BG online

Lični razvoj

Zašto neki ljudi teže ulaze u vezu?

Nije svako spreman da sigurnost menja za bliskost

Partnerstvo je odraz slike o sebi, ali i našeg doživljaja druge osobe. Kako doživljavamo sebe u relaciji sa osobama sa kojima negujemo emocionalno blizak odnos? Od toga da li se osećamo adekvatno ili manje sigurno zavisiće i naša motivacija za ulazak u novu vezu.

Dugo bez partnera

Jedan broj ljudi se pojavi na psihoterapiji kada neko ušeta u njihov život. Oni su pre toga možda bili dugo bez partnera i sada žele da vide kako da se postave i šta žele.
Pojačana opreznost može biti posledica lične nesigurnosti ili ranijih iskustava koja neće da ponove. Svakako da tu igra ulogu nedostatak identiteta osobe u partnerskoj ulozi. Ako je to nejasno, zamagljeno iskustvo u kome nema predstave o sebi kao potencijalnom partneru, to će izazivati anksioznost i dozu zadrške ili usporavanje procesa ulaska u neki odnos.

Šta sa razlikama?

Neki od razloga su različitost u ispoljavanju stila kompatibilnosti u intelektualnom, emocionalnom ili fizičkom stilu. Nekom je neko veoma privlačan, ali se razlikuje u stilu komunikacije ili profesionalnom stilu. Često srećem ljude koji imaju želju da uđu u odnos, ali istovremeno su svesni inkompatibilnosti tipa razlike u interesovanjima ili načina posvećenosti i zainteresovanosti za onog drugog. Tu su još razlike u godinama i prethodnom iskustvu. Nedostaci na koje se pozivaju klijenti preispitujući svoju motivaciju kod potencijalnih partnera su često neka vrsta zavisnosti, bes, doživljaj drugog kao žrtve ili „kontrol frika“, nedovršeno odrastanje, sa utiskom da je partner infantilan ili sa druge strane emocionalna nedostupnost. Takođe, neko želi vezu, ali je ometa partnerovo stalno involviranje u „nepreboljen“ prethodni odnos.

Koliko smo spremni da se odričemo?

Spremnost da se prilagodimo i odričemo nekih svojih važnih uverenja i navika obrnuto je proporcionalna godinama koje potencijalni partneri imaju. Više iskusna osoba često pita sebe da li joj je baš neophodno da po svaku cenu bude u vezi, odnosu, ukoliko to uzima više energije koju nije planirala da daje. Komfor koje singl osobe vremenom izgrade često nije dobar motiv za ulazak u vezu. To može biti logično s jedne strane, ali ne znači da je nužno ispravno jer osobe tada sužavaju opcije svojih relacija na vrlo mali repertoar. Oni polako postaju samodovoljni bez namere da pruže ili iskuse nešto novo i drugačije. Sigurnost se trampi za rizično stizanje u bliskost.

Skript bez ljubavi

Emotivno razočaranje može biti posledica prethodne povrede koja je donela i neku vrstu izneverenosti očekivanja. Često je vidljivo da neko već polako ulazi u tzv. „skript bez ljubavi.“ To je stil života koje žive neke osobe u kome dominira život bez bliskosti, emocionalne privrženosti ili seksa. Ove osobe počinju tako i da „izgledaju ili zrače“ i polako se navikavaju na sebe kao osobe bez jasne želje za partnerom. Svakako da partnerstvo nije uslov za sreću, ali može značajno obogati kvalitet života.

Dugotrajno samovanje i lična sloboda

Na kraju svojih dvadesetih mlada osoba kaže da ne poznaje sebe kao ženu i da zapravo ne poseduje identitet svega što vidi da ide uz tu ulogu. Nema naviku da se sređuje ili šminka, ne zna da kuva, ne ume da flertuje i ne zna zašto bi se i trudila uopšte. S druge strane, nešto važno kaže da joj nedostaje, a tek kad usledi socijalni pritisak od strane porodice onda je uhvati panika.

Strah od ponavljanja sudbine roditelja

Modeli i poruke koju su dobijali u vezi sebe i svog pola igraju bitan momenat koji muškarca ili ženu stavlja u fokus njihove muške i ženske uloge u kojoj se osećaju više ili manje komforno. Zato oni i nemaju doživljaj sebe u ovim ulogama ili se boje da ih istraže. Ako se tome dodaju i neke negativne slike i strahovi od sudbine roditelja koje nisu bile uspešne, ona preovladava povlačenje pre nego rizik od greške.
Introvertnost može imati veze sa otežanim povezivanjem, jer kada se ne izlažemo i ne rizikujemo da pokažemo i iskažemo delove sebe teže se povezujemo. Osobe koje su dugo same najčešće traže u potencijalnom partneru ’“gospodina(gospođu) pravog“. Idealizacija kao odraz nemanja iskustva ili predstave o zajedništvu može biti kamen spoticanja.

Visoki kriterijumi ili kompromisi?

Nekada osobe imaju vrlo realne kriterijume, ali bivaju dovedene u nelagodne situacije u kojima treba da negiraju ili se odreknu svojih očekivanja što je vrlo frustrirajuće. Npr. jedan partner se trudi, inicira, mobiliše, a drugi se ne seti ili ne investira uopšte na ovaj ili neki svoj sličan način. S druge strane imamo partnere koji se zaista trude i rade u granicama svojih mogućnosti, ali druga strana to ne vrednuje ili ima viziju partnerstva u kome očekuje dodatne stvari, ustupke, bonuse, privilegije, što postaje iznuđivanje nemogućeg. Da bi jedna veza dobro funkcionisala neophodno je da postoje kompatibilnost, hemija i posvećenost jedno drugome.

Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut
majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com

Foto: Dario Konstantinović

Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti

Tekstovi Maje Pavlov:
Dominacija u partnerskim odnosima
Tolerancija na usamljenost i samoću
Čekajući srodnu dušu
Kako preživeti svoju porodicu?
Seksualnost u braku i emocionalno povlačenje

SHOP

Život sa napadima panike

By / 06/11/2022 / 0 Comments

Narcisi- zavodljive, manipulativne, usamljene i prazne osobe

By / 09/11/2022 / 0 Comments

Da li antidepresivi utiču na povećanje kilaže, seksualno funkcionisanje i gubitak samopouzdanja?

By / 15/11/2022 / 0 Comments

Život u doba narcisoidnosti, arogantnosti i toksičnosti

By / 20/11/2022 / 0 Comments

Zdrav život nije pitanje dana već odluke i plana

By / 23/11/2022 / 0 Comments
© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Erektilne i seksualne disfunkcije Klinička seksologija je iscrpna studija uglednih…

You cannot copy content of this page