BG online

Klinika DE
Lični razvoj

Sreća ne stanuje u praznom srcu

SUOČAVANJE SA SOBOM NIJE LAK ZADATAK

„Najteže i najlepše je preuzeti odgovornost za sopstveni život…”

Nekadašnja košarkašica, univerzitetska reprezentativka Srbije, diplomirani ekonomista, mama dvoje dece, NLP trener i coach, vlasnica vrtića „Šumska bajka“ i žena koja je danas iznad svega ponosna na svoju porodicu i odnos sa suprugom koji joj je najveća podrška i motiv za veliku ličnu promenu, nekada je bila nezadovoljna, frustrirana i izgubljena na svom životnom putu. Maša Tomanović ne krije da ju je odrastanje u okruženju koje nije umelo da je podrži, probudi njene potencijale i emocije dovelo do velikog nezadovoljstva koje je inspirisana, motivisana i vođena velikom ljubavi svog sadašnjeg supruga Miloša prevazišla i izgradila sebe u samosvesnu, uspešnu, ostvarenu i ispunjenu ženu koja danas pomaže drugima na putu njihovog ličnog razvoja.
-Najveći motiv za ličnu promenu je pre svega bila želja da moja buduća porodica bude kompaktna i srećna. U to vreme sam naučila da nije vreme da se brine o porodici i tome kako će ona da funkcioniše onda kad je dobiješ, već mnogo pre toga- priča Maša Tomanović i kaže da u tom peirodu „nije bila dobra ni sebi, a ni drugima“. -Kad sam odlučila da se ozbiljno bavim sobom imala sam 24 godine i iza sebe teško odrastanje, roditelje koji nisu bili u stanju da mi pruže podršku. Plašila sam se da i ja jednog dana ne budem takva. U tom periodu sam često bila u konfliktu sa ljudima koje volim, bila uspešna u poslu, u košarci, na fakultetu, dobijala sam dobre poslovne prilike i pozicije, ali sam istovremeno sebi davala za pravo da mislim da sam bolja od drugih što je uticalo na moje odnose sa svima. Suštinski nisam bila srećna. Iako uspešna, na kraju dana bih bila uznemirena i odlazila na spavanje sa grižom savesti i osećajem da sam nekog povredila, rekla nešto ružno, a sve sa ciljem da se odbranim jer sam se osećala napadnuto. Sad znam da je to bila refleksija mog unutrašnjeg stanja, nesigurnosti i osećaja neprihvatanja-iskrena je Maša.

Snaga bezuslovne ljubavi

Suočavanje sa sobom ni malo nije jednostavan zadatak. Maša je tad smogla hrabrosti i donela odluku da se menja.
-Najveća motivacija na tom putu bio mi je moj tadašnji momak. Prvi put mi se dogodilo da mi je više stalo do nekog nego do sebe same. On je bio prva osoba koja mi je bezuslovno dala ljubav. Nije merio naš odnos gramima, niti se pričalo o tome ko je koliko dao i učinio za onog drugog. Od mog rođenja prvi put sam osetila bezuslovno datu ljubav, da me neko voli zato što sam to što jesam. Pored Miloša mi se otvorio novi svet. Nisam želela da ga izgubim i krenula sam da radim sa sobom na svim svojim manama i pogrešnim percepcijama. A sada smo u srećnom braku sa dvoje dece. Prvi susret sa psihoterapijom doneo joj je oslobađanje od starih „repova“ koji su neprekidno iskakali iz njene prošlosti i i to najčešće kad bi pomislila da je konačno rešila neki problem. Kaže da joj je psihoterapija pomogla da raščisti psihološke odnose sa porodicom, da svoje negativne obrasce u ponašanju bolje razume, prihvati sebe i druge. Tokom poslednjih pet godina je uspešna u NLP vodama, a završila je i edukaciju iz oblasti transakcione analize, reikija, profesionalnog coachinga…

Od nezrele mame do uspešnog coach-a

Tokom rada na sebi Maša je pre šest godina dobila prvo dete. Sa ove distance jasno vidi da u to vreme nije bila spremna za tu ulogu.
-To sam shvatila godinu dana nakon što mi se rodila beba jer sam prolazila kroz emocionalne rollercostere. Nisam podnosila da budem sama s bebom, uvek sam bežala od sebe, htela da budem okružena ljudima, a ja sam tad uglavnom bila sama do kasno uveče jer je muž radio. Retko sam imala pomoć i tad sam shvatila da sam nezrela da budem majka. Nisam zapostavila dete, ali se nisam dobro osecala u toj ulozi. Dobila sam i drugo dete i tokom rada na sebi shvatila da moram pokoniti vreme sebi. Završila sam i drugi fakultet, upisala NLP, počela da radim coaching. Počela više sebe da cenim i prihvatam a onda sam počela da priznajem sebe kao dobru majku. Za to je trebalo vreme.
-Neizmerno sam srećna kad vidim moje klijente kojima sam pomogla da pronađu sebe. Nije sreća da možemo sebi da kupimo šta god poželimo ili imati petoro dece a osećati prazninu u srcu. Pomažem ljudima da shvate šta ih pokreće. Kad devojka iz očajanja dolazi kod mene, a odlazi sa iskrom u očima i sa stavom da može da utiče na svoj život i preuzme odgovornost, to me pokreće i motiviše da nastavim da radim na sebi kako bih njima bila dobra. Ja sam kao i mnogi bila loše, živela godinama u nezdravom okruženju, u kući u kojoj su svi nezadovoljni. Svako može da napravi nešto dobro od svog života sa dobrim emocijama, ali kad prihvati sebe. To je osnova svega. Onda nam je lako i kao roditeljima da prihvatimo svoju decu i pružimo im bezrezervnu podršku i ljubav.

Vrtić po meri dece

Kao rezultat velikog rada na sebi, promena na ličnom putu i profesionalnog usavršavanja stvoren je vrtić i „Šumska bajka” koji je u potpunosti po meri deteta 21. veka. Maša ga je osmislila i kreirala sa mnogo ljubavi, pažnje i znanja. Ona je prijateljica svakom roditelju, detetu, vaspitaču i sve ih sa mnogo ljubavi motiviše da budu bolji i  ispolje svoje potencijale kroz različite aktivnosti.
-Stil vaspitanja koji su naši roditelji imali je ostavio najveći trag na nas. Ja sam u sebi osvestila sve obrasce mojih roditelja, uklonila ih ili ih umanjila a zadržala ono što je dobro. Kad se desi da podviknem na moje dete i prepoznam da je to „moj otac u meni“ trudim se da umanjim osećaj krivice, prihvatim da je tako i radim na tome da se to ne ponovi. Mislim da je ljudima najteže da preuzmu odgovornost za svoj život i da ako detetu nije dobro shvate da to najverovatnije potiče od roditelja koji  treba da menja svoje ponašanje što je i najteže.

Srećno detinjstvo

U „Šumskoj bajci“ sve je podređeno srećnom i bezbrižnom odrastanju najmlađih. U Mašinom timu su odabrani vaspitači koji se neprekidno edukuju, razumeju svet najmlađih, poržavaju potrebe i talente mališana, motivišu ih…
-Na razgovoru za posao većina njih ne zna zašto je upisalo vaspitački smer ili pedagogiju, uz objašnjenje da su to uradili zbog roditelja, jer nisu imali izbora ili zato što nije bilo mesta na nekom drugom smeru. Ja zapošljavam samo one koji to vole da rade. Jedna od najboljih mojih vaspitača je devojka koja nikad nije radila u vrtiću, već kao patronažna sestra u bolnicama, ali sam ja osetila već u njenom mejlu želju da bude u našem timu. Tokom poslednjih devet meseci završila je prekvalifikacije, deca i roditelji je obožavaju dok joj mališani trče u zagrljaj, a bebe ne plaču kad su uz nju. U svom timu želim i imam posvećene ljude i to mi je veoma važno. Ne treba gubiti život radeći ono što ne voliš.

30 minuta nije dovoljno

Nove generacije dece odrastaju uz prilično zauzete ili nezainteresovane roditelje provodeći dane gledajući u televizor, tablet ili mobilni telefon. Šta će biti s tim budućim odraslim ljudima i kuda vodi ovakvo ponašanje objašnjava nam Maša Tomanović.
-Rezultati istraživanja već postoje, pa je tako sve veći broj dece koja u 1. razred dolazi sa razvojnim poremećajem pažnje ili govora, sa krivom kičmom, ravnim stopalima. Dosta se piše o tome ali malo roditelja poštuje to da se bave decom, čitaju im, vode ih napolje… Potrošačko društvo je sve ubrzalo, pa i „konzumaciju“ dece koja se svodi na 30 minuta provedenih s njima. Umesto da trči, pada i razvija se, dete je danas najčešće sa daljinskim upravljačem u ruci.
Neodlazak u vrtić posle treće godine odražava se negativno na dete pre svega zato što bake i deke koje ih čuvaju često ne postavljaju jasne granice koje su veoma važne i ne mogu da budu zamena za drugare koji su neophodni za socijalizaciju. Umorni roditelji se često ne bave decom. Maša kaže da se sa decom treba i što više grliti i da su neka istraživanja pokazala da nedostatak dodira i nežnosti negativno utiče na psihofizički razvoj.
-Mi u „Šumskoj bajci“ ne namećemo deci  dodir i zagljaj, već vaspitač grli dete ako ono to želi. Aktivnosti su bazirane na segmentima Montesori programa, NTC sistemu učenja, šumskom programu, učimo engleski, sportić je obavezan tri puta nedeljno. Iz Montesori programa smo usvojili ono što smatramo dobrim kao što su Jutarnji krug razgovora i Jutarnji krug tišine koji utiču povoljno na razvoj socijalnih veština dece, koncentraciju, razvoj motorike…

Deci je važan i potreban mir

Maša kaže da je za decu veoma važno da u toj tišini osete sebe. Mir mnogo nedostaje deci, a istraživanje je pokazalo da je buka u vrtiću za decu najveći stres. Od malena deca treba da se uče tome da imaju fokus na nečemu, da umeju da oslušnu sebe i da iskažu ono što misle i žele. Emocionalno inteligentna i emocionalno pismena deca su kao odrasli uspešniji je razumeju da prepoznaju svoje i tuđe emocije, prijatniji su u drustvu, uspešniji su u životu. Takođe imamo razne materijale/igračke koji podstiču razvoj dece kroz igru.

Higijena uma

Kao NLP trener i profesionalni coach Maša Tomanović često među svojim klijentima ima i roditelje koji žele da izgrade odnos pun poverenja sa svojom decom.
-Veoma je važno da im osoba sa kojom ljudi rade na ličnom razvoju prija, da živi to što radi. Mnoge naznake mogu da nam mnogo kažu o higijeni nečijeg uma, bilo da je to prostor u kojem radi, način na koji priča, kako izgleda i odnosi se prema svom životu, da li živi kvalitetno ili je životno isfrustriran, nervozan. Često se među roditeljima dece koja idu u vrtić „Šumska bajka“ čuju komentari da su u vrtiću prisutni neki nestvarni mir i tišina koji se prelivaju iz jutra na dan. Sobe su opremljene materijalima koji pozivaju na igru i učenje. Sportske aktivnosti deca imaju sa profesorom sa fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i veliki pomaci su vidljivi nakon par meseci vežbanja koje je organizovano tri puta nedeljno. Već tad drugačije hodaju, isprave se, pokretljiviji su, sa boljim refleksima. Šetnja kroz šumu je jedna od omiljenih aktivnosti i organizuje se jednom nedeljno.
-Raspoloženje nam se svima promeni kad uđemo u šumu- kaže Maša. -U šumi su sloboda, ali i molekuli od krošnji, drveća, kiseonik, a tu se razvija i deo mozga koji to ne može u zatvorenom prostoru. Poboljšava se prostorno snalaženje, krupna motorika. Šuma je poznata kao odlično sredstvo za lečenje ljudi. Uvek podsećam roditelje, naročito one koji kažu da im dete ne mora da spava u vrtiću kako bi uveče ranije leglo, da je popodnevno spavanje dragoceno za mozak jer se tad regenerišu njegove ćelije.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

Maša Tomanović
office@sumskabajka.rs
PU Šumska bajka
Miljakovački vinogradi 17
www.sumskabajka.rs

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Da bi ljudsko telo kao najsavršeniji instrument prirode muziciralo na…