BG online

Roditeljstvo

Škola roditeljskih veština

Vratite poverenje, prestanite da kritikujete, budite podrška svom detetu

Da li se roditeljstvo uči? O daaaa. I to sa puno pažnje, strpljenja i radosti od strane roditelja koji žele da imaju zdrave porodične odnose i srećnu decu, kažu Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog, osnivači EDU centra i Škole roditeljskih veština. One su do sada bile veliki oslonac brojnim roditeljima na putu rasta u njihovoj roditeljskoj ulozi i snažna podrška mnogim porodicama čija deca imaju problem u socijalizaciji ili učenju, poremećaj u ponašanju ili jednostavno nisu poslušna i posvećena.

Šta je pozitivno roditeljstvo?

Roditeljstvo jeste najvažnija i najkompleksnija životna uloga i zato je važno iznova ulagati u sebe. Dok neki roditelji misle da disciplina podrazumeva kritiku i strogo vaspitanje, ima onih koji veruju da je loše kada izgube kontrolu nad svojim emocijama pa postaju blagi. Pozitivno roditeljstvo nije preterana  popustljivost u vaspitavanju deteta, odsustvo pravila, granica ili očekivanja, niti kratkoročna reakcija ili alternativna kazni, već podrazumeva da deci jasno saopštite očekivanja, pravila i ograničenja, izgradite odnos koji će biti pun uzajamnog poštovanja, podučite ga vrednostima i veštinama koje će trajati celog života, povećate njegovu sposobnost i samopouzdanje kako bi samo moglo da reši životne situacije.
Program Škole roditeljskih veština promoviše pozitivno vaspitanje i roditeljstvo bez nasilnih metoda vaspitanja i namenjen je roditeljima koji žele da unaprede roditeljstvo, dok stručni tim predavača čine specijalni pedagozi i psiholozi koji su u svom iskustvu pružili podršku brojnim porodicama, a njihov broj je veći od 600.
-Mnogi su roditelji zbunjeni svojim roditeljskim ulogama, a veliki je broj onih koji nesvesno preuzimaju i prenose obrasce svojih roditelja, pa kad nema rezultata počnu da razmišljaju o tome da ipak nešto promene. Ima i onih koji žele da budu drugačiji od svojih roditelja, ali ne znaju kako to da urade, ali i to mogu naučiti- kažu Ljiljana Marković i Jelena Vukičević iz EDU centra.

Roditelji kao najbolji đaci

Nije jednostavno biti roditelj u vremenima kad se mnogo toga promenilo. I deca su danas drugačija jer imaju veću svest o svojim pravima, dok je pred roditeljima težak zadatak da odgovore na njegove potrebe koje su drugačije nego pre 30 godina kad su mame i tate bili deca. Sa ciljem da pomogne roditeljima EDU centar je osnovao Školu roditeljskih veština u kojoj su roditelji njihovi sjajni đaci. Namenjena je mamama i tatama dece i mladih od predškolskog uzrasta do punoletstva.
-Da bismo razumeli zašto se neka deca ponašaju na određen način potrebno je da poznajemo razvojni period u kojem se ona nalaze. Najčešće roditelji imaju problem u komunikaciji, načinu na koji dete slušaju. Mi ih učimo kako da aktivno slušaju svoje dete, da ne reaguju kritizerski, kako da budu dosledni i postave granice jer popustljivo vaspitanje ima za posledicu da dete nema jasnu poruku šta se od njega očekuje, pa onda dolazi i do manipulacije i zloupotrebe. Ne treba zaboraviti da su oči deteta uprte u roditelje i da se ono ponaša u skladu sa njihovom reakcijom- podsećaju Ljiljana Marković i Jelena Vukičević iz EDU centra.

Kako razgovarati sa tinejdžerima?

Tinejdžerima je podjednako teško u njihovim “ludim godinama” kako i njihovim roditeljima, a Ljiljana i Jelena napominju da je ma šta roditelji mislili, njihovim tinejdžerima  veoma važno šta će oni o njima misliti o njima.
-Veliki su izazovi pred tinejdžerima na društvenim mrežama, u socijalnom okruženju, u školi, a roditelji nekad ne prepoznaju njihove potrebe da budu svoji, slobodni, da imaju svoj život, i uglavnom su roditelji uplašeni da ne pogreše, ne krenu za lošim društvom, ne popuste u školi. Svojim  strahom ne mogu ništa postići, ali u Školi roditeljskih veština mnogo toga korisnog na ovu temu mogu da nauče. Naučiće između ostalog kako da za manje uloženog vremena postignu bolje rezultate sa svojom decom, kako da postave sistem kazne i nagrade, da prepoznaju u kom su vaspitnom stilu, šta mogu da promene, kako da dođu do vaspitnog stila koji donosi bolje rezultate. Naučiće dosta o komunikaciji sa detetom u tom uzrastu. Mnogi su roditelji uvereni da dobro komuniciraju sa detetom, ali nemaju svest o tome kako njihove reči deluju na njihovu decu, pa neretko postižu suprotan efekat  i ne prepoznaju ono što dete misli u svojoj glavi- otkrivaju Ljiljana i Jelena.

Konflikti u prvom planu

Naše sagovornice napominju da se veština komunikacije postiže i kroz osećanja, razmišljanja, proveravanje, iznošenje očekivanja, a da mnogi nemaju naviku da razgovaraju sa drugima, kažu kao se osećaju, iskažu svoja očekivanja kako bi neko znao kako da se postavi u odnosu na njih.
-Nikad se ne postavlja pitanje ljubavi između roditelja i dece, ali je važno kako vide jedni druge i komuniciraju između sebe. Ako to nije kao treba, ljubav ode u drugi plan, dok u prvom planu ostaju samo konflikti (dete neće da pospremi sobu, odradi neki zadatak…)
A šta se najčešće krije iza buntovništva i inata?
-Detetu je svojstveno da istera ono što mu je važno, da ispita granice i vidi dokle može. Sklanja se od obaveza i odgovornosti, a do roditelja je kako će se sa tim nositi i da li će umeti da vrati dete u granice. Dobra vest je da nikad nije kasno i da uz strpljenje i rad uvek mogu da poprave sve. U Školu roditeljskih veština je poželjno da dolaze oba roditelja, ali nije neophodno. Radi se posebno sa decom, roditeljima, sa celom porodicom.

Kad kazna ne pomaže…

Ljudi mnogo rade, brzo troše svaki svoj dan, malo vremena imaju za decu, pa ih stižu osećaj krivice i griže savesti. Zbog potrebe da obezbede egzistenciju rade više poslova, nisu po ceo dan kod kuće, teže im je da vaspitavaju decu koja su često bez nadzora. To većina  ne može da promeni, ali zato mogu da poboljšaju kvalitet vremena provedenog sa decom, ali i nauče veštine i alatke koje će im u tome pomoći.
-Jedan od primera iz naše prakse je rad sa roditeljima koji su u EDU centar došli kad je njihov dvanaestogodišnji dečak nedisciplinovan u školi i nezainteresovan za učenje bio jedan od najkritikovanijih đaka. Pokušavali su kaznom da ga umire, ali mi smo u našem centru tokom rada s roditeljima prepoznali da je dečak ušao u model onog ko je za sve kriv u svojoj školi. Porodica nije prepoznala njegove potrebe, već je uvek reagovano osudama i kritikom kojih je bilo i suviše. Vaspitanje se pretvorilo u kritizersko, dete je stalno bilo u kazni, nisu znali da izađu iz tog kruga. Vremenom su počeli drugačije da komuniciraju s njim. Nakon 6 meseci intenzivnog rada roditelji su shvatili zašto se dečak tako ponašao. Počeli su više da mu veruju. Bilo je situacija i kad nije bio glavni krivac i tad su stajali na njegovu stranu. Bio je to prvi korak ka njegovoj promeni. Roditelji su vratili poverenje u njega i razumeli da mu je potrebno poverenje, atmosfera bez tenzije, pritiska i kazni. Vremenom je promenio ponašanje u školi, a sad nam je cilj da promeni i stav prema učenju. Oni su u Školi roditeljskih veština naučili da prepoznaju potrebe deteta, da mu daju jednu vrstu slobode, da vaspitanje ne sme biti fokusirano samo na kritike (roditelji često podrazumevaju dobro ponašanje i fokus im je na osuđivanju onog što nije dobro).

Dete ima pravo na svoje mišljenje

Šta se dešava kad roditelji nisu usaglašeni po pitanju vaspitanja? Stručni tim EDU centra kaže da tad nastaje konfuzija u glavi deteta, a na pitanje da li su deca ogledalo roditelja odgovaraju odrično.
Dok s jedne strane postoje roditelji opterećeni uspesima svoje dece, s druge strane imamo roditelje fokusirane samo na sebe. Gde je zdrava mera bavljenja decom?
-Zdrava mera je u dopuštanju detetu da ima pravo na svoje mišljenje, da kaže šta mu treba, šta oseća, a roditelj to treba da prepozna i proceni šta je u najboljem interesu deteta. Obrazovanje i znanje jesu važni, ali ne treba im nametati svakodnevne obaveze i privatne časove koji će ih preopteretiti. Deca nam sama daju svoju pravu meru, samo ih treba čuti. Veoma je važno da roditelji shvate da deca treba da su aktivni učesnici u svom životu, da imaju pravo da kažu naglas kad nešto ne žele ili žele. Mi kao roditelji ćemo uvek postaviti granicu i doneti odluku, ali i uvažiti njihovo mišljenje i proceniti šta je u najboljem interesu deteta. Decu treba učiti odgovornosti, ali im dati priliku da izaberu.
Imamo dvoje dece, isto smo ih vaspitali, a oni su toliko različiti- česta su iskustva roditelja. Ljiljana Marković i Jelena Vukičević iz EDU centra kažu da je za očekivati takvo iskustvo jer ne mogu da se iste vaspitne metode primenjuju kod jednog i drugog deteta, a to roditelji često zaborave.
-Baš zato što su isto radili, tu su i pogrešili. Nisu videli njihovu različitost. Svakoj se osobi prilazi individualno. Potrebno je osluškivati decu u svim uzrastima. Ako ih osluškujemo i pratimo, naučićemo ih da to rade i oni prema nama.

Posledice života u disfunkcionalnoj porodici

U EDU centru je svakog ponedeljka otvorena besplatna telefonska linija za konsultacije od 10h do 16h a posebno je korisna roditeljima dece sa problemima u ponašanju, koja su agresivna u odnosu na roditelje i vršnjake, beže iz škole, imaju puno nedovoljnih ocena, odbijaju da uče, mnogo vremena provode ispred računara, izoluju se od kuće i društva, zloupotrebljavaju droge i alkohol, prave prekršaje…
-Zajedničko toj deci je disfunkcionalnost u porodičnim odnosima iako možda spolja gledano ne izgleda tako. Često su ta deca žrtve nasilja, emocionalnog i psihološkog koje je komplikovanije jer je teško dokazivo a neretko su mu deca izložena. Nikad nije kasno za promenu i treba verovati u to da dete može da se promeni. Mi imamo pozitivan pristup u radu s njima, fokusiramo se na ono što je dobro. Svaka osoba ima dobre osobine, veštine i potencijale, a naš rad se bazira na vraćanju samopouzdanja deci, radom na njihovim dobrim osobinama, na problematičnom ponašanju…  Disfunkcionalni odnosi u porodici su često uzrok svemu tome, pre svega način komunikacije gde dominiraju vikanje i vređanje. Disfunkcionalna je i ona porodica u kojoj roditelji imaju različite vaspitne stilove. Motivisani roditelji prepoznaju problem i žele da ga reše. Rad može da traje i mesecima kod problematičnih ponašanja. Imali smo u našoj praksi decu od 15, 16 godina koja su ušli u psihološku separaciju od roditelja, ali smo uspevali da dopremo do njih i imali sjajne pomake. Čak i kod onih koji su prepoznati kao izuzetno problematični uspeli smo u tome da se promene i izađu na pravi put, a sam dolazak roditelja je već veliki korak i šansa da se nešto promeni na bolje.
Neretko roditelji dođu u savetovalište sa osećajem krivice, pitajući se gde su pogrešili. Ljiljana i Jelena ističu da su oni radili najbolje što su umeli, da im samo način nije bio adekvatan i da to ne znači da su oni loši roditelji.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Tim EDUCENTRA čine iskusni psiholog Jelena Vukičević i specijalni pedagog Ljiljana Marković koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima čiji je cilj da omoguće roditeljima da deci obezbede zdravo, podsticajno i pozitivno okruženje. Kroz obuke, treninge ili individualno i grupno savetovanje, roditelji će u EDUCENTRU moći da dobiju odgovore na pitanja o razvojnim aspektima svoje dece, kao i podršku u roditeljstvu. Kroz podršku roditeljima obezbeđuju se povoljni uslovi za pravilan razvoj i vaspitanje dece, a deci zdravi uslovi odrastanja. Rad sa decom i mladima usmeren je na jačanje i razvijanje njihovih potencijala, veština komunikacije, snalaženja u raznim životnim situacijama koje su sve zahtevnije i izazovnije, a sa ciljem da se osećaju sigurno i uspešno u svojim životnim ulogama…

EDUCENTAR
Kursulina 38/18,
Vračar, Beograd
Tel.: 011/386 19 04
060 300 70 88, Ljiljana Marković
064 317 26 49, Jelena Vukičević
Fb strana: www.facebook.com/pozitivnoroditeljstvo
Web sajt: www.educentar.rs

KAKO PREŽIVETI PUBERTET?

Svakom roditelju pubertet neizbežno ulazi u kuću, ali ne postoje uputstva o tome kako da „rukuje“ svojim detetom u ovoj fazi razvoja. Kako se nositi sa promenama dece u periodu puberteta, kako zadržati kontrolu i granice, a ipak dati određeni stepen slobode deci, kako prevenirati uticaj vršnjaka…? Ovo su pitanja koja često muče roditelje tinejdžera.
Dobar odnos između roditelja i dece je u pronalaženju ravnoteže između dozvoljavanja da istražuju i zadrže svoju nezavisnost i njihovog zaštićivanja i postavljanja granica.
U toku je prijava za radionicu namenjenu roditeljima „Kako preživeti pubertet deteta“ na kojoj će stručni tim EDUCENTRA govoriti o tome kako uspostaviti ravnotežu između zahteva dece i roditeljskih granica, kako i koliko slobode dati deci da bi se ona osećala slobodno i samostalno, a da pri tom ne čine sebi štetu.
Radionica će se održati  29.10.2019. u terminu od 18h do 20h.
Informacije i prijave su putem imejla psiholoskapodrska011@gmail.com ili tel.066060820.
Na isti imejl, prilikom prijave, možete poslati pitanja o kojima želite da razgovarate tokom radionice (najkasnije do 27.10.2019).

OBUKE ZA PROFESIONALCE U EDUCENTRU

Obuka “Rad sa teško saradljivim korisnicima” 14.11. (16:30h-21h)
Obuka “Savladavanje otpora u radu sa korisnicima”
Od septembra će se u EDUCENTRU održati šestomesečna obuka “Edukacija za tretman dece i mladih sa problemima u ponašanju”, ukupnog trajanja 96 sati tokom koje će polaznici učiti kako da samostalno rade sa decom i mladima sa problemima u ponašanju (od početne do završne faze tretmana).
Svi prijavljeni do 01.09. za bilo koju obuku ostvaruju popust od 20%.

Tekstovi Ljiljane Marković i Jelene Vukičević:
Gubite li kontrolu nad svojim detetom?
Kako je biti u koži tinejdžera?
Kako preživeti pubertet svog deteta?
Kako i nakon razvoda biti dobar roditelj?
Emocionalna iscrpljenost samohranih roditelja
Grupa podrške samohranim roditeljima
Naučite decu da bezbedno koriste internet
Polazak u školu je stres za celu porodicu… ali, da li mora da bude baš tako?
Da li sam loš roditelj ili mi je dete problematično?
Kako da dete bude srećno i nakon razvoda roditelja?
Zašto je važno deci postaviti granice?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zašto se ne treba okretati u prošlost? Kad se vraćamo…
error: