BG online

Grafima
Estetika

Zašto jedemo i kad nismo gladni?

Kako objasniti epidemiju gojaznosti? Svi će reći da je uzrok u prekomernom uzimanju hrane i nedostatku vežbanja. Tako gledana, gojaznost je samo neželjeni efekat ljudskog blagostanja. Ali, to nije cela istina. Poslednjih pet godina nauka bitno menja stav. Debljina ima manje fizičke, a daleko više psihosocijalne uzroke. Centralno pitanje je zašto jedemo i kad više nismo gladni. Glad je unutrašnji nagon koji regulišu centri u mozgu na način sličan sistemu za grejanje: ako je želudac prazan, šalju se impulsi u centar za glad u mozgu. Uzimanjem hrane, stomak se puni, povratni impulsi šalju signal u centar za sitost i više ne osećamo glad. Da bismo zadovoljili glad, nije bitno da li ćemo pojesti sendvič, kiflu ili bananu. Apetit, za razliku od gladi, ima želju za nečim konkretnim. Miris svežeg hleba, pice, roštilja budi apetit i kad nismo gladni. „Apetit regulišu drugi centri u mozgu: centri za zadovoljstvo i frustracije. Gojaznost je pod kontrolom istih regiona mozga koji se aktiviraju prilikom orgazma, korišćenja droga, u ljubavnom zanosu, ali takođe i u depresivnim stanjima, hroničnom stresu…“, tvrdi dr Jens Bruning, direktor Instituta za neurološka istraživanja „Max-Planck“ u Kelnu.

Dijete (ne)deluju?

Konačno se može objasniti zašto su dijete gotovo uvek osuđene na propast. Očigledno je da sa neuronskom moći centara za emocije ni naša čelična volja ne može izaći na kraj. U centru za lečenje gojaznosti Univerzitetske bolnice u Leipzigu (IFB – Institut za istraživanje ponašanja) lekari su radili ispitivanja pomoću magnetne rezonance (MRI skenera). Primetili su kod gojaznih ljudi određene promene u regionu mozga koji se naziva LIMBIČKI SISTEM – emocionalni deo našeg mozga. Limbički sistem je širok region ispod kore velikog mozga zadužen za kontrolu emocionalnog ponašanja i motivacionih nagona, upravlja našim emocijama, seksualnošću, osećajem mirisa, procesom spavanja, sanjanja, utiče na našu memoriju. Limbički sistem je zadužen za tzv. nagrade i kazne, odnosno za našu percepciju senzorskih doživljaja kao prijatnih ili neprijatnih.

Šta je potrebno mozgu?

Eksperimenti na životinjama su pokazali da se električnom stimulacijom određenih limbičkih područja javljaju prijatnost, zadovoljstvo, a stimulacijom drugih strah, strepnja, bes, agresivno ponašanje. Taj moždani sistem „nagrađivanja“ otkriven je sasvim slučajno još 1954. godine. Istraživači sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju ugradili su elektrodu u mozak miša i vršili preko elektrode stimulaciju mozga. Primetili su da elektroda ubodena u određene delove mozga izaziva pravo čudo – miš se stalno vraćao u isti ugao kaveza, gde se nalazila poluga koja je stimulisala elektrodu. Očigledno prijatna stimulacija nagonila je miševe da neprekidno idu u ugao i guraju polugu „sreće“ – poneki miševi su to radili čak do tačke potpune iscrpljenosti. Zaključak je bio – naš mozak žudi za nagradom. Nakon brojnih eksperimenata, napravljena je detaljna šema limbičkog dela mozga. Glavni akter sreće u tom sistemu jeste neurotransmiter dopamin.
Kada govorimo o uzimanju hrane i kada nismo gladni, ta pojava funkcioniše na sledeći način: ako imamo spoljni okidač, na primer miris čokoladnog kolača, on šalje impuls limbičkom sistemu koji stvara nagon i šalje impuls kori velikog mozga kao svesnu želju. Telo ispunjava tu želju i uzima prvi zalogaj. Tog momenta se povratno aktiviraju neuroni limbičkog sistema – javlja se osećaj sreće, uzbuđenja, opojne senzacije. Dugo su naučnici pretpostavljali da se tom prilikom oslobađa čudesni dopamin, koji pruža zadovoljstvo. Međutim, najnovija istraživanja su pokazala da se, kada dobijemo ono za čim čeznemo, izlučuju drugi opijati tela, u prvom redu endorfin, oksitocin. Dopamin možemo da nazovemo neurotransmiterom iščekivanja zadovoljstva i očekivanja nagrade. Sam pogled na parče čokoladnog kolača na tanjiru ili na kolegu koji prijatno žvaće stimuliše sistem dopamina i stvara duboku želju. Limbički sistem postaje aktivan i očekuje nagradu. Nije reč o radosti samog jela, već́ o očekivanju onoga što bi moglo da bude prijatno.

Stres i apetit

Kod gojaznih ljudi, utvrđeno je da se tokom istih stimulansa, dopamin luči smanjeno ili zakasnelo. Da bi osetili isto zadovoljstvo, gojazni ljudi moraju da prime više i jače stimulanse i kada je hrana u pitanju. „Takve promene u metabolizmu dopamina uočene su i kod kokainskih zavisnika i alkoholičara – objašnjava Sven Hesse, doktor nuklearne medicine sa Instituta IFB. Njihova istraživanja su pokazala da gojazni ljudi i zavisnici imaju još jedan zajednički tipičan obrazac ponašanja: teško im je da planiraju dugoročno, umesto toga reguju impulsivno. Time se objašnjavaju česti neuspesi dugoročnih strategija kada je na primer potrebno promeniti određene navike u ishrani. A sada sledi možda i najvažnija nova poruka naučnika koji istražuju mozak sa ciljem da razumeju kako različita mentalna stanja upravljaju našim ponašanjem u ishrani. Gotovo sve informacije se prenose preko jednog posebnog dela limbičkog dela mozga koji se zove melanokortinski sistem. Centri za stres u mozgu su očigledno povezani sa tim kontrolnim centrom.

Uzroci gojaznosti

„Biti gojazan nije bolest, već genijalna adaptacija mozga u stresnom okruženju“, reči su prof. dr Akima Petersa sa Univerziteta Luebeck. Peters je razvio teoriju „sebičnog mozga“, tvrdeći da mozak troši najviše energije od svih organa i da se potreba za hranljivim materijama dodatno povećava pod stresom. Egzistencijalni strah, preforsiranost, gubitak posla, iznenadno siromaštvo, usamljenost i mnoge druge traume svakodnevno izlažu ljude novom pritisku. Gojaznost, tako gledana, ima duboke društveno- socijalne uzroke.
Iz moje prakse:Manje stresa, manje kilograma
Kao student Ljiljana je bila mršava žena: visoka 1,73m, teška do 64 kg. Bavila se odbojkom i plivanjem. Završila je fakultet sa normalnom težinom. Pet godina kasnije, počeli su stresovi na poslu – dostigla je 80 kilograma. Danas ima 50 godina, vodi inženjerski biro i zapošljava više od 20 ljudi. Kilogrami se kreću od 115 do 120, nosi garderobu veličine 54. Kaže da su se u početku javili malo zaokruženi bokovi, onda je došao „šlauf oko trbuha“, pa su se i nadlaktice jako uvećale. Često spava samo četiri sata. U šest sati kad krene na posao, kupuje sendvič u pekari. Za vreme pauze za ručak naručuje „kebab, picu, doner, kebab“. Na sastancima uvek ponešto gricka, jede banane u međuvremenu, pije mnogo kafe. Na putu kući, između 19 i 22 sata, opet pojede nešto što joj je pri ruci. Kod kuće jede ispred kompjutera. Taj tip gojaznih ljudi naziva se „snacker“ tip. Oni se ne posvećuju hrani, nemaju plan ni strategiju kako da se odnose prema hrani, jedu „kad im dune“. Za Božić, Ljiljana je uzela šest slobodnih dana. Izgubila je dva kilograma. Bez ikakve dijete – jela je kuvanu hranu, nije bila pod stresom, spavala je dovoljno. Da li je zaista moguće da malo odmora odmah učini mnogo dobra?

Ako želimo da smanjimo gojaznost, moramo da smanjimo stres. Postoje mnoge antistres metode, psiho terapije, joga vežbe, ples, meditiranje…Fizička aktivnost, boravak u prirodi, lepo vreme, kreativni rad, mentalna zaokupljenost, ispunjenje cilja, učinjeno dobro delo, lepa reč, maštanje, interesantna knjiga, film, odlazak na sportski događaj, divna predstava, kvizovi, susret sa dragim osobama, bliskost, jutarnja kafa, raznovrsnost u tanjiru, lepo postavljen sto, prijatan ambijent, muzika, igra, ples… sve to pomaže da se oslobodimo stresa i dovodi do lučenja dopamina. Pronađite sami šta je to što vama najviše godi!

Ana Lipowatz

Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima “normalnu” težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.
Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!
Ani Lipowatz možete pisati na mail: info@fett-frei.at

fett-frei

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Pravilna ishrana za srećne misli i lepa osećanja
Trendovi u ishrani
Sačuvajte emocije, izgubite kilograme
Pogled u tanjir muškarca i žene
Kako se hraniti tokom leta?
Ne turirajte organizam čestim obrocima
Kako reći NE hrani od koje se gojimo?
Stop dijetama- oslobodite se viška kilograma zauvek bez suplemenata, iluzija i prodavaca magle
Uz FF ishranu oslobodićete se viška kilograma
Emocije, ishrana i problem s kilogramima
Budite pažljivi sa mesom
Mršavljenje uz podršku nutricioniste
Insulinska rezistencija, dijagnoza savremenog čoveka
Postoji li „superhrana“?
Umeće uživanja je mentalni proces
Šta vas vodi prema hrani?
Topljenje kilograma uz Fett frei
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Život bez slatkiša je moguć i lep
Zašto (ne) treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Opsednutost zdravom ishranom
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Šta sve možemo da uradimo da bismo se osećali bolje?…