BG online

Lični razvoj

Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze (Marko Braković)

Jedno od najčešćih pitanja koje mi neki klijenti postavljaju je: “I, koja je moja dijagnoza?” Ovo mi govori da postoji neko magično verovanje da kad psihoterapeut postavi djagnozu, onda je stvar rešena ili bar na putu da to sigurno bude. Ovo može, ali ne mora biti tačno.
Moje iskustvo govori da davanje dijagnoze vrlo malo pomaže. Neko je klinički depresivan sa dve depresivne epizode u trajanju od po tri nedelje, neko ima papir da je histrionik ili granična ličnost. Opet, nekog smatraju osobom sa generalizovanom anksioznošću. Pa šta? Kad to znamo, šta mi tačno znamo o toj osobi? Šta tačno da radimo sa tim papirom? Uglavnom, ništa.
Kad dobro upoznamo svog klijenta, što podrazumeva seriju seansi, on onda gubi svoju dijagnozu. Onaj ko je imao opsesivno kompulsivni poremećaj, zapravo postaje osoba koja je opsednuta kontrolom jer ima neprihvatljiv osećaj besa. Dakle, problem je bes, a ne poremecaj OKP tipa. Onaj ko ima problem sa kontrolom impulsa, često je samo povređeno i tužno dete. Patološki ljubomorna osoba postaje preplašeno biće bez samopoštovanja. Neretko je erektilna disfunkcija osećaj niže vrednosti ili čak samosabotiranja. Poremećaj ishrane može biti osveta strogom ocu. Isto je i sa promiskuitetom.

Četiri važna problema

Mnogo više smisla ima konstuktivistička tvrdnja da mi uvek radimo sa problemima koji uključuju krivicu, strah, pretnju ili anksioznost. Ili kao što kaže Frankl, sve ljude muče zapravo četiri fundamentalna pitanja: problem smisla, izolacije, smrti i slobode. Takođe, svaki poremećaj gotovo uvek uključuje manje ili više anksioznosti. Ipak, ne želim da zvučim antipsihijatrijski iako imam neke lične simpatije prema radovima psihijatara pomenute orijentacije. Nekad je psihijatar – dijagnostičar ipak neophodan. Psihoterapeut teško može da pomogne psihijatrijaskom pacijentu (a ne klijentu) koji ne pije svoju terapiju. Nekim ljudima su lekovi i dijagnoze na žalost neophodni. Ali, ako govorimo o psihoterapijskom radu sa ljudima koji nemaju potrebu za psihijatrom niti lekovima, same psihijatrijske dijagnoze nemaju mnogo smisla. Barem ne kod mene.

Važno je poverenje

Ja uvek nastojim da klijenta (a ne pacijenta), dobro shvatim, uđem u njegovu kožu. Kad to uspem i kad izgradimo odnos poverenja i postanemo tim, dijagnoze same po sebi nestanu i postanu suvišne u radu. Mogu na prste jedne ruke da nabrojim slučajeve u kojima mi je dijagnoza pomogla ili bilo šta rešila. Ljudi imaju svoje poglede na svet koji ih počnu “žuljati”, mehanizme odnosa sa drugim bitnim ljudima koji počnu da trokiraju. Preplave ih tuga, umor, bes ili ravnodušnost. To su sadržaji koje treba tretirati i uvek su oni suština bilo kakve dijagnoze. Do njih, hteli ne hteli, uvek dođemo u psihoterapijskom radu. Kad, tad!

Marko Braković

 

Marko Braković je diplomirao andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Autor je i voditelj brojnih psiholoških radionica, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi. Napisao je tri romana: „Fejsbuk Predator“, „Tablet“ i „Ljudski aparat“.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Muško-žensko prijateljstvo, mit ili istina?
Neprijatni događaji mogu biti velika životna škola
Zašto motivacija nije dovoljna?
Kako vaspitati dete da bude dobar čovek?
Kako preživeti svoju porodicu?
Postoji li doživotna partnerska ljubav?
Život između žene i ljubavnice
Zbog čega idemo na psihoterapiju?
Život u online svetu
Od bliskosti do zaljubljivanja u psihoterapeuta
Digitalna dijeta
Provetravanje sopstvenog života
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

4 komentara

komentar

  1. Zuta Ruza

    27/02/2017 at 22:05

    Predivno…. vidi se da je bio jedan od najboljih studenata u generaciji. Samo da mi je ovde negde u blizini! Topli pozdrav ma gde da je. 😀

  2. Srdjan G.

    08/04/2017 at 22:40

    Dobri tekstovi… Hvala na tome sto ste podelili svoje znanje na ovako razumlji nacin za sve citaoce.

  3. Jelena

    11/05/2017 at 15:56

    smisao, izolacija, smrt, sloboda… nekako se nadjoh, a ne bih znala odakle da pocnem… 🙁

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kvalitetan san je važan segment svakodnevice jer spavajući provedemo trećinu…
error: