BG online

Lični razvoj

Naučite kako da kontrolišete svoje misli

Vežbe pravilnog disanja koje će vas umiriti

Zajednički simptom anksioznosti, fobiji i napadima panike je otežano disanje. Nedostatak daha može da utiče i na vaše izbore kao što su izbegavanje određenih situacija koje izazivaju problem kod onih koji se osećaju “bolesno”. Korisno je osvetliti reakcije našeg tela i naučiti efikasne alate svesti.

ANKSIOZNOST JE EMOCIJA

Anksioznost nije nenormalna ili patološka reakcija, već osnovna emocija neophodna za opstanak. Mogli bismo je nazvati „spasiocem života” jer aktivira organizam i drži ga dalje od opasnosti. Postaje teže kad je rizik odsutan i uprkos tome telo se dovodi u stanje alarma. Specifična karakteristika anksioznosti je osećaj intezivne zabrinutosti. Telo je napeto zbog alarma da bi se nešto moglo dogoditi, čak i mnogo godina kasnije. Iz tog razloga stvaramo beskonačan niz katastrofalnih misli. Kod straha je reakcija organizma kratkotrajna i prestaje kad opasnost nestane. U tom slučaju se preporučuje ispravno disanje dijafragmom – i držanje tela uspravno. Ramena treba da su ispravljena i pogled podignut, a telo će poslati signal mozgu da je opasnost prošla.

Vrhunac krize anksioznosti

Anksioznost postaje anksiozni poremećaj kad traje više od 6 meseci. Fobija je strah od zamišljenih demona ili neprikladni strah od stvarnih stvari. Javlja u konkretnoj situaciji i kad smo pogođeni tražimo strategije za izbegavanje tih situacija. To dovodi do iscrpljenosti tela i gubitka energije. Postoje razne tehnike da se težina fobije smanji na minimum.
Panični napad je vrhunac krize anksioznosti, poput brane koja svuda probija i prosipa vodu i krhotine.To je stanje ekstremne fizičke nelagode slično srčanom udaru. Simptomi koje osećamo u dva prethodna stanja ovde su ekstremna: palpitacije- srce je u grlu- dah je blokiran vrtoglavica- mučnina- dijareja…
Fiziološke reakcije dosežu do vrha, a zatim se smanje u 15 minuta, ali i dalje se ostaje u stanju anksioznosti. Disanje je aktivnost koja se dešava bez obzira na to šta radimo ili mislimo. Mozak to automatski kontroliše.

Sprečite bol u grudima

Mišić dijafragme koji se nalazi u visini pupka, od velikog je značaja u situaciji velikog stresa, kao što su anksioznost, fobija ili napad panike.
Pluća čine veći napor, dovodeći dah u gornji deo grudnog koša, a odatle i nastaju interkostalni bolovi u grudima. Središte regulatora nalazi se tačno u dijafragmi koja je malo poznati mišić koji može poboljšati kvalitet našeg dana. Poznavajući kako treba disati pravilno naši fiziološki parametri ulaze polako u normu. Tehnike ispravnog disanja pomoći će nam u mnogim situacijama. Kratak, plitak dah izaziva hiperventilaciju i sve gore navedene neprijatne reakcije. Svest o tome kako dišemo otvara vrata funkcionisanju tela. Mi ne treba da budemo žrtve našeg mozga. Jasno je da iza svake fobije ili anksioznosti živi neka naša priča, ali odmah moramo naučiti da dišemo. Sve ostalo će doći prirodno.

Slađana Pavlović, NLP coach i hipnoterapeut
Foto : Dario Konstantinović
Mesto snimanja: Hotel Amsterdam, Beograd

Intervju sa Slađanom Pavlović možete pročitati ovde: https://bgonline.rs/sladjana-pavlovic-intervju/
Više o Slađani Pavlović:  www.sladja-pavlovic.com

Tekstovi Slađane Pavlović:
Pobedite svoje strahove
Od napada panike do fobije
U vrtlogu anksioznosti
Oslobodite se nemira, panike i crnih misli
Energetski lopovi i emocionalni vampiri
Emocionalni cunami i napad panike
U vezi sa manipulatorom i narcisoidnom osobom
Pobedite mentalnu konfuziju, stres i nervozu
Kako komunicirati sa svojim strahovima?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zašto mlada publika voli Džokera do ludila? Na početku nove…
error: