BG online

Intervjui

Put u središte duše (terapeut Peđa Filipović)

BLOKIRANE EMOCIJE STVARAJU OŽILJKE KOJI SE NE BRIŠU LAKO

Njegova formula življenja, zdravlja i radosti je jednostava. Čine je porodica, ljubav, spoznaja i prihvatanje sebe, baš kao i neprekidno učenje i rad na sopstvenim potencijalima. Peđa Filipović je najpoznatiji učitelj masaže na Balkanu. Ovaj svestran, radoznao i obrazovan kreator brojnih wellness koncepata kroz široki osmeh kaže da živi za ljubav. Ona ga pokreće, motiviše i ispunjava. Svojim učenicima često citira stihove “Besmrtne pesme” Mike Antića: ” … I živi, ali sasvim! Široko žvaći vazduh i prestiži vetar i ptice, jer svaka večnost je kratka.”
Vođen rečima svog omiljenog pesnika, Peđa zaista živi svaki svoj dan sa lepim mislima i ljubavi u srcu.
Kao izuzetan poznavalac masaže i svih njenih tajni, Peđa Filipović kaže da je ona najbolji saputnik na putovanju do najskrivenijih sadržaja kovčega ljudske duše. Ona, baš kao i mnoge veštine koje poznaje, praktikuje i usavršava, daje odgovore na brojna pitanja, od toga zašto osećamo određenu bol, nepravilno dišemo, gde se u nama sklupčao strah i zbog čega, kako da razumemo sopstveni bes … Jednom rečju, masaža je putovanje do središta duše, a duša je ono što ovog terapeuta najviše zanima. Kako njegova lična, tako i duše dobrih ljudi kojima nesebično pomaže i deli sa njima svoje bogato profesionalno iskustvo.

TELO NAS ODAJE

Peđa Filipović neprekidno radi na ličnom usavršavanju, sopstvenom rastu i razvoju težeći tome da sutra bude bolji nego juče. Njegovo obrazovanje je široko. On je diplomirani glumac, viši fizioterapeut, na postdiplomskim je studijama telesne psihologije, master poslovne ekonomije i na doktorskim studijama primenjenog menadžmenta, ekonomije i finansija. Pored toga je i joga instruktor, čovek koji mnogo zna o istočnjačkoj medicini, zdravom životu, pozitivnoj psihologiji…
-Kod instruktora joge sam upoznao psihologa Ljiljanu Klisić koja mi je rekla da bih bio sjajan telesni psihoterapeut. Prvo mi je palo na pamet da je to još jedan u nizu fenomenalnih načina da koračam putem spoznaje sebe- priča Peđa Filipović.- Ja sam stalno u tome i uvek se preispitujem, pitam se da li grešim, kako postupam. Nikad se kritično ne odnosim prema ljudima, već preispitujem sebe. Stičem mnogo novih saznanja o psihologiji ličnosti i istraživanja sebe. Uživam u tom učenju upoznajem sebe, uviđaš koliko telo govori o stanju duše, načinu razmišljanja. Emocije i misli umeju da budu blokatori i prave velike promene na mišicima, a način na koji dišemo, hodamo je naše telesno ogledalo. To je odraz onog što se u nama dešava. Postoje tri tipa oklopa u nama- bes blokator, bol blokator i stres blokator. Oni prave ogromne promene u našim mišićima, dovode do spazama, utiču na način na koji dišemo, stojimo, hodamo. Naša telesna haljna je ogledalo svega što se u nama dešava. Tokom ove edukacije učim o tome šta je to često ne prepoznajemo i pustimo da teče, već ga zadržavamo u sebi. Ja sam imao problem sa blokiranim besom. I to sam spoznao učeći o telesnoj psihoterapiji. Jednostavno, sklopili su se staklići i mog kaliedoskopa.

STRAHOVI I POTISKIVANJE EMOCIJA

Od svom detinjstvu koje je proveo na Braču priča sa mnogo topline, ali po malo tuge jer ga je majka ubrzo nakon njegovog rođenja odvela kod bake na ovo jadransko ostrvo gde je živeo do polaska u školu i tek ponekad viđao roditelje.
-Majka i otac su to uradili iz najbolje namere, ali do moje sedme godine, kad je bilo najvažnije što potvrđuju i psihološke knjige koje kažu da je sve što naučiš do tad mnogo važnije za ličnost nego sve ono tokom studija i fakulteta, ja sam živeo sa mojom bakom. Tokom svih tih godina imao sam jak osećaj da sam ostavljen i da me mama i tata ne žele- iskren je Peđa.- Dovodili bi me na nekoliko dana u Beogradu, pa me opet vratili na more. Imao sam problem “nepripadanja”, pa čak i danas nemam osećaj pripadnosti. Pripadam svuda. Niti ja pripadam nekom gradu, niti taj grad meni.
Svojoj baki Peđa je neizmerno zahvalan za detinjstvo koje mu je priuštila, ispunjeno njenom toplinom, mudrošću i savetima koje i danas pamti. Ali, kad se konačno preselio u Beograd kod roditelja i krenuo u osnovnu školu Peđa kaže da je neprekidno bio u strahu da ga mama i tata ne vrate na Brač.
-Tad sam počeo da se dokazujem. Bio sam najbolji đak, svirao violončelo, išao u školu plesa, na vaterpolo, bio uzorno dete.- seća se Peđa.- Nikad nisam burno reagovao i kad mi nešto nije bilo po volji da im se ne bih zamerio, kad sam bio ljut te emocije sam potiskivao u sebe, ograničio se, blokirao… Dugo je to trajalo, pa se prenelo i na komunikaciju sa drugima. Glumu sam verovatno upisao da bi me ljudi prihvatili i primetili. Za sve njih sam ja bio Peđa koji se uvek smeje, stalno raspoložen, ali je to išlo ka autodestrukciji. Isplakao bih se kad bih ostao sam, uveren da me neće voleti ako ispoljim sve to što u sebi nosim. Sve ovo sam osvestio mnogo, mnogo kasnije.

ŽIVOT BEZ POTOMSTVA

Četrnaest godina proveo je u braku sa Danijelom, svojom mladalačkom ljubavi sa kojom je i danas, nekoliko godina nakon razvoda odličan prijatelj.
-Imali smo divan brak, a Danijela za sve te godine čak tri spontana pobačaja. Nakon svega smo se udaljili. Ona je imala 16 godina a ja 19 kad smo počeli da se zabavljamo. Obe porodice su prihvatali nju i mene kao svoju decu, pa smo i posle našeg rastanka svi zadržali odlične odnose. Ne znam da li bih sad, u ovim godinama poneo na svojim plećima odgovornost roditeljstva, mada je ta želja da imam dete i dalje u meni. Do nedavno je u mom stanu bio valjak za pelene koji smo Danijela i ja kupili kad smo bili ushićeni tokom njene prve trudnoće. Bili su to bolni dani.
Iza Peđe Filipovića je dvadesetišest godina kontinuiranog rada koje je propraćeno stalnim učenjem. On neprekidno osmišljava nove programe, wellness koncepte, otkriva nove veštine, povezuje se sa ljudima koji znaju više od njega, usavršava se i to ga ispunjava neizmernom radošću. Na pitanje koliko često se i sam nađe na stolu za masažu i ko su ljudi čijim rukama se rado prepušta Peđa kaže da retko kad sebi priušti takvo hedonističko zadovoljstvo. Ono što ga oduševljava su masaže u termalnom bazenu, pa se i sam u toj oblasti usavršava u Mađarskoj.
-Masažu mnogo volim, ali me do sad niko svojom masažom nije ostavio bez teksta. Želim da me neko opusti, da stavi ruke na mene i tačno zna gde sam napet. Masaža u termalnom bazenu je zaista posebno iskustvo. Zavrsio sam obuku i za praktičara reiki- ja. Odlučio sam da ostvarim sve ono što želim da budem. Ništa me na tom putu me nije promenilo, niti nagrade, niti javni život. Ostao sam isti čovek i živim svoju suštinu. To je mnogo lepo.

BOLNI RASTANAK

Bilo je teških trenutaka u životu Peđe Filipovića, a jedan od najtežih, rastanak od oca i njihov poslednji susret koji je dugo kroz osećaj griže savesti nosio u sebi.
-Tata je bolovao od leukemije. U trenutku kad mu je bilo mnogo loše smestili smo ga u bolnicu. Dok sam stajao pored njegovog kreveta u Kliničkom centru mnogo puta mi je ponovio da ne može više da izdrži i da će se ubiti. Posle mnogo puta ponovljene rečenice tog dana, pitao me je da li će umreti ako preseče vene. Odgovorio sam mu: ”Zavisi koliko duboko zasečes”. Ujutro su mi javili iz bolnice da je to uradio. Presekao je sebi vene dubine 5 mm. Bolelo me je što je to uradio i to što me je ikad pitao tako nešto. Nedugo zatim otišao sam u Banja Luku na predavanje i na mestu koje mi je bilo namenjeno da sednem video sam identičan perorez kojim je moj otac sebi presekao vene. Bio sam jako uznemiren, pitao sam se zasto je to uradio. Prošlo je mnogo vremena, ali sam uspeo da oprostim i njemu i sebi, ali je u meni ostala velika tuga.
Usled spleta brojnih životnih okolnosti, Peđa ne krije da je još kao veoma mlad poželeo da ima život u svojim rukama, osamostali se, osnuje porodicu. I pre svega mnogo radi na sebi.
-Duboko verujem da svako od nas u sebi nosi ogroman potrencijal ali na žalost mnogi to ne oseveste. Kad se to desi onda i prizivaš u svoj život one koji imaju potencijal i imaju šta da daju. Dok daješ drugima istovremeno dobijaš nešto novo. To je fantastična razmena energije. Koliko god da sam davao, bilo da je reč o emocijama, materijalnom dobru, uvek sam to radio od srca, bez bilo kakvih očekivanja. Realnije sam tad počeo da posmatram svet, ljude, manipulacije. Jedino što možeš da uradiš kad si okružen negativcima i nisi kriv ni za šta je da se skloniš, kao što uradiš kad naiđe oluja pa se sklonis od vetra i nevremena da ti saksija ne bi pala na glavu.
Iako živi sam, često je okružen ljudima. Ima trenutke i neke svoje male rituale kojih se ne bi odrekao i siguran je da bi se lako uklopio u zajednički život sa nekim ko ima široke vidike, baš kao i on.
-Sloboda je najveća odgovornost koju čovek ima i nje se nikad ne bih odrekao. Ne bih podneo raznorazna pitanja na tu temu niti ograničenja. Želim da dišem slobodno, da budem iskren, da ne moram da konstruišem priče i imam svoj koncept življenja. Potpuno razumem roditelje koji brinu, ali mene su oduvek izluđivala ta pitanja, nedostatak poverenja. Hoću da dišem slobodno, imam svoju putanju kretanja. Nisam samoživ, već bih sa nekim meni bliskim sve to rado i podelio.

DISCIPLINA JE POLA ZDRAVLJA

O svom zdravlju Peđa brine na veoma poseban način. Osluškuje sebe i veoma je disciplinovan kada je reč o savetima koje dobija bilo od lekara, nutricioniste, praktičara alternativne medicine.
-U jednom periodu sam imao visok pritisak što je bila posledica stresa nakon tatine smrti, a nekoliko godina kasnije i mamine. Bio sam pun vode, ugojio se prilično, izblokirao sebe jer nisam mogao da prihvatim neke stvari. zavrsio kod lekara alternativne istočnjačke medicine dr Mančića. Nakon pregleda bio mu je jasno da je moj problem psihološke prirode. Nešto me je mnogo više gušilo od slane hrane, pršute, hleba… Dobio sam instrukcije o tome šta treba da izbegavan, na čemu da insistiram. Uz to je usledio i veliki rad na duhovnom biću, vežbe disanja. Upoznao me je sa svim onim što mi danas mnogo pomaže, otkrio sam proso kao sjajnu žitaricu, brojne čajeve, naučio kako pravilno da pijem vodu. Tajna je u tome da ne sme da se hladi već da to bude topla voda. Pije se tako što uzmeš tri gutljaja pa napraviš deset minuta pauzu. Sve to mi je mnogo pomoglo da uspostavim balans i osećam se bolje.
Danas se Peđa hrani po programu ishrane nutricioniste Maje Astaloš. Izgleda sveže, vitkije, izbacio je višak tečnosti iz organizma, jede na tri sata i osmeh mu savršeno stoji.
-Maja kaže da dugo nije imala tako disciplinovanog klijenta kao što sam ja- ponosan je Peđa.- Čak i na putovanja nosim svoj mali frižider sa svim namirnicama koje treba da jedem. Tu su žitarice, tofu sir, već pripremljeno meso. Ali zato, kad odlučim da ne vodim računa o ishrani, umem da odem u drugu krajnost.
Često se Peđa seti reči svoje bake koja mu je govorila da je duša najtananije tkanje i ma koliko se činilo da je ista, svaki čovek ima svoj specifičan bod u toj mustri.
-Uvek bi me podsećala na to da se u svakom od tih tkanja pojavljuju rupe i govorila da ih nikad ne treba širiti i igrati se sa tim oštećenjima. “Prihvati dušu, nemoj nikad da je povrediš”, govorila je. “Duša … to ti je najlepše tkanje. Iako mustre liče jedna na drugu, svaka ima svoj poseban, prepoznatljiv bod. Svaka je neponovljiva lepota. Ali, vidiš, svrate ponekad u život nespretni ili bezobrazni, zlonamerni gosti, pa im padne žar cigarete i oštete je, ili namerno čeprkaju i raspetljavaju je, pa ostave rupe i deformišu je. A domaćin, šta će, stavi preko ovakvih “uspomena” pepeljare, ukrase, podmetače, da se baš ne vidi. I njemu samom je tako prijatnije. Molim te, ako se ikada osmeliš da pomeraš postavljeno, nemoj nikad oštećenja na tim mustrama da produbljuješ, da se iščuđuješ, podsmevaš. Posmatraj celinu, pa poštuj i prihvati! Zavoli je takvu, daj podršku i pomozi ako budeš znao, da je sam vlasnik sredi i lepo zakrpi što se može popraviti. Voli ljude…” Imao sam pet ili šest godina kad je to rekla, ali sam tek kasnije to razumeo. Moja najveća nagrada je čista savest. Kad sam sam sam sa sobom, tad sam miran i spokojan, čiste duše. Griža savesti najviše razara čoveka. Volim svoj život.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

SAMOMASAŽOM PROTIV MIGRENE

Peđa Filipović će 15.novembra od 19h u Beogradu održati radionicu „SAMOMASAŽOM PROTIV MIGRENE“ na kojoj će polaznike naučiti brojnim korisnim tehnikama koje će im pomoći kod glavobolje uzrokovane migrenom. Takođe će pokazati i vežbe opuštanja i disanja koje je važno znati i primenjivati kod različitih bolnih stanja.
Rad u maloj grupi.
Rezervišite mesto: pedjafilipovicradionica@gmail.com ili 066060820

Moć pelina i lek za 3000 bolesti

Tekstovi Peđe Filipovića:
Loptica koja menja kvalitet života
Sve što treba da znate o maderoterapiji
Holistički tretman MOCUSHI
Od ulja kanabisa do detox pilinga sa aktivnim ugljem i zeolitom
Sve što niste znali o celulitu
Vajanje uma, duše i tela
Uticaj muzike na zdravlje i rad unutrašnjih organa
Moć zagrljaja, lekovitost suza, snaga osmeha i najlepši poklon koji možemo pružiti sebi
Najmlađi klijent na stolu za masažu Peđe Filipovića i Kraljevih Čardaka
Regeneracija, relaksacija, mentalna, fizička i duhovna harmonizacija
Moć pelina i lek za 3000 bolesti
Masaža stopala by Peđa Filipović
Svoje tuge čuvam i ponekad im se vratim
Ljubav se razmenjuje dodirom
Odmorite umorne oči
Porodica se gradi od trenutka kad se dete začne
Dodir ljubavi za mamu i bebu
Savremeni wellness koncept SELFNESS
Lice je naša lična karta
Stres ostavlja zapise na duši, telu i muti nam misli
Vežbe za buđenje ličnih potencijala
Zaplovite pučinom svog mira, svesni da tako investirate u svoje zdravlje
Oči u oči sa sobom i prošlošću
Detinjstvo kao roditelj duše
Treptaj duše i koraci ka sebi

Intervju sa Peđom Filipovićem:

Svoje tuge čuvam i ponekad im se vratim (Peđa Filipović)

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

2 komentara

komentar

  1. vanjuška ličina

    26/09/2016 at 22:20

    Poštovani g-dine Peđa,
    zadivljena sam vašom iskrenošću!Malo je ljudi koji su hrabri podijeliti svoju životnu priču s drugima.Iz tog sam razloga čitajući ju imala osjećaj da ju pričate samo meni.HVALA VAM!
    Srdačan pozdrav iz Zagreba,
    Vanjuška Ličina

  2. Jasmina Jevtic

    23/06/2017 at 19:01

    Dragi Pedja,

    Ova prica je prelepa i nisam verovala da u susedstvu u Beogradu postoji neko kao Vi.
    Nadam se da cu Vas upoznati
    i da cete moj put na kome sam uciniti kvalitetnijim.

    Puno vas pozdravljam,
    J.J.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
HIPNOZA U TERAPIJI STRAHA, ANKSIOZNOSTI I PANIČNOG NAPADA Odrasla sam…
error: