fbpx

BG online

Lični razvoj

U kakvim ste odnosima s drugim ljudima?

Bogatstvo su bliski socijalni odnosi, sve ostalo je depresija

Mladi ljudi, rođeni sredinom 90-ih godina prošlog veka, ali još i više oni rođeni posle 2000. biće ključni u transformaciji i omekšavanju korporativnog stava prema zaposlenima. Oni neće pristajati da dugo stažiraju, da rade za male pare, čekaju na obećanja povišice, itd. Nestrpljivi su, razmaženi, plahoviti, znaju sve fore, laži i znaju za manipulisanje radnom snagom. Mnogi su i pametniji od nas, jer su rođeni sa internetom (zatočenici, a ne kao ja, zatečenik interneta).

Životna sreća

Pametni mladi ljudi će u budućnosti, naterati firme da moraju da im izlaze u susret i popuštaju, jer nemaju izbora. Kada se buni jedan, dobije otkaz. Kada se buni 10, smene ih sve, ali kad se buni milion klinaca, moraš da popustiš jer nemaš sa kim da ih zameniš. To je dobra strana priče. Ali, ima i loša. Tim klincima je prioritet novac, karijera i slava. Oni tako vide životnu sreću. Ovo pokazuju i najnovija istraživanja. Na njihovu žalost, jedno ogromno longitudinalno istraživanje koje je trajalo 75 godina, pokazalo je da je životna sreća veoma povezana sa KVALITETNIM socijalnim odnosima. BLISKI odnosi u braku, roditeljstvu, prijateljstvima, kolegijalnim grupama, komšiluku, recept su za sreću. Ne kvantitet i bilo kakav brak ili veza, ne bilo kakav odnos sa roditeljima i decom, već blizak, skladan odnos, generiše sreću. Dakle, slava, bogatstvo i takmičenje, tesko da pomažu da budeš srećan. Nauka tako kaže, a i lako se sve to vidi i na oko.

Čemu služe pare?

Tako da, klinci, nije sve u lovi. Lova služi da se izlečiš kad je frka i ne misliš na budalaštine! Služi da je trošite na drage ljude u kafani ili na putovanju. Služi da, kada smuvaš dobru ribu (ali tek nakon toga, a ne upotrebom para, jer nisu nužne za to), sa njom se dobro provedeš. Pare služe vama, a ne vi njima. Volim i ja pare, kako da ne, ali one su moj rob i treba da idu ka meni, a ne ja ka njima. Pravo bogatstvo su bliski socijalni odnosi, ostalo je depresija.

Marko Braković
Foto: Dario Konstantinović

Marko Braković je diplomirao andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Autor je i voditelj brojnih psiholoških radionica, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi. Napisao je tri romana: „Fejsbuk Predator“, „Tablet“ i „Ljudski aparat“.

 

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kad se suoče sa nekim problemima ljudi, po pravilu postavljaju…
error: