fbpx

BG online

Roditeljstvo

Kako pripremiti dete za razvod roditelja?

Iskreni razgovori i puno ljubavi

Deca različito doživljavaju razvod roditelja. Najviše uticaja ima interpretacije koju roditelji iznose pred dete. Na osobu generalno posledice ne ostavljaju događaji, već naši uopšteni zaključci o sebi, drugima i situacijama u kojima se nađe.
Situaciju razvoda roditelji prenose detetu i zato je veoma važno kako je interpretiraju. Važno je i pratiti kako dete razmišlja kada su njegovi roditelji u procesu razdvajanja. Prvo i najvažnije jeste objašnjenje koje je prilagođeno dečijem uzrastu. Treba razumeti da će jedan broj dece biti napet i da će verovati da se samo loše stvari dešavaju. Mlađa deca mogu patiti od separacionog straha, dok će starija deca otežano uspostavljati kontakt poverenja sa drugima.

Deca tuguju drugačije

Važno je ne skrivati istinu i ne blokirati ono što treba reći, jer ulepšavanje neće pomoći. Deca ne misle kao odrasli i proces tugovanja kod njih je drugačiji. Zato je važno da im roditelji i drugi iz okruženja pomognu da iskažu svoju tugu, ako treba rečima i suzama. Treba izabrati trenutak kada dete nema puno obaveza, tako da može da postavlja pitanja i razjasni zbunjenost, da se isplače i podeli sa bliskima sve što oseća. Važno je takođe, da roditelji to saopšte zajedno. Ovo je težak deo i za roditelje. Deca će se osećati bezbednije ukoliko su oba roditelja tu da objasne planove za budućnost. Bitno je davati jednostavne odgovore jer sa decom treba razgovarati iskreno i jasno. Deca često ne umeju toliko rečima da iskazuju šta se dešava u njima, posebno kad se radi o gubitku, već osećanja iskazuju kroz svakodnevno ponašanje i kroz igru. Možda će neka deca biti zbunjena i “blokirana”, dok će druga delovati po malo “naporna ili agresivna”, iznuđujući na taj način pažnju. Odrasli treba da im pomognu i da prevode njihove postupke u reči. Time će pokazati detetu da ga razumeju i da su spremni na neku vrstu razgovora, kao i da umeju da budu strpljivi jer im je dete važno.

Kome treba reći za razvod?

Na decu do 5.godine najviše mogu uticati mame, tate, bake, deke, rodbina, prijatelji i oko njih treba stvarati mrežu podrške. Kad imaju takvu vrstu „skloništa“ deca mogu ispuniti svoje razvojne zadatke i krenuti dalje prema školi bez zbunjenosti i straha. Starija deca od 5. do 10. godine više će postupcima pokazati šta osećaju. Verzirana odrasla osoba, vaspitači, učitelji i ostali mogu se snaći sa kreativnošću koje su deo misaonog sklopa dece od 5. do 10. godina i time ih povesti do prihvatanja njihove realnosti. Ukoliko dete provodi deo vremena u vrtiću ili školi, vaspitači, negovateljice, učitelji su bitan „značajni drugi“ njihovog sveta. Njihova uključenost i poruke koje šalju detetu su jednako tako značajne za stabilnost deteta čiji su roditelji u procesu razvoda, jer attachment-i se ne stvaraju samo sa mamom, već na različitim nivoima i sa svim važnim figurama iz okruženja.

Prvo se pobrinite za sebe

„Maska sa kiseonikom ide prvo roditelju, a onda detetu“, često se pominje kao bitno pravilo i kod razvoda. Razvedena osoba može da bude dobar primer svom detetu tek kad se pobrine prvo za sebe. Takvi roditelji neće stavljati na dete teret ili sopstvenu nesposobnost da bi se izborili za sebe. Dete ne bi trebalo da brine o roditelju, jer će biti opterećeno mnogim problemima koja traže razrešenje. Oba roditelja svakako treba da priđu i kažu detetu svoju odluku, prepoznajući trenutak kad je ono opušteno i rasterećeno. Međutim, ono što treba stalno ponavljati kao „malu mantru“ jeste: da je dete rođeno iz ljubavi, da ga oba roditelja mnogo vole, da su mama i tata nekad bili srećni zajedno, da razvod nema nikakve veze sa detetom i ukoliko dete pokuša da „spasi situaciju“ treba mu reći da je odluka konačna i da niko nema moć da ih ponovo sastavlja.

Dobar razvod ili loš brak?

Dešava se da roditelji odbijaju da se razvedu kako ne bi svom detetu prouzrokovali bol ili veću traumu. U tom slučaju postavlja se pitanje ko je onda žrtva razvoda, dete ili su roditelji žrtve lošeg braka, i da li vredi žrtvovati sebe do te mere. Svaki razvod je bolan, kako za decu tako i za roditelje, ali to ne znači da će razvod njihovih roditelja nužno obeležiti negativno njihovu budućnost. Postoji rizik da deca izgube vezu sa roditeljem koji je otišao. Deca, ako im se jedan roditelj posveti mogu biti vrlo solidna u školi, ali su češći primeri da imaju problem sa učenjem i školom, da žive u jednoj vrsti emocionalne distance i po pravilu se teže slažu sa drugima. Neka istraživanja pominju veći rizik od fizičke, emocionalne i seksualne zloupotrebe ove dece. Ipak imamo puno dobrih primera u praksi, gde su se bivši partneri iako razvedeni, veoma potrudili u roditeljskim ulogama i ta deca se ne razlikuju od dece u funkcionalnim porodicama.

Treba li da budete i otac i majka?

Biti jedan roditelj je dovoljno i ne treba se truditi da budete onaj drugi, jer to iscrpljuje. Jedan broj samohranih roditelja upravo zato više pati od stresa, depresije i drugih emocionalnih problema. Mnogi imaju i više problema u odnosima sa svojom decom jer su njihove relacije intenzivirane. Ovu kompenzaciju dete može da dobije od drugog roditelja u ograničenim intervalima viđanja ili od novih partnera, ali i drugih važnih članova porodice i okruženja. Kasnije, vršnjaci takođe kompenzuju deo ovih uloga.

Novi pogled na prošlost

Savetodavne konsultacije roditelja sa psihologom i psihoterapeutom su dobrodošle, kako bi se pripremili i spremnije ušli u novi način života, koji kada imaju informacije, može da posluži u osnaživanju i roditelja i dece za nove psihološke situacije i iskustva.
Sva deca nose neke ožiljke u vidu uspomena ili doživljaja, pa čak i trauma u odnosu na prošle situacije, na svoj specifičan način. Ono što je bitno jeste da sve vreme u razgovoru sa decom nudimo novu interpretaciju, u ovom slučaju o razvodu njihovih roditelja, koja će te događaje pretvoriti u novo korektivno iskustvo. Razvijanje dijaloga sa decom i nuđenje opcija u doživljajima ovih procesa, može učiniti da dete na novi način gleda na staro iskustvo. Tada se dešava i ono što je rekao Richard Bendler: „Nikada nije kasno za sretno detinjstvo“.

Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović
majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com

Šta je deci zaista potrebno od roditelja?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Kako izaći iz zone komfora?
Kako biti autoritet u sopstvenoj porodici?
Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti
Emocionalna zaglavljenost
Kad je vreme za upoznavanje dece sa novim partnerom?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka
Da li maltretirate svoj brak?
Bračne razmirice
Emocionalno neverstvo
Naučite kako da budete srećni
Kako postati emocionalno nezavisan?
Od romantične priče do ljubavi bez strasti
Otići ili ostati u braku?
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Srce je istovremeno snažno i nežno, a posebno je „ranjivo“…
error: