fbpx

BG online

Lični razvoj

Podrška usamljenim ljudima

Život, tamo negde…

U životu svakog čoveka postoje periodi važnih životnih odluka. Jedna njih može biti preseljenje u drugi grad ili u inostranstvo. Najrazličitije potrebe i motivi stoje u srži ove odluke(da se unapredi znanje, steknu drugačija iskustva, obezbedi materijalna sigurnost, nađe bolji posao, vodi bogatiji život, upoznaju ljudi drugačijih klultura, živi sa bliskom osobom).

Strah i nesigurnost

Osećanja koja ih najčešće prate su strah, zebnja, nesigurnost, tuga. Ipak, kad se odluka donese i kad se promena desi, obično se aktiviraju mehanizmi adaptacije na novonastalu situaciju. Naravno, život u drugačijim okolnostima stavlja na test lične (i porodične) kompetencije, jer se neminovno, u izvesnoj meri, menjaju odnosi, emocionalne veze, interesovanja, prijatelji. Tad je važno da ostanu u ravnoteži bazični oslonci koje osoba ima u sebi, vera, svrha i nada.
Osobe koje veruju otvorene su za novine i spremne za izazove. Nada spaja želju projektovanu u budućnost i kontrolu nad njom, dok smisao daje interpretaciju ukupnog životnog plana. Ali, ako osoba počne da oseća da je u neravnoteži, da ne zna da li je dobro odlučila, ako po malo gubi nadu, ne veruje više tako jako da će ostvariti svoje ambicije, to ne mora da bude nužno negativno. Naprotiv. To može da proširi njena iskustva i pokrene je na akciju. Naravno da će ljudi koji osećaju optimizam u odnosu na sopstvenu budućnost i imaju poverenje u sebe i druge u velikoj meri efikasnije rešavati probleme i konflikte. Oni drugi, koji se osećaju po malo pritegnuto u sopstvenoj koži, potražiće podršku porodice, prijatelja, zajednice ili će pronaći psihoterapeuta, danas utoliko lakše kada se putem tehnologije sa psihoteraputom može razgovarati i sa velike fizičke udaljenosti.

Imam sve, a nemam ništa

Od čitateljke BGonline-a sam dobila pismo i pitanje: „Poštovana Sanja, živim godinama u inostranstvu gde imam odličan životni standard, ali osim toga nemam ništa drugo što bi me ispunilo. Radim posao koji volim na kojem sam odlično plaćena i život mi se svodi na rad i spavanje. Priznajem da sam usamljena i da se sve češće pitam da li je ovaj potez da odem iz Beograda u svet bio greška budući da osim novca nemam ništa, ni šansu da nađem momka, a kamoli da osnujem porodicu. Imam 38 godina i svakog dana sve više pitanja. Želim da donesem racionalnu odluku, da mi ne bude posle žao što nisam sebi dala šansu da probam da promenim svoj život. Koliko tu psihoterapija može pomoći? Da li generalno ljudi imaju ovaj problem i nose li se bolje od mene sa tim?“
Ova mlada žena nije usamljeni slučaj.

Stare cipele su udobnije, ali ne i bolje

Psihoterapija pomaže da ljudi unaprede kvalitet svog života boljim razumevanjem sebe, da promene neka svoja ponašanja, nauče da se bolje prilagode situacijama, pronađu načine da obogate odnose sa drugima. Kad ljudi prepoznaju i prihvate da nešto u njihovom životu nije u redu oni mogu da krenu ka promeni, a psihoterapija je samo jedan korak u tom procesu. Proces promene može da ne ide tako brzo jer nije lako odustati od starih (iako nekorisnih) ponašanja. Stare, dobre cipele, ma kako bile neugledne bile, udobnije su nam nego nove, lepe, ali nerazgažene. Česta pitanja da li su neki naši potezi bili dobri ili pogrešni ponekad nemaju mnogo smisla jer sužavaju fokus za delovanje. Šanse za obogaćenje života, ostvarenje partnerske veze, osnivanje porodice proizvodite sami kad se krećete u pravom pravcu i birate da se ponašate na nov način da biste svoje želje ostvarili. Svođenje života na “radim i spavam” osiromašuje čoveka za brojne doživljaje. Da bismo se osećali kao celovita bića potrebno je da ostvarimo sve aspekte naše ličnosti. To se postiže napuštanjem starih, neefikasnih obrazaca ponašanja i svesnim i usmerenim delovanjem ka punoj životnoj uključenosti i ispunjenosti. Nekim ljudima je u sličnim situacijama potrebna podrška terapeuta, nekima ne. Svakako odlazak na psihoterapiju ne treba gledati kao slabost, već kao spremnost da se problem reši.

Doc. dr Sanja Đurđević, porodični psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Dr sci. Sanja Đurđević je sistemski porodični i bračni psihoterapeut i docent na katedrama Psihologija i Socijalni rad u Visokoj školi socijalnog rada u Beogradu, gde predaje, između ostalih i predmet Osnovi savetovanja i psihoterapije. Autor je i realizator kratkog programa studija Savetovanje porodice. Poseduje nacionalni i evropski sertifikat za psihoterapiju. Ima dugogodišnje iskustvo u psihoterapijskom radu sa pojedincima, parovima i porodicama. Fokus point u psihoterapijskom radu joj je partnerska terapija (bračne ili partnerske krize, razvod, roditeljstvo). Sa najvećim brojem klijenata radi online terapiju, smatra da je online terapija u današnje vreme pravi izbor načina rada. LIČNI MOTO: Svaka promena je moguća – ako se dovoljno trudimo, – ako imamo nekog na koga možemo da se oslonimo, – ako imamo dovoljno vremena da promene sprovedemo i – ako umemo da, ponekad i duže vreme, održimo volju konstantnom.

Kontakt: djurdjevic.sanja26@gmail.com
Tel. +381 65 333 04 05
Skype: psihoterapeutsanja
FB: www.facebook.com/onlinepsihoterapija
Instagram: www.instagram.com/psihoterapeutsanja

Intervjui sa dr Sanjom Đurđević:

Online psihoterapija (dr Sanja Đurđević)

Koliko je efikasna online psihoterapija?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zašto muškarci gube interesovanje za seks? Seksualna želja je složen…
error: