BG online

Roditeljstvo

Samostalno letovanje tinejdžera

Kad je vreme da bez roditelja idu na more?

Neka deca su zrela još u osnovnoj školi, neka tek sa polaskom u srednju školu tako da bi prosečno oko 15-16 godina tinejdžer mogao na svoje prvo samostalno letovanje. Svakako zrelost ne bi trebalo vezivati za godine koliko za odgovorno ponašanje deteta i njegovu snalažljivost, svest da je samo odgovorno za svoje postupke jer ono treba da dobije poverenje roditelja. Ali, odgovornost se ne može naučiti samo jednim razgovorom vođenim pre mora, već je to nešto što se gradi tokom odrastanja. Zato nekad roditelji moraju da preseku, puste dete na letovanje i sete se kakvi su oni bili u njihovim godinama.
Odlazak na samostalno letovanje je šok za roditelja, a izazov za tinejdžera. Mladima je prva asocijacija dobar provod. Roditelji treba da shvate da je leto vreme za putovanja, odmor, izlaske. Najvažnije je da dete sarađuje i da se s njim roditelji mogu dogovoriti o svemu. Na sam pomen samostalnog letovanja roditelj može anksiozno reagovati u smislu da “unapred zna” da će se nešto loše dogoditi, da će upasti u loše društvo, da će moći da proba sve ono što možda kod kuće nije, cigarete, alkohol, drogu. Onda kreću pitanja gde, kada, s kim, koliko dana, zašto… što dodatno detetu otežava odlazak.

Ni deci nije svejedno

Poželjno bi bilo da roditelji sa detetom uz priču pronađu alternative za sve moguće situacije koje bi mogle da se neplanirano dogode. Ma koliko deca tvrdila da jedva čekaju da odu sama na more, ni njima nije svejedno. I oni se po prvi put upuštaju u nešto gde roditelji neće biti dostupni 24h za rešavanje problema. Zato svom tinejdžeru u tom razgovoru treba da kažete da ste za njega dostupni u bilo koje doba dana i da vas uvek može nazvati, a vi ćete mu uplaćivati kredit za telefon ukoliko mu je neophodan. I ono što je bitno, roditelji ne treba da ispraćaju dete u strahu, panici, kroz plač i tugu. To dodatno može da optereti dete. Deca vrlo dobro prepoznaju ono što njihovi roditelji osećaju, pa ukoliko vas vide da ste zabrinuti i sami će takvi biti. Ponašajte se odraslo jer to zapravo i očekujete od svog tinejdžera.

Važne napomene

Skrenite mu pažnju da se ne intimizira preterano sa „strancima“ koje upozna na moru, da se ne odvaja od svog društva prilikom šetnji, odlaska na plažu, a ukoliko vidi da se sprema neka tuča u kafiću gde boravi pobegne i ne gleda šta se dešava, a zbog stakla koje bi moglo da ga povredi ili u krajnjem slučaju oružja. Veoma je važno pripremiti decu na tu prvu pravu odvojenost. To nije samo beg od roditelja već i želja da učvrste prijateljstva. Takođe, dete stiče poverenje roditelja, postaje odgovornije jer roditelji nisu uvek na dohvat ruke da priteknu u pomoć. Na taj način dete stiče samostalnost, ali i samopouzdanje. Zatim, samostalno počinje da radi neke stvari koje mu kod kuće ne bi pale na pamet, ispegla stvari, iskombinuje odeću za izlazak, učestvuje u spremanju hrane i mnoge druge aktivnosti koje kod kuće završavaju roditelji.
Informacije koje je poželjno da roditelji znaju su društvo s kojim ide, sa kim će biti u sobi, ukoliko je smeštaj dostupan na internetu mogu ga pogledati zajedno sa detetom.Važno je i posavetovati dete o tome šta da radi ukoliko se povredi, kome može da se obrati i koje su to stvari koje bi trebalo preventivno da uradi pre javljanja lekaru. Takođe, roditelji mogu upozanti roditelje druge dece, razmeniti brojeve, povremeno se čuti sa njima dok su na moru. Uzrast koji je najpogodniji je završetak srednje škole i polazak na fakultet. Prvo pravo osamostaljivanje je uzrast od 18-19 godina koji se uzima kao poželjan za letovanje udvoje. Roditelj prvenstveno treba da poznaje osobu sa kojom njegovo dete letuje. Dogovorite način komunikacije, pitanja tipa da li je jeo, stavio kremu za sunčanje preskočite. Svakodnevna SMS poruka ili kratak telefonski razgovor su sasvim dovoljan. Za razgovore o prvom seksualnom iskustvu, polno prenosivim bolestima, kontracepciji nije vreme pre mora, već dete treba da dobije odgovore na ta pitanja onda kad za njih dođe vreme. Vašoj deci želimo srećan put, a vama da se izborite sa brigom tokom tih 10 dana i shvatite da ukoliko je dete planiralo da uradi nešto, ono to može uraditi i kod kuće, ne mora čekati more.

Dragana Stanković
Foto: Silvija Kocić

Dragana Stanković je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Tema njenog diplomskog rada je bila “Motiv za postignućem i uspešnost u učenju jutarnjeg i večernjeg tipa učenika osnovne i srednje škole” što je uticalo na to da nakon završetka studija njeni klijenti budu prvenstveno deca. Pre devet godina napravila je portal koji se bavi psihologijom www.psihologijaonline.com gde piše stručne tekstove koji nalaze svoj put do čitalaca. U srednjim školama je angažovana kao nastavnik psihologije i stručni saradnik – psiholog. Završila je kognitivnu i porodičnu terapiju u radu sa decom i adolescentima u Novom Sadu, kao i terapijske treninge “Samopovređivanje adolescenata – praktične smernice za procenu i terapeutski rad” i “Psihologija laganja – detekcija laži i neverbalna komunikacija” u Beogradu. Pored problema sa kojima se susreću adolescenti, radi i sa odraslima u Srbiji i van nje putem Skype-a.

Draganu Stanković možete kontaktirati putem mejla: psihologijaonline@gmail.com
Kontakt telefon: +381 60 4413942
Facebook i Instagram stranice:
https://www.facebook.com/pg/dragana.psihologijaonline
https://www.instagram.com/psihologijaonline

Saveti Dragane Stanković:
Kako pobediti nostalgiju i usamljenost?
Poremećaj ponašanja dece i tinejdžera

Intervju sa Draganom Stanković:

Roditelji, ne povređujte decu svojim načinom života

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Tom Kruz u neverovatnim kaskaderskim scenama Najbolje namere često se…