fbpx

BG online

Lični razvoj

Kako se postaje srećna i uspešna žena?

Najteže je priznati sebi da niste u pravu

Imala je detinjstvo koje nije obećavalo mnogo. Živela je u malom selu na jugu Srbije i još kao sasvim mala devojčica se izdvajala od vršnjaka. Već sa četiri godine je, kaže, umela da računa do 100, odlično igra šah i maštala od malena o tome da jednog dana bude uspešna.
Danas Svetlana Lukić, nlp trener i business coach za sebe kaže da je zadovoljna, srećna i ostvarena žena, ali se jasno seća vremena kad joj situacija u kojoj se nalazila ni malo nije obećavala velike šanse za uspeh.
-Želela sam da živim drugačije od onog što mi je nudio život na selu, pa sam tako roditeljima rekla kad su me upisali u prvi razred da ne želim da idem u seosku u školu.
Jedina opcija je bila da sama putujem do škole jer nije mogao niko da me vozi, pa su me upisali u osnovnu školu u Prokuplju.
Pešačila sam svakog dana 3 km do autobuske stanice i još 20 km išla autobusom, a vozači su me čuvali.
Ustajala sam u 6 ujutro, školski ranac je bio veći od mene, ali ja sam bila uporna i nisam odustajala. Svi su me jako žalili, govorili “jadno dete, kako se muči i ide samo”, a ja nisam to razumela jer mi je mnogo veći problem bio da idem u seosku školu. Tako je bilo sve do sedmog razreda kad je i moj brat krenuo u prvi razred, pa su nam roditelji napravili uslove da svi živimo u Prokuplju.
Gimnaziju je završila u Prokuplju i Kuršumliji i njen naredni cilj je bio dolazak u Beograd gde je upisala studije matematike.
-Zamišljala sam da studiram u Beogradu, da sam lepo obučena, da sam pametna i uspešna, dok je većina dece iz mog okruženja bila bez ambicija, mireći se s tim da će raditi na njivi i poslove oko kuće. Kad sam imala 18 godina roditelji su mi rekli da nemaju novca za moje studije u Beogradu i predlagali da upišem fakultet u Prištini što bi ih znatno manje koštalo, ali ja to nisam želela. Upisala sam matematiku i radila tokom letnjeg raspusta kako bih zaradila za sve što mi treba dok ne dobijem studentski kredit.
U to vreme mi je i mama bila bolesna, pomagala sam svima, a moj život u 6. bloku studentskog doma u Beogradu koji nije bio renoviran od 1968. nije bio bajkovit. Toplu vodu smo imali par sati dnevno, prali smo kosu na promaji jer su bili razvaljeni prozori, kafu smo kupovali kod preprodavaca jer je bila jeftinija, a moje drugarice i ja smo se dogovorile da kad bismo dobile 8 na ispitu počastimo sebe čajnim kolutićima- priseća se Svetlana.
Oduvek je, kaže, bila dobra u matematici, analitičar koji lako dolazi do rešenja, što joj je generalno dosta pomagalo na svim životnim poljima.
-Sama sam sebe izdržavala od studentskog kredita, snalazila se, a pod pritiskom da moram sve da položim sam počela da padam ispite koje sam odlično znala.
Kasnije sam na studijama ekonomije videla kako je trema kod mene dovodila do toga da su 3 i 2 bili 6 umesto 5 u mojim zadacima.

Neuspeh nije opcija

Svetlana je uvek bila preduzimljiva i vredna, a pitanje “Šta ako ne uspem?” nikad sebi nije postavljala. To nije bila opcija koju bi ikad razmatrala i njome se bavila.
Kad je brat napunio 15 godina preselio se u Beograd, pa je Svetlana brinula i o njemu i još mnogo pre toga odrasla pre svoje generacije.
-Kod mene ne postoji opcija da mogu da ne uspem, već da ako nešto ne valja ili mi ne ide, ja promenim plan.
Od 200 načina znala sam da jedan mora uspeti. U životu ne postoje uspeh i neuspeh, već samo rezultat. Tako sam razmišljala od malena.
Na ekonomiji sam studirala sa mnogo mlađim kolegama. Neki su me provocirali pričom da mi sa sela dolazimo da im uzmemo mesto na fakultetu, a ja sam svojim znanjem pokazala da mogu odlično da spremim prijemni i budem na vrhu upisne liste, iako sam već imala dete, posao, mnogo više obaveza od ostalih.
Ja se nikad ne hvalim da sve znam. Razlika je u tome što želim rezultat I razmatram šta mi je potrebno da bih ga dobila- priča Svetlana.
Ne krije da je njena najslabija tačka porodica u kojoj joj je uvek nedostajala harmonija.
-Odrasla sam u sredini u kojoj je muško dete sve, dok je žensko “tuđa kuća”. To me je mnogo pogađalo i budilo u meni mušku energiju. Bila sam borac i imala sam stalnu potrebu da dokažem da vredim. Iako sam često bila najbolji đak to nije bilo dovoljno da budem dovoljno dobra- iskrena je Svetlana.

Kako promeniti sebe

Nakon brojnih životnih izazova Svetlana Lukić se srela sa NLP-om za koji kaže da joj je pomogao da promeni kako sebe, tako i svoj život.
-U kasnim tridesetim godinama se dogodio preokret. Iako sam tad imala svoju firmu, dete, pomagala drugima, pitala se za sve, i dalje nisam bila dovoljno dobra… jer ja sam žensko! NLP mi je počeo da menja strukturu. Ričard Bendler je govorio da nikad nije kasno za srećno detinjstvo i meni je to bilo fascinantno.
Dok sam radila na sebi dogodilo se da me je u jednom trenutku odbacila cela familija, brat i tata nisu želeli da govore sa mnom, a uzrok tome je bila moja promena. Tako nezavisna i samostalna prestala sam da reagujem na njihove emocionalne ucene i provokacije što sam radila nesvesno i duboko. Govorili su da više nisam ista osoba, odbacili su me, a nakon svega je moj brat krenuo na NLP.
Dok se priseća najtežih lekcija koje je u NLP-u savladala, Svetlana kaže da je to definitivno bila „mapa nije teritorija“.
-Ta lekcija kaže da ono što ja mislim, čak i kad sam sigurna da sam u pravu, definitivno nije istina. A do tad sam ceo život bila u pravu! Ali, NLP kaže da je ta moja procena bila apsolutna laž i neistina. To mi je bilo preteško da usvojim.
Moj um koji je rešavao do tad najteže matematičke zadatke i davao rešenja, podneo sve okolnosti, od sela, škole, poslova, borbe, trebalo je da prihvati da sve to nije tačno.
To mi je bila najjača i najteža lekcija. Trebalo je da sa sobom napravim dogovor, a na NLP sam došla jer sam u dubini duše bila jako nesrećna što niko nije primetio. Dešavalo se da dok vozim dete u vrtić plačem u kolima, a plakala bih i pred spavanje. Jednostavno, nisam bila zadovoljna. Sad znam šta mi je nedostajalo i da je to percepcija “muve i pčele”. Ljudi su često zaglavljeni u percepciji muve.
Po ceo dan sam radila i akcenat mi je bio na onome što ne valja. Ta percepcija muve mi je nalazila ono što ne treba, a to je loša emocija koju je teško nositi. Ono što je dobro mi se podrazumevalo, a ono što ne valja mi je bilo bitno.
To nakon nekog vremena emocionalno i energetski vodi na pogrešnu stranu. Dok muva radi po svom, samo razmišlja o tome šta nije uradila, šta je zaboravila, šta ne valja onda vam ni san ne dolazi na oči. U pola noći sam znala gde mi je koji papir, šta jesam i nisam uradila, nisam mogla da se oslobodim negativnih misli.

Gde su vaše emocije?

Na NLP-u se Svetlana susrela sa spoznajom da svoje misli može da promeni.
-U knjigama o tome sve lepo piše, ali nisam znala kako se to radi. Čak sam mislila da je to nemoguće. Kasnije sam naučila tehnike koje gase vozove misli. Nešto me je intuitivno vuklo da prođem taj put.
Prošla sam puno tehnika poput “sidrenja emocija”. Do tad nisam mogla da se setim lepih emocija, jer je moj um tražio greške i nije pamtio ono što je lepo. Nisam imala šta da usidrim, a na pitanje kad sam se poslednji put smejala nisam znala da odgovorim. Um pamti loše stvari jer mu je tu fokus i to smo sve sami sebi uradili.
Neprekidna edukacija i neodustanje doneli su joj, kaže, novu sebe.
-Meni je rezultat donelo moje neodustajanje. Mnogi zastanu na tom putu čim osete da se ne osećaju lepo. Imala sam ja mnogo takvih trenutaka, ali uvek sam se vraćala lekcijama koje nisam naučila.
NLP menja u nama nekorisne stvari koje nije jednostavno sebi priznati. Sebi sam najteže priznala da nisam u pravu, bilo je to kao da mi je neko lupio šamar.
Mi smo odavno programirani, od strane porodice, školstva, medija, okruženja, a problem je u tome što smo programirani na ono što je loše po nas, da brinemo, plašimo se, da imamo negativne emocije.

Od nesrećne do zadovoljne žene

Poslednja u nizu edukacija joj je donela zvanje NLP trenera i njen cilj je da radi sa ženama kojima bi bila podrška na putu ka daljinama koje žele da osvoje.
-Mnogo je nezadovoljnih i nesrećnih žena, a sve one imaju potencijal da budu zadovoljne- kaže Svetlana. -Većina ljudi ima sve u ovom životu, ali ipak ustaju nervozni, gunđaju, žive pod stresom… a sve prođe i život prođe. Veliki broj žena nije zadovoljno iako nemaju toliko razloga za to. Potrebno je da sa muve pređu na pčelu, a tad će se njihova percepcija i fokus promeniti. Da mi je neko pričao da kad ustaneš iz kreveta možeš da nemaš misli i da nisi nervozna, ja mu nekad ne bih verovala.
Ljudi su naučeni da kukaju, a na prste jedne ruke mogu da nabrojim one koji ne kukaju kad ih pitate kako su.
Ljudi se podjednako plaše uspeha i neuspeha, kaže Svetlana i dodaje da uspešne ljude nema ko da žali, a i oni onda nemaju na šta da se žale, a toliko su nekad navikli na to.
-Mnogima je usađena potreba da ih sažaljevaju, jer lakše je kad si slab, čini ti se da te tad manje napadaju. Često te sekundarne dobiti nismo ni svesni. Moja sekundarna dobit je nekad bila pažnja i sažaljenje.
Nisam volela da me sažaljevaju ni kao đaka pešaka. NLP vas nauči da ljude čujete drugačije, da sagledate koje pretpostavke imaju, kakav život žive. Tad osobu mnogo više razumeš.
Znaš iz kojih pobuda to radi, ne povređuje te, jasno ti je sve, razumeš je, pokušavaš da pomogneš, a ako neće pomoć onda nisi povređen, nemaš potrebu da se svetiš i da vratiš.
To ukida stres, nervozu, sujetu i sve što je nekorisno. Kad su se svi moji bližnji naljutili na mene, ja sam njih razumela.

Žuljaju li vas cipele?

Pored toga što već godinama ima svoju računovodstvenu agenciju Svetlana kao NLP trener želi da se posveti i radu sa ženama kojima planira mnogo toga da pruži.
-Pre svega potrebna im je podrška na putu do njihovog uspeha i sreće. Neko ko želi da bude domaćica, majka, supruga može biti sjajna u tome, isto tako žena koja želi da bude preduzetnica ili super radnica može to da bude.
Poenta je da uživa u tome što je izabrala i shvati da su sreća i uživanje iznutra, da uspeh nema društvenu kategoriju. Moj program “Srećna i uspešna žena” čini skup NLP tehnika uz koje mogu sebi da naprave uspešan dan,
istraže šta čini njihov dan uspešnim, na kom polju žele da budu bolje i osećaju se u potpunosti zadovoljno.
Da biste znali da li ste spremni za ovaj korak Svetlana kaže je da je važno odgovoriti iskreno na jedno pitanje: “Koliko mi je lepo u sopstvenoj koži?”
-Ako vas žuljaju cipele u kojima sada koračate kroz život možete pokušati da obujete one koje vas manje žuljaju. Dok ne probate nećete znati.
Vidim puno ljudi koji žive kako ne žele, a ne mora da bude tako.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

POSTANITE I VI SREĆNA I USPEŠNA ŽENA!
www.svetlanalukic.com/srecna_i_uspesna_zena
FB grupa: www.facebook.com/groups/622370211671935/
Kontakt: info@svetlanalukic.com
www.svetlanalukic.com

Tekstovi Svetlane Lukić:
Kako sami sebe sabotiramo?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Sok koji menja život Sok od celera je isceljujuće oružje…
error: