgradili dobar roditeljski odnos koji nije opterećujući i nije prostor za nove konflikte između bivših partnera, osećaju se rasterećeno i zadovoljno. Roditeljstvo postaje zadovoljstvo a deca imaju oba roditelja, iako im mama i tata ne žive zajedno.

Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog, EDUCENTAR
Foto: Dario Konstantinović

Tim EDUCENTRA čine iskusni psiholog Jelena Vukičević i specijalni pedagog Ljiljana Marković koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima čiji je cilj da omoguće roditeljima da deci obezbede zdravo, podsticajno i pozitivno okruženje. Kroz obuke, treninge ili individualno i grupno savetovanje, roditelji će u EDUCENTRU moći da dobiju odgovore na pitanja o razvojnim aspektima svoje dece, kao i podršku u roditeljstvu. Kroz podršku roditeljima obezbeđuju se povoljni uslovi za pravilan razvoj i vaspitanje dece, a deci zdravi uslovi odrastanja. Rad sa decom i mladima usmeren je na jačanje i razvijanje njihovih potencijala, veština komunikacije, snalaženja u raznim životnim situacijama koje su sve zahtevnije i izazovnije, a sa ciljem da se osećaju sigurno i uspešno u svojim životnim ulogama…

EDUCENTAR
Kursulina 38/18,
Vračar, Beograd
Tel.: 011/386 19 04
060 300 70 88, Ljiljana Marković
064 317 26 49, Jelena Vukičević
Fb strana: www.facebook.com/pozitivnoroditeljstvo
Web sajt: www.educentar.rs

OBUKE ZA PROFESIONALCE U EDUCENTRU

Jednodnevne obuke za stručnjake, edukacija bez provere znanja u Komori socijalne zastite i nose 5 bodova članovima Komore. 11.09. (16:30h-21h)
Obuka “Jačanje veština profesionalaca za postupak intervjuisanja deteta” 03.10. (16:30h-21h)
Obuka “Rad sa teško saradljivim korisnicima” 14.11. (16:30h-21h)
Obuka “Savladavanje otpora u radu sa korisnicima”
Od septembra će se u EDUCENTRU održati šestomesečna obuka “Edukacija za tretman dece i mladih sa problemima u ponašanju”, ukupnog trajanja 96 sati tokom koje će polaznici učiti kako da samostalno rade sa decom i mladima sa problemima u ponašanju (od početne do završne faze tretmana).
Svi prijavljeni do 01.09. za bilo koju obuku ostvaruju popust od 20%.

Intervju sa Ljiljanom Marković i Jelenom Vukičević

Škola roditeljskih veština

Tekst Ljiljane Marković i Jelene Vukičević:
Da li sam loš roditelj ili mi je dete problematično?
Zašto je važno deci postaviti granice?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Volite li grickalice? Sada će svi oni koji me znaju…