BG online

Honey Slim sirup
Intervjui

Svoje tuge čuvam i ponekad im se vratim (Peđa Filipović)

Skromno, ali i ponosno nosi sve svoje uspehe ne deleći ih na male i velike. Sve te male životne pobede skupio je u bogatu karijeru koja je odavno zakoračila u treću deceniju predanog rada i neprekidnog učenja. Peđa Filipović je danas čuveni učitelj masaže, ali i jedan od najvrednijih učenika onih koji, kako skromno kaže, znaju mnogo više od njega. Neprekidno radeći na sebi Peđa je završio brojne visoke škole, a tenutno je na doktorskim studijama. Pred njim je još mnogo izazova, nenaučenih lekcija, duhovnih putovanja i svemu tome se neizmerno raduje. Peđa Filipović je redak čovek, tradicionalno vaspitan, nasmejan, ljubazan i nesebičan.
-Nikad se nisam takmičio ni sa kim, niti sam imao potrebu da se dokazujem. Samo sam voleo i živeo svoj san- priča Peđa Filipović za BGonline. -I pored svih lepota koje je ovaj posao nosio sa sobom imao sam i mnogo privatnih odricanja. Nisam znao za vikende, pa sam tako dok je moje društvo bilo na roštiljanju negde u prirodi ili u kafani, ja sam za to vreme bio sa ljudima koji su odlučili da izučavaju masažu i baš meni poklonili svoje poverenje izabravši me za svog učitelja.
Nije se mnogo toga promenilo ni danas. Peđa neretko radi i tokom praznika, a druženja prilagođava svojim poslovnim aktivnostima.
-Osluškivanjem tih ljudi koji mi veruju i kojima sam smernica i putokaz, trudim se da im dam što više znanja, ali slobodu da u svemu tome budu svoji. Prija mi kad mi kažu da sam dobar čovek. I danas se ne ponašam kao da sam brend, već i dalje imam svoje nedoumice i nesigurnosti, preispitivanja. Ne lažiram, ne predstavljam se lažno.
Autentičan i svoj, Peđa Filipović živi svoj tanani senzibilitet i duboko veruje u dobro u ljudima. Veruje i u sve ono što kreira, a svoje učenike svesan toga da im je uzor, moli da osluškuju sebe i žive svoj potencijal. Uvek je blagonaklon, nasmejan, pun razumevanja. Iako gotovo uvek deluje kao da ga ništa ne tišti, Peđa kaže da svoje probleme odnosno iskušenja čuva daleko od drugih kako ih ne bi opterećivao.
-Umem da budem tužan i melanholičan, ali se trudim da drugi nemaju posledice tog mog unutrašnjeg stanja jer nemaju veze s tim. Mladost sve podnosi, ali sa mojih 50 godina pred učenicima koji mogu deca da mi budu ne mogu sebi da dozvolim nešto što mi ne priliči, pa i da im recimo pričam “masne” viceve- kaže Peđa.-Kad si predavač, onda si i primer drugima. Svi oni žele da sutra zahvaljujući znanju koje će poneti zarade sebi komad hleba što je moja velika odgovornost, a ja ih učim taj prvi korak na putovanju od hiljadu milja. Stalno mi je u glavi mudrost koja kaže da ako hoćeš da nahraniš nekog za ceo život- nauči ga da peca.
Kad je tužan pusti sebi neku laganu muziku, zapali cigaretu, ponekad se isplače sam sa sobom, mada kaže da ima neke bliske ljude sa kojima u potpunosti otvorena knjiga.
– Sa njima mogu i da ćutim, plačem, pričam , dišem i pozitivno razmišljam. Duboko na dnu unutrašnjeg okeana nalaze se sve te tuge koje svi mi čuvamo i vratimo im se ponekad. Stalno sebe podsećam da jedini delić univerzuma koji imaš pravo da menjaš si ti sam. Trudim se da redovno poliram svoje zvezde, osluškujem vibracije ljudi koje volim, bavim se svojim životom, ne obraćam pažnju na druge i živim svoju priču u koju duboko i istinski verujem.
Život ga je, kaže, naučio da se skloni kad krene nevreme, da pazi da ne pokisne, ali i da pruži ruku onima koje voli kad oluja naiđe. Iskrenost mu je veoma važna. Nikad ne ostaje nedorečen, ne krije se od nesporazuma i iza neizgovorenih reči.
-Prestao sam da imam velika očekivanja od ljudi kad sam na ličnom iskustvu osetio da to ne može uvek da funkcioniše. Neki me nisu prihvatili onakvog kakav suštinski jesam, ali ta razočaranja su njihova očekivanja, a ne moja suština.
Peđa je rano detinjstvo proveo na Braču, a od kad je krenuo u osnovnu školu živeo je sa roditeljima, a kasnije i sa 13 godina mlađim bratom u Beogradu. Taj period života pamti po očevim putovanjima koja su se završavala lepim poklonima, pa je tako sedamdesetih bio jedan od retkih mladića u gradu koji je imao najmodernije farmerke. Ali, tu je život bio nemilostrdan, pa je očeva bolest u jednom trenutku preokrenula život porodice Filipović.
-Tata se razboleo, preselili smo se u drugi stan, stigla nas je toliko loša finansijska situacija i težak život da ga se i danas jasno sećam. Od jedne tetke sam dobijao garderobu, druga nam je slala hranu, a prvi parfem mi je poklonila moja tadašnja devojka, kasnije supruga Danijela. Ali, u svemu tome imao sam dostojanstvo momka sa 17 godina. Nikad se zbog toga nisam osetio manje vrednim. Osetio sam šta znači nemati i želeti, ali i koji je zadatak ispred mene postavljen. Radio sam u to vreme preko omladinske zadruge na utovaru i istovaru buradi sa kečapom, a tokom studija defektologije u noćnom obezbeđenju jedne firme. Kao čuvar sam doživeo da ljudi koji dolaze na posao ćutke prođu pored mene. Gledali su me s visine kao da sam “jednan običan portir”. Osećao sam se loše zbog toga i nikad se posle nije dogodilo da se ne javim portiru ili čistacici, kad god ih sretnem. Često se i sada setim tog vremena.
Peđa Filipović je bio đak generacije u Srednjoj medicinskoj školi i najbolji student Više fizioterapeutske škole, neko vreme studirao je defektologiju, zatim diplomirao glumu, završio master studije na Visokoj ekonomskoj školi, a danas je na doktorskim studijama u okviru Privredne akademije u Novom Sadu u oblasti wellnessa. Pored toga je završio i Međunarodnu akademiju za instruktora joge, uči i dalje healing dance, či- gong, a na studijama je i telesne psihologije.
-Nikad nisam bio štreber, voleo da se družim i pomažem kolegama- priseća se Peđa tog vremena.-Delio sam kifle i užinu da drugarima, bili smo nekako svi srećni i zadovoljni. Ta faza života kad nisam imao materijalne stvari naučio sam da razumem kad vidim nemaštinu. Mene danas najviše raduju putovanja i imam mnogo lepih uspomena. Najviše volim da putujem sa sestrom od tetke Jelenom Kaličanin koja je godište moje majke, ali je poput enciklopedije koja šeta. Kuda god da odemo mi odmaramo, uživamo, obilazimo muzeje, razgledamo arhitekturu, šetamo u prirodi. Ona ima odgovore na sva pitanja. Mnogo se volimo, razumemo i pomažemo, a prošli smo toliko toga od Norveske do Pariza, od Italije do Finske. Zaljubljen sam u Norvešku i Skandinaviju iako sam dete Mediterana.
Ovaj “mr. savršeni” kaže da ima i mane koje bi rado promenio da može.
-To što bih da se sve događa “sad i odmah” smatram svojom manom. Umem da budem mnogo nestrpljiv. Nekad sam i nesiguran, pa kopam po sebi, a rad na sebi jeste bolan. To je duboko kiretiranje sebe, trenutak kad sebe izneseš celog, pogledaš se takav i složiš stvari na svoje mesto. Nije lako. Da mogu da vratim vreme više bih se posvetio roditeljima, sebe bolje organizovao tako da provodim više vremena sa njima i porodicom. To je ona druga strana medalje koja nastaje dok se mnogo radi, nižu uspesi… Sa sigurnošću znam da istog čoveka vidite u školi masaže i privatno, da nemam više lica za studente, prijatelje, porodicu, pijacu, okruženje, javnost. Uvek sam onakav kakav jesam, a neke ljude u sebi bih sigurno pogubio i postao podvojena ličnost kad bi bilo drugačije. Poštujem one koji su vredni i sebi zarađuju hleb. Volim da ponekad pogledam iza sebe i srećan sam što nijednog trenutka nisam odlepio, niti mislio za sebe da sam poseban ili neka velika faca. Uvek se setim Ive Andrića koji kaže “I to će proći”, kao i Mike Antića. Mika je moj duhovni otac a kroz život me vode njegove reči: “Sasvim živi! Ne grickaj kao miš dane. Široko žvaći vazduh. Prestiži vetar i ptice. Jer svaka večnost je kratka.Nisam od ljudi koji “prodaju veru za večeru”. Uvek sam bio isti i kad nisam imao i kad jesam. Dostojanstvo koje čovek gradi i nosi u sebi nema cenu.
Voleo bi da nauči da vozi avion i preleti ceo svet, da malo više spava i ponekad uspori tempo života.
-Savršeno sam organizovan čovek. Do najsitnijeg detalja umem da vodim računa o zdravlju i da se vodim zdravim navikama, ali kad iskliznem iz toga onda nemam meru. Tako možete da me vidite savršeno odmornog, u fit formi, kako blistam bez viška kilograma i viška vode u telu, ali i Peđu koji je bucko, ima podočnjake, koji popije ponekad pivo, uživa u hedonizmu. To su moja kreativna ludila i mnogo volim slobodu izbora koju imam.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto
Mesto snimanja: Hotel Orient Villa, Dobanovačka 99, Zemun

Tekstovi Peđe Filipovića:
Moć zagrljaja, lekovitost suza, snaga osmeha i najlepši poklon koji možemo pružiti sebi
Najmlađi klijent na stolu za masažu Peđe Filipovića i Kraljevih Čardaka
Regeneracija, relaksacija, mentalna, fizička i duhovna harmonizacija
Moć pelina i lek za 3000 bolesti
Ljubav se razmenjuje dodirom
Odmorite umorne oči
Porodica se gradi od trenutka kad se dete začne
Dodir ljubavi za mamu i bebu
Savremeni wellness koncept SELFNESS
Lice je naša lična karta
Stres ostavlja zapise na duši, telu i muti nam misli
Vežbe za buđenje ličnih potencijala
Zaplovite pučinom svog mira, svesni da tako investirate u svoje zdravlje
Oči u oči sa sobom i prošlošću
Detinjstvo kao roditelj duše
Treptaj duše i koraci ka sebi

Intervju sa Peđom Filipovićem:

Put u središte duše (terapeut Peđa Filipović)

code here
Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
VELIKE I MALE REVOLUCIJE Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl…