fbpx

BG online

Roditeljstvo

Kako razumeti tinejdžere?

Krize identiteta u adolescenciji

Erik Eriskon je pisao da se naš identitet uobličava između 12. i 18. godine života. On je takođe verovao da prve krize identiteta dolaze u adolescenciji. Slušajući pažljivo osobe na psihoterapiji, često nailazim na sećanja o njihovim tinejdžerskim danima. Oni se sećaju tog ni malo lakog životnog perioda u kome su razmišljali na veoma „čudne načine“. Vrlo često se javljaju i zabrinuti roditelji, koji na primer ne razumeju kako to devojčica želi da ima devojku, iako još ništa ne zna o seksualnom identitetu.
Tinejdžer se često muči među brojnim ulogama koje igra za najrazličitiju publiku. Pre svega, to je jedna osoba za roditelje i porodicu, a sasvim druga za vršnjake, prijatelje, nastavnike. Nije jednostavno u mnoštvu ovih uloga definisati svoj identitet.

Probijanje granica i put ka sebi

Da bi se uspostavile zdrave granice, neophodno ih je prvo probijati. To je često način na koji mlade osobe krenu da se bune protiv roditelja i drugih autoriteta. Oni na taj način dobijaju malo prostora da samostalno ispitaju teren. U tom traganju tinejdžeri imaju vrlo zahtevan zadatak da pronađu sebe, a da se istovremeno ne udalje ili ne izgube osećaj pripadnosti prijateljima ili porodici. Zbog toga zauzimaju često neiskrene pozicije ili igraju uloge u kojima nisu ono što trenutno misle i osećaju. Tako čak 25% adolescenata po nekim istraživanjima izjavljuju da se osećaju vrlo usamljeno dok tragaju za stvarnim „ja“ u sebi.

Roditelji pod stresom

U ulozi roditelja tinejdžera može biti jednako stresno, kao i biti sam tinejdžer. Zašto? Jer se radi o osobi koja nije više dete, ali svakako nije još ni odrasla osoba, iako na momenat verujete da jeste. Radi se i o vašem detetu, koje ne razumete u potpunosti, a pri tom ste napravili veliki vremenski otklon prema sopstvenoj fazi adolescencije, tako da vam se čini da niste nikad ni bili u pubertetu, a kamoli u adolescenciji. Ipak to nije tako, samo ste zaboravili.

Emocionalno odvajanje

Zato prva od strategija za roditelje tinejdžera jeste upitanost tipa: „Šta bi mogao i trebao da uradim u ovoj situaciji?“ Da bi vam to uspelo vrlo je bitno da se za momenat odvojite od emotivne uključenosti, bilo da se radi o pobuni, novom neobičnom ponašanju ili nekim novim sumnjivim likovima koji se šunjaju vašim stanom. Zato vam je potrebno da bar za momenat uđete u ulogu porodičnog terapeuta i zamislite kako biste rešili nečiji tuđi problem, iste sadržine.
Da biste rešili konkretan problem iako imate pravo da reagujete, važno je da hoćete i da se potrudite. Za to vam je neophodno umeće neverovatne fleksibilnosti, skoro pa „čoveka ili žene od gume„.
Najbitnija stvar kad radimo sa sistemima i porodicama jeste da budemo sposobni da sagledamo više delova u njihovoj povezanosti – važno je videti kako jedna stvar uzrokuje drugu. Npr. kako vaše mora, treba, traženje da osoba „prizna nešto“ i optuživanje, ima direktnog uticaja na povlačenje poverenja iz odnosa. Tj. primećujete da se vaš adolescent vama više ne obraća.

Razmišljajte kao porodični terapeut, ne kao roditelj!

Stiv de Šejzer porodični terapeut je jednom prilikom izjavio da se poruke ne šalju, već se samo primaju. To može biti sasvim razumljivo kada se setimo da tinejdžeri, kao mladi ljudi, zapravo jedine poruke koje oni računaju na kraju, jesu poruke koje su primili od vas. Nije važno kakava je bila vaša namera, a pretpostavimo da je bila najbolja moguća. Najbitnije je kako je ona bila protumačena.
Nejdžel Lata, novozelandski porodični terapeut ume da kaže da su roditelji ipak „najbolji, najjeftiniji i najposvećeniji porodični terapeuti kojeg vaša porodica ikad može imati!“

Maja Pavlov, psihoterapeut

majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com
Foto: Dario Konstantinović

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”.
 

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

Zašto se partneri udaljavaju?
Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti
Emocionalna zaglavljenost
Kad je vreme za upoznavanje dece sa novim partnerom?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka
Da li maltretirate svoj brak?
Bračne razmirice
Emocionalno neverstvo
Naučite kako da budete srećni
Kako postati emocionalno nezavisan?
Od romantične priče do ljubavi bez strasti
Otići ili ostati u braku?
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ćerka Siniše Mihajlovića objavila je knjigu o jednom od najvećih…
error: