fbpx

BG online

Roditeljstvo

Najčešće roditeljske greške

Prezaštićivanje, zanemarivanje, kritikovanje i upoređivanje su neprijatelji vaše dece

U savremenom životu u kojem i roditelji i deca imaju sve više obaveza, a nedovoljno vremena jedni za druge, nije jednostavno usporiti, zagledati se u odnos koji imaju i greške koje roditelji često prave. Ni roditeljima ni deci ponekad nije jednostavno da razumeju sebe i druge, a psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić objašnjava kakav trag na emocijama i ponašanju dece ostavljaju neka ponašanja roditelja.
Koje emocije deca najčešće potiskuju i zašto?
-Svako dete je drugačije i potiskuje različite emocije. Deca potiskuju one emocije koje nisu smela da iskažu kod kuće. Nekome nije bilo dozvoljeno da pokazuje ljutnju i bes, nekome tugu, nekome strah pa su tako naučili da ih pokažu u nekom drugom obliku, kroz neprilagođeno ponašanje, neku drugu emociju ili kroz bolest. U moje savetovalište najčešće roditelji dovode decu koja imaju problem sa anksioznošću.To su uglavnom dobra deca koja su adaptirana i ambiciozna, plaše se neuspeha, budućnosti, mnogo brinu, ne znaju da se opuste, a često su i žrtve vršnjačkog nasilja. Oni neretko imaju problem sa regulacijom emocija.
Kako roditelj može da prepozna da mu je dete anksiozno?
-Neka deca kad krenu u školu imaju česte psihosomatske tegobe ili panične strahove. Takva deca su pefekcionisti, preterano kritični prema sebi i nikad nisu sebi dovoljno dobra. Često su u detinjstvu ta deca učila da ne izražavaju svoja osećanja, da ih potiskuju, preterano stavljaju akcenat na ocene i uspeh u školi ili sportu.
Kakav tip roditelja i roditeljskog stila kreira anksioznu decu? Kako se rešava ovaj problem?
-Najčešće roditelji koji prezaštićuju svoju decu dovode do anksioznosti u kasnijem dobu. Takva deca na svaku životnu promenu ili odvajanje mogu da reaguju veoma burno, da budu nesigurni kada treba sami nešto da urade. Drugi primer su preterano kontrolišući roditelji, koji čak i odraslu decu ne puštaju da misle svojom glavom, zatim roditelji koji previše brinu i preterano imaju strah od budućnosti i tako deci šalju poruku da je svet opasno mesto za život.
Kuda vodi upoređivanje kojem su skloni roditelji? (tipa “nisi kao sestra/brat”, “ja sam u tvojim godinama…”, “pogledaj kako druga deca”)?
-Često upoređivanje sa braćom i sestrama, može da dovede do ljubomore. Dete tada misli da mama više voli brata ili sestru od njega, dok upoređivanje sa sobom može da dovede i do preterane nesigurnosti kod dece, jer ona misle da ne mogu da dostignu roditelja, da su nesposobna, nedovoljno pametna, vredna. Ako moramo da upoređujemo, najbolje je upoređivati dete sa njim samim, odnosno da li je bolje sada nego što je bilo ranije.
U čemu roditelji najčešće greše, šta im je najteže da usvoje i prestanu da rade? Da li se dobar roditelj postaje i uči i šta to podrazumeva?
-Većina roditelja ne razmišlja mnogo o roditeljstvu, već vaspitavaju decu onako kako su njih vaspitavali njihovi roditelji. To je transgeneracijsko prenošenje vaspitanja. Ponekad je to dobro, a ponekad loše. Postoje i oni koji žele da budu drugačiji od svojih roditelja, pa odu u drugu krajnost. Na primer, ako su im roditelji bili preterano strogi, oni postanu preterano popustljivi, pa tako im deca budu razmažena. Zato kažemo da se roditeljstvo uči ceo život. To nam nije tek tako dato, već ono što smo dobili od naših predaka treba kritički da posmatramo i promenimo ono što je funkcionalno u sadašnjem vremenu i okolnostima, a odbacimo ono što nije funkcionalno. Takođe treba posmatrati i druge modele i prihvatiti nešto što daje dobre rezultate. Uvek treba imati u vidu da je svako dete različito i da ono što je na jedno dete dobro delovalo ne znači da će i na drugo. Ovo je poznato u porodicama sa više dece što znači da je najvažnije osetiti dete i njegov temperament i kreirati dobar odnos sa detetom. Česte roditeljske greške se odnose na preterano kritikovanje ličnosti deteta. Kad kritikujete dete kao ličnost, to dete ne može da ispravi, pa je ta kritika uzaludna. Druga česta greška je suprotna, da roditelji uopše ne kritikuju dete jer se plaše da će ga frustrirati i da će ono imati neke traume zbog toga.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
eoscentar@gmail.com
www.eoscentar.com

Intervju sa Ljubicom Bogetić

Vodič za roditelje (mr Ljubica Bogetić)

Strah od raskida i samoće
Posledice hroničnog stresa
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Aplauz za ego ili rad na sebi? Rad sa klijentima…
error: