BG online

Estetika

Pravilna ishrana za srećne misli i lepa osećanja

Tamna strana hedonizma

“Kako je moguće da neko ko je hedonista promeni navike u ishrani?”– pitaju me ponekad. Hedonizam čija je svrha i jedini cilj težnja ka zadovoljstvu vremenom prelazi u svoju suprotnost. Umeće uživanja je takođe proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše?
U upitniku koji dajem klijentima na početku programa jedno od pitanja glasi: „Koliko je vitka linija važan preduslov za vaš srećan život: veoma važan, srednje važan ili nije važan? Istraživanja pokazuju da imati vitko telo spada u prvih pet preduslova za srećan život.
Pretpostavimo da želimo da izgubimo tri kilograma. Zašto to želimo? Pa, da bismo izgledali lepše. A zašto želimo da izgledamo lepše? Zato što ćemo biti privlačniji. Ali, zašto želimo da budemo privlačniji? Pa, da bismo bili voljeni. Jer to nas čini srećnim. Dakle, naša sreća zavisi od ta tri kilograma. Ova mala igra misli može da važi za mnoge situacije u životu.
Da li je sreća isto što i zadovoljstvo, mentalna ravnoteža, blagostanje, kvalitet života itd.?
Našom srećom poigravaju se (između ostalih) dva važna hormona u telu: dopamin i serotonin koji se popularno nazivaju hormonima sreće, mada se njihove funkcije ne odnose samo na to. Dopamin kontroliše kretanje, motoriku, dok je serotonin odgovoran za proces spavanja i varenja. Možda niste znali da se najviše serotonina nalazi se u stomaku, a ne u mozgu! Serotonin pomaže finoj regulaciji rada creva, zaceljenju rana itd. Ipak, ključna uloga ta dva hormona povezana je sa našim „sistemom nagrađivanja i motivacije“ u mozgu – i to svako od njih radi na svoj način. Dopamin donosi osećaj zadovoljstva, dok je serotonin više stabilizator raspoloženja nego njegov pojačivač.
Dopamin je hormon koji se luči kada nešto ostvarimo, kada doživimo nešto lepo, daje nam polet i snagu, sve sa ciljem da sebi priuštimo zadovoljstvo. Dopamin je glavni uzrok naših žudnji, pa i kada je reč o hrani, žudnji za slatkišima. On je i tzv. hormon iščekivanja zadovoljstva, kada i sam pogled na ukusnu hranu, miris ručka i kolača pruža zadovoljstvo. Dopamin je taj koji nas „nagrađuje“, ali i motiviše na nove akcije da bismo te trenutke ponavljali. Ipak, on nam pruža zadovoljstvo samo kada je njegov nivo u telu u normalnim granicama jer inače može biti destruktivan. Stalni skokovi dopamina motivišu osobu da nastavi s istim ponašanjem, pa se tako ljudi mogu okrenuti alkoholu, drogama, birajući „prečicu“ koja dovodi do oslobađanja dopamina i stimulisanja sistema sreće, ali istovremeno i do njegovog uništavanja. Stalni impulsi vremenom gase dopaminske receptora u mozgu, kada se javlja tolerancija na postojeći nivo dopamina, tako da osoba mora da povećava stimulans kako bi osetila isto zadovoljstvo. U momentu kada dođe do izgaranja dopaminskih receptora, javlja se zavisnost. Osim droga i alkohola, slične promene u mozga javljaju se i kod jako gojaznih osoba, zavisnika od hrane, slatkiša, kod ljudi sklonih prejedanju i sl.

Sreća u normalnim dozama

Život se, ipak, ne sastoji samo od uzbudljivih trenutaka koji su povezani sa oslobađanjem dopamina. Za stanje unutrašnjeg spokoja i emocionalne ravnoteže odgovoran je serotonin. Serotonin je takođe hormon sreće, ali je pre svega njen regulator. Dopamin je važan za pažnju, motivaciju i ciljano ponašanje, dok je serotonin važan za smirenost i duševno blagostanje. Ipak, teško ćemo biti srećni ako u isto vreme nismo i zadovoljni, što ovoj temi svakako dadaje na složenosti. Da bi bili mentalno zdravi potrebna je ravnoteža između ova dva sistema. Serotonin u organizmu nastaje od esencijalne aminokiseline triptofan, što znači da se triptofan u organizamu ne stvara, već ga moramo uneti ishranom. Mnoge namirnice sadrže triptofan, tako da se sadržaj serotonina može povećati konzumiranjem oraha, čokolade, ribe, jaja što smanjuje depresiju. Manjak serotonina je povezan sa poremećajima sna, nedostatkom empatije, seksualne želje i depresijom. Manjak dopamina dovodi do pada raspoloženja, poremećaja učenja, nedostatka ambicija i smanjenja libida.

Da li je hrana zadovoljstvo ili sreća?

Iz navedenog mogli bismo reći da je hrana trenutno zadovoljstvo, dok je sreća, ipak proces. Hrana je telesno zadovoljstvo, a sreća je stanje duha. Hrana je lično zadovoljstvo, a sreća je najlepša kada je delimo sa nekim. Hrana je uzimanje, a sreća davanje. Hrana je supstanca, dok sreća ne zavisi od materije. Hrana može da izazove zavisnost, ali ne i sreća. Da li se onda može reći da što više zadovoljstva dobijamo od hrane to postajemo manje srećni?! Ima li u tome istine, procenite sami!  Da li osećanje sreće možemo sami da stvaramo? Što više znamo o mehanizmu pomoću kojeg se sreća „stvara“ u mozgu, to više otkrivamo da je moguće raditi na tome. Nezdrava hrana i fizička neaktivnost promovišu depresiju, dok aktivan životni stil, vežbe i zdrava ishrana pomažu da budemo uravnoteženi i srećni. Rezultati obimnih istraživanja pokazali su da ljudi koji preferiraju mediteransku ishranu – sa manje mesa, mnogo voća, povrća i ribe – imaju znatno manje šanse da razviju depresiju.

Ana Lipowatz, nutricionista

Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima “normalnu” težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.
Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!
Ani Lipowatz možete pisati na mail: [email protected]

fett-frei

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Trendovi u ishrani
Zašto jedemo i kad nismo gladni?
Sačuvajte emocije, izgubite kilograme
Pogled u tanjir muškarca i žene
Kako se hraniti tokom leta?
Ne turirajte organizam čestim obrocima
Kako reći NE hrani od koje se gojimo?
Stop dijetama- oslobodite se viška kilograma zauvek bez suplemenata, iluzija i prodavaca magle
Uz FF ishranu oslobodićete se viška kilograma
Emocije, ishrana i problem s kilogramima
Budite pažljivi sa mesom
Mršavljenje uz podršku nutricioniste
Insulinska rezistencija, dijagnoza savremenog čoveka
Postoji li „superhrana“?
Umeće uživanja je mentalni proces
Šta vas vodi prema hrani?
Topljenje kilograma uz Fett frei
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Život bez slatkiša je moguć i lep
Zašto (ne) treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Opsednutost zdravom ishranom
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Belgrade GatHAIRing 2 „Belgrade GatHAIRing2“ festival koji će se održati…